Naš veliki pesnik umro je u najtežoj bedi, a sada mu se država odužila u njegovom rodnom Prokuplju

Književno-memorijalna postavka posvećena stvaralaštu Rada Drainca otvorena je juče zgradi zanatskog doma u Prokuplju, gde je trenutno u toku manifestacija "Drainčevi pesnički susreti".

Rade Drainac bio je srpski pesnik, predstavnik kosmopolitske struje u srpskoj poeziji između Prvog i Drugog svetskog rata.

Preporučujemo

Rođen je kao Radojko Jovanović u selu Trbunje kod Blaca (Toplica), ali je sa 23 godine svoje ime zamenio pesničkim Rade Drainac. Zajedno sa ocem prešao je albansku golgotu u Prvom svetskom ratu, odakle je stigao u Francusku, gde se školovao i počeo da piše pesme, članke, priče. Po povratku u zemlju postaje jedna od najviđenijih ličnosti umetničke boemije. Objavljuje prvu zbirku pesama “Modri smeh”, pa drugu “Afroditin vrt” (u svega tri primerka), pa “Erotikon".

Umro je u 43. godini, u velikoj bedi, a sa­hra­njen je o tro­šku Op­šti­ne na be­o­grad­skom No­vom gro­blju. Glu­mac Mi­li­vo­je Ži­va­no­vić re­ci­to­vao je na pogrebu nje­go­vu pe­smu "Nir­va­na" dok su spu­šta­li kov­čeg u ra­ku.

Nakon Drugog svetskog rata njegovo delo je potiskivano, prećutkivano, jer nije moglo da se uklopi u komunistički kliše književne politike.

Poslednjih godina, ipak, vraćaju mu se ljubitelji poezije.

- Danas je veliki dan srpske kulture. Život Radeta Drainca jeste velika simbolička tema srpske poezije, srpske književnosti i kulture. Sudbina njegova može se vezati za sudbinu čitavog srpskog naroda, njegova stradanja, njegova poniranja i njegove podvige. Drainac je svojim delom obeležio ne samo svoj kraj, Prokuplje, već čitavu Srbiju i srpsku kulturu - kazao je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević na svečanom otvaranju Кnjiževno-memorijalne postavke Rade Drainac.

Vladan Vukosavljević u Prokuplju Foto: Ministarstvo kulture i informisanja

Ove godine na jubilarnim 50. po redu "Drainčevim susretima pesnika" obeležava se i 120 godina od rođenja ovog velikog srpskog autora. Otvaranju Spomen-sobe Radeta Drainca i dodeli nagrade prethodilo je polaganje cveća na bistu našeg književnika na brdu Hisar iznad Prokuplja.

BANDIT ILI PESNIK

Priznajem da sam idiot i genije bio

I da su mi dani prošli nakrivljeni kao toranj u Pizi.

Zato se žurim u krčmu kao u operacionu salu.

Pa neka! 15.000.000 građana ove zemlje

Ako me ne upoznaju po poeziji upamtiće

Me po Skandalu.

I ni briga me nije

Što u dnu srčane aorte kroz dugu jesenju noć

Pesnik sa banditom boj bije!

EPITAF NA MOME GROBU

Prijatelji, izvršite pesnikovu poslednju volju,

Kad me sa đubretom na jutarnjim ulicama smetlari mrtvog pokupe

Ne recite “Bog da prosti!”

Jer ja sam prosio za koru hleba i Bogu pokazivao tabane i pete

U rupu za mrtvu paščad strpajte moje kosti

– Tako će pravedno biti sahranjeno dobro dete.

Ne žalite me: ja sam za života kao plačna vrba proplakao za sobom

Moje je sve u ovom testamentu što danas pišem:

Ako jedna gospa bude želela da spava naporedo s mojim grobom

Okrenite joj glavu ka mome srcu

Više moje glave ni ploče ni poprsja,

Kad budem silazio niz stepenice pakla ili neba

Ne treba časti skitaču

Koji je celim životom žudeo samo čašicu ljubavi i koru hleba.

Užarenom iglom po mojoj koži zapišite ove reči:

“Spavaj prvi put mirno, druže Drainče

Veliki naš putniče”

I ništa više!

(Telegraf.rs)