Ljudi će se vratiti poeziji, da bi lečili lenjost duha: Srpska pesnikinja o Berlinu i stihovima

Sve više ljudi će se okretati poeziji, jer moraju da leče nekako lenjost duha, isprovociranu obiljem zabave koju nam nude silni ekrani kojima smo okruženi, kazala je za Tanjug pesnikinja Ana Ristović, čija je novu zbirka pesama "Ruke u rukama" nedavno objavljena.

Ana Ristović je uz Milenu Marković, prema oceni kritike i poštovalaca poezije, u ovom momentu najznačajnija srpska pesnikinja. 

Preporučujemo

Njena 9. pesnička zbirka "Ruke u rukama" nastajala je u proteklih godinu dana, dok je autorka bila rezidencijalni stipendista nemačke fondacije za kulturu DAAD u Berlinu.

Ana Ristović Foto: Tanjug/ Tanja Valić

- Nekada 17, a nekada 18 umetnika iz celog sveta boravi u Berlinu tokom 12 meseci. Obaveza svakog umetnika u tih godinu dana je da stvara, a ja sam napisala dve nove knjige. Jedna od njih je pesnička zbirka "Ruke u rukama" - kazala je Ristović.

Pesnikinja napominje da je Berlin za Evropu isto što i Njujork za SAD.

- Na osnovu utiska o Berlinu niko ne može da sudi o Nemačkoj u celini, kao što je to slučaj sa Njujorkom i SAD. Berlin je istinski multikulturalni grad u koji i danas dolazi ogroman broj ljudi sa svih strana sveta i njegov kulturni i istorijski identitet je građen na mnoštvu različitih identiteta... Naročito nakon Drugog svetskog rata. Sa druge strane me je oduševila obavljanja svakodnevnih obaveza običnog čoveka u razvijenom svetu. Kada odete u banku, poštu, prodavnicu, sve obavljate brzo. Metro je pravo uživanje - kazala je Ristović i dodala da je u vreme globalne krize u svim segmentima društvenih uređenja teško živeti i u Berlinu.

Iskustva koje je tamo stekla ušla su zbirku pesama "Ruke u rukama".

- U tim mojim pesmama ima mnogo ljudi. Nepoznatih lica koje sam sretala na nepoznatim mestima i čije su me sudbine inspirisale da napišem pesmu. Shvatila sam koliko je Berlin šarenolik i sačinjen od različitosti i drugosti - rekla je Ristović.

Berlin kao inspiracija Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Na nju je poseban utisak ostavio hindu bračni par na javnom bazenu u Berlinu.

- Sredovečni par Indusa je uživao... Ona je učila da pliva, a muž ju je hrabrio u "poduhvatu". Bili su su istinski srećni. Istovremeno, oduševila me je ta mera poštovanja privatnosti koja podrazumeva izostanak zavesa u stanovima, jer niko ne gleda komšijama u prozore - kazala je Ristović i dodala da je sve to ušlo u njenu novu knjigu.

POEZIJA SE SLIKOM OBRAĆA ČITAOCIMA

U eri izražene tehnološke revolucije čovek je sve više okružen ekranima koji nude vizuelne senzacije. Poezija je stvar promišljanja i sve manje ljudi ima vremena, prostora i nerava za poeziju. Ristović napominje da živimo u vremenu dominacije slike i da poezija uspešno komunicira sa ljudima koji su srećni i u takvim okolnostima.

- Poezija se zapravo slikom obraća čitaocima. Poezija je umetnički medij koji će uvek biti savremen i moderan. Sve više ljudi će se okretati poeziji jer moraju da leče nekako lenjost duha isprovociranu obiljem zabave koju nam nude silni ekrani kojima smo okruženi - kazala je Ristović.

NAGRADE I PREVOĐENJA

Tokom dosadašnje karijere Ana Ristović dobila je mnoga priznanja. Laureat je "Brankove nagrade", prestižne nagrade "Desanka Maksimović" priznanja "Branko Miljković" i "Milica Stojadinović Srpkinja", kao i nemačke nagrade "Hubert Burda" za mladu evropsku poeziju.

Pesme Ane Ristović prevođene suna mnogobrojne jezike i zastupljene su u više domaćih i stranih antologija, a bila je i srpski predstavnik na Pesničkoj olimpijadi u Londonu 2012.

Ona najavljuje skoro objavljivanje knjige lirske proze u kojima je pisala o predmetima koji su izašli iz upotrebe. Reč je ostvarima koje svi pamtimo u prošlosti kao što što su pisaća mašina, flopi disk, video kaseta, određeni modeli automobila, odbačene igračke...

(Telegraf.rs/Tanjug)