"Najbolji ni u šta ne veruju, dok se najgori nadimaju od žestine": Jejts je ovom pesmom šokirao svet

S vremena na vreme poezija ume da uznemiri svet, da izađe pred sud, bude glavna tema medija i ogledalo u koje društvo upire prstom. Jedna od tih "sablaznih" pesmi, koje su šokirale konzervativce, bila je pesma "Drugi dolazak" Vilijema Jejtsa. Naslovom je sugerisala na Hrista, a temom na nešto što nema veze sa božanskim.

Jejts je ovu pesmu počeo da piše 1919. godine - na kraju Prvog svetskog rata, u kome je stradalo preko 16 milona ljudi, ali usred sukoba u Rusiji i njegovoj rodnoj Irskoj, koje se kupaju i krvi građanskog sukoba.

Preporučujemo

Irski vojnici u Prvom svetskom ratu Foto: Wikimedia/Public domain

Pesnik koji je verovao da se istorija ponavlja tako što jednu eru zamenjuje njoj potpuno drugačija na svakih 2.000 godina, osećao je da se bliži kraj hrišćanskom periodu (koji je dva milenijuma ranije smenio grčko-rimski). To su mu slutile tradicionalne, porodične hrišćanske vrednosti i religija koje se "razlivaju iz središta". Smisao se gubio, a bezvlašće plavilo svet. Oni najboji nisu više verovali ni u šta, dok su se najgori uzdizali i peli na vrh. Umesto hrišćanskog "Drugog dolaska" koji donosi mir i spasenje, bližila će "zver koja se tetura". 

Šteta što Jejts nije bio ovde prorok - jer se istorija XX veka pokazala mnogo gorom od one koju njegova pesma opisuje i predviđa. Zver nije bila jedna - bili su mnogi. Mnogi diktatoriski režimi, fašizam, nauklearne bombe, ratovi, raseljenja, Holokaust, depresija...

Drugi dolazak

Kružeć i kružeć u sve širem luku

Soko ne čuje više sokolara.

Sve se razliva; središte popušta;

Puko bezvlašće preplavljuje svet,

Kulja krvomutna plima, na sve strane

Obred nevinosti davi se u njoj;

Najbolji ni u šta ne veruju, dok se

Najgori nadimaju od žestine.

Besumnje, na pomolu je neko otkrovenje;

Besumnje, na pomolu je Drugi Dolazak.

Drugi Dolazak! Tek što reč izustih,

A grdna slika iz Spiritus Mundi

Već vid mi muti: u pesku pustinje

Lavlje obličje sa glavom čoveka,

I okom praznim, ko sunce okrutnim,

Kreće lene sapi, dok svuda okolo

Teturaju se senke gnevnih ptica.

Opet pade tama; ali ja sad znam:

Dvadeset vekova tvrdog sna

Pretvori u mòru škripa kolevke;

No kakva se to zver, svoj čas dočekav,

Vuče k Vitlejemu, da se u njemu rodi?

Jejstova pesma bila je inspirativna za druge umetnike. Džoan Diodn je za naslov svog eseja uzela frazu "Teturanje ka Vitlejemu", hip hop grupa The Roots naslovila je svoj album "Things Fall Apart", dok je Ačebeova knjiga "Sve se raspada" prva koja je pozajmila stihove iz "Drugog dolaska".

(Telegraf.rs)