Srbi su ponositi. U najvećim mukama oni ne plaču: Emotivne reči francuske književnice o srpskoj duši

Francuska književnica Ženina Klapje izdala je 1918. godine jednu knjigu pod naslovom "Legendarna Srbija". Knjiga je jamačno pisana za vreme Prvog svetskog rata. U njoj ona sa velikim oduševljenjem piše o Srbima.:

"I srpska duša je takođe u znaku mističnosti. Ona izmiče svakom metodskom ispitivanju i buntovno se odupire, ne dajući se anatomskom seciranju. Ona ima nagle skokove koji zbunjuju, i samo duboko poznavanje srpske istorije može je objasniti. Srpska duša je toliko jaka, da je ništa ne može slomiti. Ona ima tako visok osećaj časti, da on u njoj živi petrificiran…

Preporučujemo

Srpska duša je daleko od veštačke prepredenosti progresivne civilizacije. Ona je sposobna istovremeno za najteža trpljenja i najveće herojstvo…

No, kad je srpska duša, ostajući na čistom izvoru svoje pesničke inspiracije, sačuvala, blagodareći tome, svoju prvobitnu čistoću, zašto je tako slabo shvaćena?

Snažna rasa, koju dugo ropstvo nije bilo kadro slomiti, Srbi, opkoljeni smrtnim neprijateljima: Turcima, Arnautima, Bugarima, Mađarima, Nemcima i drugim, odavno su privikli da se skoncetrišu u svom trpljenju…

Srpski vojnik na Kajmakčalanu posmatra front iza kojeg leži porobljena otadžbina. Foto: Wikimedia Commons/Frédéric Boissonnas/Feyler, Fernand (1921). La campagne de Macédoine (1917-1918). Editions d'art Boissonnas Genève/PetarM

Srbi su ponositi. I u najvećim mukama oni ne plaču. O, gde se srce čovečije lakše ne otvori i ne razneži nego u bolu i tuzi.

Koja psihologija je kadra da prouči ovu veliku dušu? Istorija Srbije više je opevana nego opisana. U dugačkoj Epopeji heroji slavne prošlosti učinjeni su besmrtnim. Srbi u herojskoj poeziji prenose s kolena na koleno nacionalno blago: Miloša, Lazara, Marka, Dušana…

Srbi su uvek stajali kao živi bedem i odbrana zapadnog sveta protivu varvarske invazije Istoka…

U jednom nesvesnom nagonu, često bolnom, uvek viteškom, ovaj narod korača napred…

Engleski admiral ser Ernest Trubridž vrši smotru srpskih mornara na Solunskom frontu 18. marta 1917. godine. Foto: Wikimedia Commons/Le Miroir numéro 173, page 16/Gérald Garitan

Da bi mogla da se shvati srpska duša, treba poseći pet vekova unatrag. Treba se vratiti u doba, kada je nacionalna slava i veličina u svom naponu slomljena na Kosovu…

Vrlo dugo su njegove težnje odbijane, njegove želje ostajale neispunjene, njegove nade izneveravane, i u prkos svega, on se uvek nadao, uvek verovao. U povoljnim časovima on se uzdiže da ponovo oživi sa svojim herojima…

Što je srpsku dušu nemoguće analizirati, to je za to, što je ona vrlo ponosita, što je mlada i vrlo mnogo patila. Ona je ostala još uvek u idealističkom dobu Krstaštva. Naše hladno rasuđivanje zalutaće sledujući njeno ispitivanje. Samo srcem možemo je pojmiti."

(Telegraf.rs/Opanak)