10 činjenica o "Dnevniku Ane Frank" koje ni najveći zaljubljenici ne znaju odreda
Kada je 1947. godine prvi put objavljen "Dnevnik Ane Frank", svetu nije trebalo mnogo da shvati da nije reč o svakodnevnim razmišljanjima jedne devojčice, u onom slatkom i teškom prevoju između detinjstva i devojaštva. U naizgled jednostavnom pisanju otkrivala se borba mlade osobe da shvati svet u kome je, ni kriva, ni dužna, ugrožena, kao Jevrejka u srcu nacističkog režima.
Od tada je prošlo više od 70 godina, a Anin dnevnik prodat je u 30 miliona kopija i preveden na 67 jezika.
Ovo je 10 činjenica o knjizi "Dnevnik Ane Frank":
1. DNEVNIK JE ZAPRAVO BIO SVESKA ZA AUTOGRAME
Ana svoje misli piše u knjigu koju naziva dnevnikom i koju je dobila kao poklon za svoj 13. rođendan. No, ta sveska zapravo je bila namenjena za skupljanje autograma. Kako je devojčica želela da bude pisac, odlučila je da je bolje da papir iskoristi za svoj dnevnik.
2. ANA SE OBRAĆALA OSOBI PO IMENU KITI
Ko je Kiti? Proučavaoci su podeljeni. Neki misle da se to odnosi na Aninu predratnu drugaricu Ket Kiti Egejedi. Drugi smatraju da je Ana pozajmila ime iz svoje omiljene serije knjiga o devojci Jop ter Hel, čija se najbolja drugarica zove Kiti. Egejedi, koja je preživela holokaust, kasnije je rekla da ne veruje da su pisma bila upućena njoj.
Ipak, nije ceo dnevnik adresiran na Kiti. Rana pisma upućena su Koni, Marijani, Emi...
3. ANU I NJENU PORODICU IZDAO JE NEKO KO JE ZNAO GDE SE SKRIVAJU. DO DAN DANAS SE NE ZNA KO
Nemački oficiri su izvršili raciju u zgradi i uhapsili porodicu Frank 4. avgusta 1944. godine. Jedan od oficira Karl Silberbauer se kasnije jasno sećao hapšenja i navodno je rekao Oto Franku: "Kako divne devojčice imate". Kada je Silberbauerova uloga u ovome otkrivena 1963. godine on je suspendovan sa svog posla na mestu bečkog policajca.
- Zašto me dirate posle svih ovih godina. Samo sam vršio svoju dužnost. Sada sam suspendovan, a tek sam kupio novi nameštaj. Kako ću da ga otplatim? - rekao je on.
Nakon istrage, pustili su ga da se vrati na posao. On je takođe priznao da je kupio "Dnevnik Ane Frank" da vidi da li je u njemu prikazan. Naravno da nije, Ana posle hapšenja nije pisala dnevnik.
- Možda je samo trebalo da tu knjigu pokupim sa poda - rekao je on.
4. ANA JE UMRLA U BERGEN-BELZEN KAMPU, ALI NA U GASNOJ KOMORI
Drastično smršala, Ana je zbog gladi već izgubila svoju majku, dok joj je sestra umrla od tifusa. Verovala je da joj je otac takođe mrtav. Dugo vremena se verovalo da je tri dana nakon smrti svoje sestre i Ana podlegla bolesti u martu 1945. godine - samo nekoliko nedelje pre nego što su britanske trupe oslobodile kamp. Ipak, 2015. godine nova istraživanja pokazala su da su Ana i njena sestra Marko verovatno umrle u februaru, mesec dana ranije.
5. OD 8 LJUDI KOJI SU SE KRILI NA TAVANU SAMO JEDNO JE PREŽIVELO
Oto Frank, Anin otac, jedini je preživeo Aušvic, kada su logor oslobodili sovjetski vojnici u januaru 1945. Do leta je saznao da su njegove ćerke i žena mrtve. Oto je objavio Anin dnevnik 1947. godine. Nakon sve te nesreće, on je ipak proživeo dug život. Umro je u Bazelu 1980. u 91. godini.
6. OTOU JE DNEVNIK DALA MIP GIS
Mip Gis, Nemica i jedna od zaštitnica Anine porodice, skupila je dnevnik i papire koji su ostali u skloništu nakon hapšenja. Želela je da dnevnik jednog dana vrati Ani. Na kraju je svesku dala njenom ocu. Nakon što je pročitao stranice, Oto ih je dao na štampanje, znajući da je i Ana to planirala. Prvo izdanje zvalo se "Het Achterhuis" ili "Tajni aneks".
7. DA JE MIP ZNALA ŠTA UNUTRA PIŠE, DNEVNIK NIKADA NE BI STIGAO DO NAS
Mip Gis je kasnije priznala da da je znala šta u dnevniku piše, da ga je ikada pročitala, uništila bi ga odmah. Ana je opisala sve i imenom navela pomagače porodice - nju, Van Pelsove i Frica Ferera. Oto je uspeo da ubedi Mip da pročita dnevnik kada je knjiga doživela drugo izdanje.
8. "DNEVNIK ANE FRANK" JE ČESTO ZABRANJIVAN.
Pisanje Ane Frank proizvelo je neke kontraverze tokom godine, ali ne zbog očitih razloga. Delovi romana u kojima je Ana znatiželjna o anatomiji sopstvenog tela, oni u kojima su opisane normalne misli jedne tinejdžerke zasmetale su konzervativnim umovima. Neki su čak taj deo nazvali "pornografskim", iako je on više komičan:
- Postoje mali nabori kože svuda okolo, pa jedva možeš naći to. Mala rupica ispod je toliko mala da uopšte ne mogu da zamislim kako u nju može ući muškarac, a kamoli da odande izađe cela beba - napisala je Ana.
9. NEKI SU SE VREĐALI JER JE HOLOKAUST "DEPRESIVAN"
I iz glupljih razloga pokušavali su ljudi da zabrane knjigu, pa je tako 1983. godine jedna škola u Alabami pokušala je da zabrani dnevnik jer je "depresivan".
10. IMA I ONIH KOJI SMATRAJU DA JE DNEVNIK LAŽAN
Kako je knjiga postajala sve popularnija, javili su se i oni koji misle da je u pitanju propaganda, da je dnevnik lažan i da ga je napisala mnogo starija osoba.
Kako bi se sprečile ove glasine, analiziran je rukopis, lepak,mastilo i papir. Ništa nije ukazivalo da je reč o lažnom dnevniku.
Ovaj video jedini je postojeći snimak Ane Frank, a snimljen je dok je gledala venčanje komšija 22. jula 1941. godine.
(Telegraf.rs/Mentalfloss)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Tanja
Knjiga se radi kao lektira u 7. razredu osnovne i gotovo sve ove informacije deca pročitaju u pogovoru ili saznaju od nastavnika. Otkud vam ideja da se to ne zna?
Podelite komentar
Muka
Jadno dijete, nadam se da špijuni i ubice ove devojčice gore u paklu.
Podelite komentar
Marija
Predobra knjiga a ovi sto je danas osporavaju su obične neznalice
Podelite komentar