Srećan Blumsdej svima koji slave ili kako je jedan dejt postao najčuveniji datum u književnosti

Ukoliko danas dorukujete pržene svinjske bubrege, sa slamnatim šeširom ceo dan šetate po gradu i obijate pabove, pa i ako obrnete koju stranu "Uliksa", pridružićete se desetinama hiljada ljudi širom sveta koji 16. juna slave Blumsdej (Bloomsday).

Ovaj dan posvećen je jednom od najvećih književnih dela 20. veka: "Uliksu" Džejmsa Džojsa. Praznik je dobio ime po glavnom liku Leopoldu Blumu, čije se naizgled trivijalne dogodovštine i razmišljanja u samo jednom danu protežu na skoro 800 strana. Taj dan je četvrtak, 16. jun 1904. godine.

Preporučujemo

Putovanje kroz Dablin, kroz njegove zagušljive pabove, javne kuće, pa i porodilište, postalo je toliko čuveno i utkano u evropsku kulturu, kao moderni mit (lišen uzvišenosti, ali ne i smisla), da je već decenijama 16. jun širom sveta, a naročito u irskoj prestonici, posvećen samo ovoj jednoj jedinoj knjizi.

Tokom Blumsdeja svečari se oblače u edvardijansku odeću, doručkuju ono što je Leopold jeo (pržena jetra, bubrezi i druge poslastice tipičnog irskog doručka), posećuju mesta pomenuta u romanu, čitaju odlomke, glume nasred ulice.

Džojs je odabrao 16. jun 1904. godine, jer je na taj dan izašao na prvi sastanak sa svojom budućom ženom Norom Barnakl. To je zapravio bio drugi pokušaj prvog sastanka, jer se 14. juna on nije pojavila. Veliki pisac dugo je čekao ponosnu sobaricu iz provincije, nakon čega joj je poslao vrlo uvređeno pismo.

- Možda sam slep. Dugo sam posmatrao nečiju crvenkasto-smeđu kosu i zaključio sam da nije tvoja. Otišao sam kući sasvim utučen. Želeo bih da ti zakažem sastanak, ali možda tebi to ne bi odgovaralo. Nadam se da ćeš biti tako dobra da se sastaneš sa mnom - ako me nisi zaboravila - napisao joj je on 15. juna.

Džejms.Džojs.jpg Foto: Wikipedia/James Joyce

Kada su se sutradan sreli, promenili su se njihovi životi, započeta je velika ljubavna priča, a književnost je dobila jedan od svojih najznačajnijih fiktivnih datuma. Konačno su se venčali tek 27 godina kasnije, a u međuvremenu su zajedno živeli, putovali i izrodili dvoje dece.

"Uliks" je objavljen u nastavcima od 1918. do 1920. godine i od samog početka, u još konzervativnom društvu, delo se kretalo po tankoj liniji između razvratnosti i genijalnosti. I na kontinetnu i u SAD-u, udruženja poput njujorškog Društva za prevenciju poroka tražili su da se roman zabrani, naročito kada je poglavlje u kome glavni junak masturbira objavljeno. U Velikoj Britaniji roman se takođe čitao krišom, zbog eksplicitnih opisa seksualnih činova i telesnih funkcija. Tek je sredinom 1930-ih mogao slobodno da se štampa, ali u Australiji ne pre 1950-ih.

„Uliks“ Džejmsa Džojsa u zabranjenom izdanju londonskog „Egoist presa“ iz 1922. godine, štampano u Parizu. Foto: Wikimedia Commons/Paul Hermans

Uprkos optužbama za "bestidnost", univerziteti širom sveta uvrstili su "Uliksa" u kurikulum, a kritičari su ga hvalili kao delo velike vrednosti, u kome se na dotada neviđen način koristi tok svesti i problematizuju teme sa kojim se bori "moderni čovek".

(D.D.S.)