Šta onima koji kritikuju "Černobilj" zaista smeta? Rupu od laži ispunili su fikcija i preterivanje

Da li je "Černobilj" najbolja serija svih vremena, koja je opravdano nadmašila „Igru prestola“ i „Breaking bad“, ili je to „čista zapadna propaganda“? Nemali broj gledalaca odgovor je dao zavisno od kraja sveta na kome su gledali seriju.

Amerikanci, Britanci, Ukrajinci su prezadovoljni. Rusi i drugi bivši narodi SSSR-a ne baš...

Preporučujemo

Eks-Sovjeti priznaju da je materijalna kultura SSSR prikazana verno kao nikada ranije u jednom zapadnom filmu ili seriji. Dok tvituju kako su ih scenografija i kostimi vratili u 80-e, ipak nalaze sitne zamerke, poput te da Valerij Legasov nikada ne bi živeo u onako skromnom stanu, jer su socijalne razlike postojale i u komunizmu.

No, nije enterijer glavni propust u slikanju ovog sistema, već to što im se čini da tvorci serije, koji potiču sa zapada, ponekad ne razumeju liniju moći koja se protezala kroz SSSR, ističu ruski novinari. Nekada je i pogode u centar, kao kada u 1. epizodi jedan od gradskih čelnika Pripjata kaže da bi narod trebalo „zaštititi od toga da sam uništi plodove svog rada“, čime plodove rada stavlja ispred naroda. Ili kada, na kraju suđenja, član Centralnog komiteta opovrgne odluku sudije.

Ipak, kako tvituju i pišu čak i Rusi koji žive u SAD, u "Černobilju" se neretko pokušaj prikaza istorije graniči sa karikaturom istorije.

Oni ističu da Ščerbina ne bi morao da preti Legasovu da će ga upucati, ako mu ne objasni kako radi reaktor. Sovjetima nije moralo da se preti da bi izvršili naređenja.

Valerij Legasov Foto: Profimedia/Youtube/HBO

- Možda sam proveo previše vremena u svojoj laboratoraiji ili sam glup. Da li zaista svet ovako funkcioniše? Proizvoljna odluka, bez dovoljno znanja, čija će cena biti ne znam koliko života i koju je doneo neki karijerista iz partije? – pita Legasov u seriji.

Da, odgovaraju Rusi 21. veka, naravno da tako funkcioniše, ali Legasov bi to morao da zna. Da ne zna, ne bi radio u laboratoriji, kao što ni Uljana Komijuk ne bi radila kao nuklearna fizičarka, a da se onako naivno suprotstavljala aparatčiku (niti bi on bio na pozciji odlučivanja da usred radnog vremena pije votku njoj na oči i ističe svoju moć).

HOLIVUDSKA HEROINA KOJA RAZOBLIČAVA SOVJETSKI SISTEM

Najveće debate upravo je izazvao fikcionalni lik beloruske naučnice. Ne zbog toga što ona u sebi baštini brojne naučnike, već zbog toga što je Komijuk holivudski lik – neustrašiva žena, koja pre svih drugih zna, koja traži istinu, vrlo brzo je nalazi i razume. Jednog trena je u zatovru, drugog drži predavnje Gorbačovu. Ali znanje do kog ona dolazi u seriji, u stvarnom svetu bilo je nedostupno. Sovjetska propaganda nije samo širila svoju poruku, već namerno prikrivala činjenice i ubijala pravo znanje.

Uljana Komijuk je fiktivni lik Printskrin: Youtube/HBO

Tu je i smeštanje krivice. Serija u nekoliko navrata za sve krivi trojicu inženjera, pre svega Djatlova. No, gledaocu, koji jedini ima sve informacije, davno je jasno da je kriv sistem, koji je gajio poslušnike, ignorisao sopstvena upozorenja, ugrađivao se i birao jeftina rešenja, lagao, lagao i lagao i tako pojeo sam sebe. Ne bi bolji inženjer ili čovek od Djatlova sprečio Černobilj, ne u takvom sistemu.

U bivšem SSSR-u ni brilijantni govor Legasova ne bi mogao da bude završna reč u sudnici. To nije prikaz sovjetskog suda, već scena iz američkih pravnih serija.

JE LI GORI ČERNOBILJ ILI HIROŠIMA?

Rusima smeta i preterivanje, kao kada se kaže da je požar nakon Černobilja odavao duplo više radijacije nego Hirošima svakog sata (tj. to što su uradili Sovjeti sami sebi, duplo je gore od onog što su Amerikanci uradili Japanu). Povodom ovog su se oglasili naučnici sa svih strana i rekli da je izlaganje radijaciji tokom dva događaja vrlo teško uporediti.

Černobilj ili Hirošima? Printskrin: Youtube/HBO

Takođe, u 2. epizodi Komijuk saopštava da bi sledeća eksplozija zbrisala populaciju Kijeva i Minska, a da bi efekat radijacije učinio pola Evrope nenaseljivom. Naučnici, čak i u britanskoj štampi, javno govore da su ovakve procene proizvoljne i preterane.

Ne tvrde toliko Rusi da je „Černobilj“ zapadna propaganda, koliko da je to zapadna fikcija. Da je rupa iskopana od laži, laži čija je cena bio Černobilj, u ovoj seriji popunjena izmišljotinom, prevodom, fantazijama, preskakanjem važnih epizoda. A s obzirom na uticaj serije, vrlo bi lako moglo da se desi da u nestručnim krugovima HBO narativ ispliva nad svim ostalim.

Naravno, serija je fikcionalno delo i jedan deo umetničke slobode mora da postoji da bi ona uopšte bila uspešna.

ČERNOBILJCI GOVORE, BOLNA ISTINA JESTE PRIKAZANA

A ako i Rusima i drugim narodima bivšeg SSSR-a smeta što su u ovoj seriji umesto njih govorili stranci, u jednom drugom umetničkom delu čuju se samo njihovi glasovi. I to ne glasovi „velikih ljudi“ koji su imali nešto da izgube, već narativi običnog čoveka, Černobiljca, koji je u danu već sve izgubio, a koji je u seriji jedva dotaknut kroz Ljudmilu i babušku koja odbija da napusti svoj dom.

Ljudi koji su izgubili sve Printskrin: Youtube/Movieclips Film Festivals & Indie Films

Knjigu „Černobiljska molitva“ Svetlane Aleksejevič grade upravo glasovi stvarnih likvidatora, povratnika, mladih roditelja, devojaka koje se plaše da zatrudne sa momcima iz Černobilja, momaka koji su posle Černobilja nagrađeni medaljom, mizernom naknadom i nemogućnošću da ikada više budu ljubavnici.... Roditelja čija su deca rođena nakazna, roditelja koji su sahranili svoju decu, domaćina koji su sahranili svoju kuću, svoj kolhoz, svoju zemlju... Njihovi glasovi se čuju baš takvi kakvi jesu. Kroz pesmu, crni humor, tugovanku, molitvu.

Oni nisu pozadina nuklearne katastrofe. Oni su razlog zašto to jeste katastrofa. Oni su i država koja se raspada i priroda koja je tog leta rodila kao nikad ranije. Prošlost i budućnost. Sa iskustvom propalog komunizma, izneverenom „slovenskom dušom“, sa ratom unutar voljene zemlje, i „podeljenim identitetom“ kakva je i sama spisateljica (otac Belorus, majka Ukrajinka, a ona je Nobelovu nagradu dobila za dela pisana na svom maternjem ruskom jeziku) – oni su prošlost i budućnost sa kojima čitaoci iz Srbije i bivše Jugoslavije mogu tako lako da se poistovete.

Ovde su nekada bili stvarni ljudi Foto: Tanjug/AP

Priča Ljudmile Ignatenko, trudne žene vatrogasca, baš kao i u seriji, otvara ovu knjigu. U seriji njena povest je tek zagrebana, zato što ne mogu kamera i gluma da predstave ono što je ona doživela. Jer ovo je serija o katastrofi, a Ljudmila priča priču o ljubavi. I samo ona, samo oni, mogu da je ispričaju.

„Černobiljska molitva“ može se nabaviti u svim Delfi i Laguna knjižarama, kao i na sajtu.

View this post on Instagram

Šta onima koji kritikuju "Černobilj" zaista smeta? Rupu od laži ispunili su fikcija i preterivanje . Ipak, postoji jedna druga priča koju otkrivaju prave žrtve černobiljske katastrofe, mali ljudi zbog čijih pojedenih života ovo i jeste katastrofa . U saradnji sa Lagunom @laguna_knjige, poklanjamo vam knjigu "Černobiljska molitva" 📖 . Napišite nam vaše mišljenje o seriji "Černobilj", a 3 najbolja komentara dobijaju po 1 primerak ove knjige . 📷 @markonidc . #Chernobyl #lagunaknjige

A post shared by Telegraf.rs (@telegraf.rs) on Jun 14, 2019 at 2:55am PDT

VIDEO: Dan koji čovečanstvo treba da slavi kao drugi rođendan

(Dunja Savanović - d.savanovic@telegraf.rs)