Umrla Eleonora Đorđi

Slavna italijanska glumica Eleonora Đorđi je preminula u 71. godini od raka pankreasa, koji je dostigao poslednju fazu sa metastazama na mozgu, javlja RAI. O svojoj bolesti je govorila otvoreno od samog početka, kako bi podstakla ljude da „žive bez trošenja vremena na ljubomoru, beskorisne brige i frustracije“.

Bila je hospitalizovana u rimskoj klinici Paideia zbog terapije bola nakon što su joj se zdravstvene tegobe pogoršale do te mere da, kako je sama rekla, „više nije mogla da napravi ni deset koraka“.

Preporučujemo

„Jutros je Eleonora Đorđi mirno preminula u ljubavi i zagrljaju svojih sinova i najbližih“, saopštila je njena porodica.

Do samog kraja, slala je snažnu poruku ljubavi prema životu: „Za mene nema budućnosti, ali želim da se sve dogodi što je kasnije moguće. Svaki dan je poklon“.

Otišla je okružena ljubavlju svoje porodice – sinova Andrea i Paola, bivšeg supruga Masima Čavara. Najveću snagu crpela je iz ogromne ljubavi prema svom unuku Gabrijelu, sinu Paola Čavara i Klicije Inkornaje, snaji koju je zvala „ružičasti oblak“.

Njen sin Andrea Ricoli, koga je dobila u braku s Anđelom, izdavačem i filmskim producentom, posvetio joj je knjigu pod naslovom „Nema dobrih vesti“, opisujući poslednju godinu njenog života, obeleženu borbom s bolešću. Za Eleonoru je to bila „najlepša godina“ uprkos svemu, jer ju je provela sa porodicom. „Nikada nismo bili tako povezani. Ranije smo, obuzeti sopstvenim životima, koračali uporedo, ali sada smo neraskidivo povezani emocijama i nadom“, napisao je Andrea.

Eleonora Đorđi imala je strane korene – otac joj je bio Englez, a majka Mađarica – što joj je, kako je govorila, donelo spoj discipline i strasti, kako u privatnom, tako i u profesionalnom životu. Nedavno je, govoreći o bolesti, istakla: „Moje austrougarsko poreklo me čini vojnikom same sebe“. Dane pune bola odlučila je da podeli sa javnošću.

Pre pet godina je iskreno govorila o svom životu na italijanskoj televiziji Raiuno: „Odrasla sam pred publikom“. Ta publika je nikada nije zaboravila i nastavila je da je prati, čak i u njenoj drugoj karijeri, daleko od reflektora.

Bila je jedno od najprepoznatljivijih lica italijanske kinematografije sedamdesetih i osamdesetih godina. Debitovala je 1973. u filmu Tonina Červija „Priča o časnoj sestri u klauzuri“ uz Ketrin Spak. Plavokosa, svetloplavih očiju, sa držanjem nalik Loliti i elegantnom senzualnošću, brzo je postala simbol svoje generacije, pojavivši se u četiri filma s nežnim, ali izražajnim erotskim prizvukom.

Godine 1974. doživela je težak gubitak – smrt svog verenika u nesreći na motociklu koji je pozajmio od nje. Ova tragedija ju je gurnula u heroinsku zavisnost, a zatim i u depresiju, i to sa jedva dvadesetak godina. Ipak, reditelj Alberto Latuada joj je 1975. dao novu priliku angažujući je u filmu „Pseće srce“, snimljenom prema romanu Mihaila Bulgakova, gde su joj partneri bili Maks fon Sidov i Koči Ponconi. Radila je i sa rediteljima poput Đulijana Montalda, Damijana Damianija, Darija Arđenta, Franka Bruzatija i Lilijane Kavani.

Pokazala je i veliki komičarski talenat, čineći je savršenom partnerkom za Adriana Čelentana („Ruke od somota“) i Renata Poceta („Moja žena je veštica“). Kruna njene karijere došla je 1982. godine u saradnji sa Karlom Verdoneom u filmu „Borotalco“, za koji je osvojila prestižnu nagradu David di Donatello. Kasnije ju je ponovo angažovao u „Školskim drugovima“.

Udala se 1979. za Anđela Ricolija, s kojim je dobila sina Andreu. Na snimanju filma „Ukus mora 2“ (1983) zaljubila se u Masima Čavara, s kojim je dobila drugog sina, Paola.

Tokom devedesetih i dvehiljaditih, više se posvetila televiziji, glumeći u popularnim serijama poput „Smrt veštice“, „Ujak iz Amerike“ i „Ćezaroni“. Godine 2003. debitovala je kao filmska rediteljka sa „Muškarci & žene, ljubavi & laži“, a 2009. režirala je svoj drugi film „Poslednje leto“, koji je producirala sa Čavarom.

Nakon duge pauze na velikom platnu, 2016. se vratila glumi u dva filma – „Moj otac Džek“ Tonina Zangardija i „Čekanje i promene“ Serđa Kolabone. Gostovala je i u seriji „Don Mateo“. Takođe, nastavila je da vodi radijski program „Noćni efekat“ na Rai Radio Due, zajedno sa Rikardom Pandolfijem.

Godine 2018. učestvovala je kao takmičarka u italijanskoj verziji „Plesa sa zvezdama“.

Njena harizma, hrabrost i ljubav prema životu ostaju kao inspiracija onima koji su je voleli i pratili tokom decenija njenog rada.

(Telegraf.rs/RAI)