"Konan Varvarin" je trebalo da se snima u Jugoslaviji: Poznato je i zbog čega se odustalo od ove ideje

Legendarni film "Konan Varvarin" reditelja Džona Miliusa, sa Arnoldom Švarcenegerom u glavnoj ulozi, trebalo je prvobitno da se snima u Jugoslaviji.

Ipak, od te ideje se odustalo, zbog smrti tadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, piše El Pais.

Budući da je Jugoslavija otpala kao rešenje, kreatori "Konana" okrenuli su se drugim zemljama. U opticaju su bile Italija, Sjedinjene Američke Države i Španija.

Na kraju, doneta je odluka koja je ekonomski bila najispativija. Produkcija filma "Konan Varvarin" imala je značajno niže troškove u Španiji u poređenju sa drugim zemljama poput Italije ili Sjedinjenih Američkih Država. Prema rečima Arnolda Švarcenegera, Španija je bila "preduzetnička i zemlja koja nije sindikalna", što je značilo da je filmska ekipa mogla da radi za niže plate, što je dovelo do smanjenja ukupnog budžeta.

U Italiji i Sjedinjenim Državama, regulative sindikata i veće plate bi učinile film skupljim—u Italiji bi koštao 32 miliona evra, a u SAD-u čak 60 miliona evra. Ali u Španiji, budžet je bio samo 19 miliona evra, što je napravilo Španiju ekonomičnom lokacijom za snimanje.

Ova strateška odluka pomogla je da se troškovi produkcije smanje, dok se istovremeno postigao visok kvalitet filma koji je bio potreban.

To nije bio jedini problem s kojim se tim za za realizaciju filma u Španiji suočavao. Hladne februarske temperature u Segoviji su uzrokovale da veštačka krv smrznuta, pa je morala biti pomešana sa vodkom (koja sadrži etanol i sprečava njeno smrzavanje na niskim temperaturama).

Takođe, bilo je problema sa španskim statistima.

"Previše su sporo umirali", piše Švarceneger u svojoj autobiografiji i dodaje:

"(Reditelj) Milius im je stalno govorio: "Kada vas Konan ubode, jednostavno padnite." Ali oni su padali teatralno, pa ustajali, ponovo padali, dahćući... Ja sam bio zauzet ubijanjem svog sledećeg protivnika i čuo sam kako Milius viče tipa iza mene, "Mrtav si! Lezi dole! Zarezan si, ne pomeraj se!" Na kraju im je reditelj ponudio više novca da ostanu mirni i glume potpuno mrtve.", naveo je Švarcenger.

A onda je tu bio i problem sa zmijama. Za jednu scenu su bile potrebne prave vodene zmije, ali rukovalac se plašio da će dehidrirati. Jedino rešenje na koje je Milius mogao da se seti bilo je da ih baci u bazen. Koji bazen? Bazen u luksuznom kompleksu apartmana u kojem je tim boravio.

"U Sjedinjenim Državama, Ministarstvo zdravlja ili Odeljenje za zaštitu životinja bili bi tu za dva sekunda. Ali u Španiji je takva stvar bila rutinska", piše Švarceneger u svojoj autobiografiji.

Međutim, Španija koju je opisao Švarceneger nije potpuno tačna. Kako navodi El Pais, ekolozi su se žalili da snimanje filma utiče na močvare, a zaštitnici prava životinja su se žalili da su psi, kamile i konji, navodno, bili zlostavljani tokom snimanja.

Dok je snimao film "Konan Varvarin", Švarceneger je imao vremena da otkrije Madrid.

"Mislio sam: "Hej, hej, čekaj, ja sam u Madridu! Hajde da vidim muzeje, zanimljivu arhitekturu, da otkrijemo zgrade i ulice. Hajde da probamo neka restorane o kojima svi pričaju. I hajde da pokušamo da večeramo u 11 uveče kao Španci."", naveo je Švarceneger.

Inače, Švarceneger je dobio ponudu od 230.000 evra za prvi film, milion evra za sledeći i blizu 2 miliona evra za treći (na kraju, snimio je samo dva).

Bila je to neodoljiva ponuda koja bi mu pomogla da ostvari čest, ali teško dostižan san: da postane bogat. Projekat je bio na čekanju nekoliko godina dok nije pojavila moćna italijanska producent Dino de Laurentiis. On je znao da je snimanje u Evropi jeftinije, a Španija, konkretno, je bila najbolje mesto za snimanje srednjovekovnih avantura smeštenih u planinama i dvorce.

U svojoj autobiografiji "Total Recall: My Unbelievably True Life Story", Švarceneger kaže da De Laurentiis u početku nije voleo njega i čak ga je nazvao nacistom (Švarceneger to nije bio, ali njegov otac Gustav je bio član partije, kao i mnogi austrijski policajci tog vremena). Režiser "Konan Varvarina", Džon Milius, odgovorio je na ove insinuacije, pola šale, kupujući male figure španskog diktatora Franciska Franka i stavljajući ih na De Laurentiisov sto, vičući: "Ja sam jedini nacista ovde!" (Milius takođe nije bio nacista, ali je bio vrlo desničarski orijentisan).

U januaru 1981. godine, tehnički tim i glumci već su boravili u apartmanima "Villa Magna" u Madridu. Film je uključivao 1.500 statista, kao i konje, kamile, koze, jastrebe, zmije, pse, sokola i leoparda. U filmu je, takođe, igrao i vrlo mladi Horhe Sanz (jedan od najistaknutijih glumaca španskog filma) u ulozi Konana kao dete.

U februaru je snimanje prešlo u Segoviju u Kastilji i Leonu, oko 80 kilometara od Madrida. U 18:23, 23. februara, dok je ekipa snimala prvu scenu u gradu, potpukovnik Antonio Tehero i 200 pripadnika Civilne garde upali su u Kongres poslanika u Madridu.

"Dok smo snimali ovu scenu, dogodio se pokušaj puča od strane Civilne garde. Građanski rat je skoro ponovo počeo", kaže reditelj Džon Milius u komentaru na DVD izdanju filma "Konan Varvarin" iz 2011. godine.

"Sećam se toga savršeno", odgovara Švarceneger u komentaru. "Tenkovi su bili na ulicama!" Nedugo zatim, Civilna garda je stigla u Valsain u provinciji Segovija i, prema španskom dnevniku ABC, snimanje filma "Konan Varvarin" je bilo zaustavljeno na nekoliko sati. Sa Španijom u stanju visoke pripravnosti, vlasti nisu želele da grupa Amerikanaca sa oružjem, eksplozivima i životinjama snima nekoliko kilometara od prestonice."

"Konan Varvarin" je bio uspešan film, kao i nastavak "Konan uništitelj", koji je objavljen dve godine kasnije (od filma "Konan Varvarin"), takođe sa Švarcenegerom u glavnoj ulozi.

(Telegraf.rs/izvor: El Pais)