Reditelj Đorđe Nešović: Predstava "Sve dobre barbike" su generacijska priča

Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je reditelj Đorđe Nešović koji je govorio o predstavi "Sve dobre barbike" Hartefakt kući.

Nešović je naglasio da je predstava nastala u produkciji Hartefakt kuće po romanu Katarine Mitrović, njegove koleginica sa master studija, gde je studirala dramaturgiju, a on pozorišnu režiju.

Preporučujemo

U razgovoru sa Hartefakt kućom o tome šta bi voleo da radi, Nešoviću je "u tom trenutku prošo kroz glavu upravo roman 'Sve dobre barbike'", pa je potom dramatizaciju uradila Isidora Milosavljević.

Nešović je istakao da je jedan od izazova bio da od fragmentarnog romana sa jako puno likova i događaja naprave pozorištnu priču, a potom je usledio dogovor da će u predstavi igrati tri glumice.

"Kada sam počeo da čitam roman i da razmišljam zapravo kako to može u pozorištu da izgleda, zamišljao sam glavnu junakinju kao hor. Od tog hora je ostalo zapravo da će igrati tri glumice", naveo je Nešović.

Prema njegovim rečima, napravljen je zatvoreni, uži kasting i uloge su dobile Julija Petković, Aleksandra Arizanović i Nevena Kočović.

Nešović je rekao da ga je privukla priča o devojci koja puni 30 godina, a oseća se nesnađeno, depresivno, anksiozno i nekoliko puta pokušava da se ubije, odnosno da je to "generacijska priča o mladim ljudima koji imaju možda 25, 35 godina".

"Mi smo se generacijski vrlo povezali sa glavnom junakinjom i njenim problemima koji su svakodnevni, univerzalni, ali se o tome dosta retko priča. I dalje se u našem društvu smatra kao neka vrsta tabua", istakao je Nešović.

Napomenuvši da bi "pozorište uvek trebalo da bude aktuelno i da bude odraz sveta u kojem živimo", Nešović je dodao da je sam prostor Hartefakt kuće, gde se izvode predstave, "vrlo specifičan i autentičan".

"Nije klasičan pozorišni prostor 'crne kutije', već je to bela dnevna soba, salonac, i u takvom prostoru mora da nastane predstava koja je drugačija i u formi i u sadržaju", istakao je Nešović.

Prema njegovim rečima, naše mlade pozorišne reditelje i dramaturge sve više interesuju malo nekonvencionalni pristupi, prostori, ambijenti u kojima se predstave igraju.

"Svi smo generacijski svesni da institucionalno pozorište ima puno problema i da je jako teško mladim ljudima da dobiju priliku, a kad je dobiju, da se prosto izbore sa problemima koji su u instituciji izraziti već dugi niz godina", upozorio je reditelj.

Nešović je ocenio da je Hartefakt "napravio nešto što je autentično i specifično, u centru Beograda, tako da je dostupno velikom broju ljudi".

Upitan šta bi voleo da režira u budućnosti, Nešović je naveo da ga interesuju tekstovi koji nisu često rađeni, koji su novi, odnosno autentični i forme koje nisu baš standardne.

"Poželeo bih sebi da uvek istražujem nešto novo, što do sad ja nisam ili niko drugi nije, da zapravo potraga za novim formama i sadržajima bude nešto što će označiti moju karijeru", zaključio je Nešović.

(Telegraf.rs/Tanjug)