Dragan Ričard Radić za Telegraf otkrio kako je raditi na holivudskim filmovima, o Sandri Bulok, Miri Furlan...

Dragan Ričard Radić je neko ko je uspeo da pronađe put do uspeha u Holivudu, koji je zaslužio svojim vrednim radom. Ovaj umetnik, koji pravi skulputre, maske, kostime i mnoge druge stvari, može da se pohvali da je bio angažovan na brojnim holivudskim filmovima, kao što su "Hellraiser", "Captive State", "X-Men: Dark Phoenix" i mnogi drugi.

Sa Draganom smo se našli u Beogradu, tokom njegovog boravka u glavnom gradu Srbije, u Filmskom gradu, gde nam je u velikom intervjuu ispričao mnoge stvari iz njegove bogate karijere. Otkrio nam je kako je došao do Holivuda, kako je raditi sa svetskim zvezdama, kako izgleda njegov radni dan.

Ali, krenimo redom.

• Dobar dan, Dragane. Ovde smo u Filmskom gradu. Da li nam možete nešto reći više o vašim nekim počecima? Otkud Vi u ovom svetu?

Pa ovako, ja sam tu u ranih 2000-ih želeo da se bavim specijalnim efektima. da sam zaljubljenik film, pogotovo naučnu fantastiku, horor, stvorenja, čudovišta, mitologija... Volim i našu mitologiju strašno i negde mi je strašno žao što mi nemamo nešto, filmova s našom mitologijom. I kada sam krenuo da se bavim time i pokušavao da krenem da radim da se bavim filmskom industrijom i specijalnim efektima, praktičnim specijalnim, a ne digitalnim specijalnim efektima, tu kod nas nije ništa ni postojalo vezano za specijalne efekte. I onda, što se kaže trbuhom za kruhom, nekako sam rešio da odem tamo gde se specijalni efekti rade. A pre toga sam, doduše, radio i za Takvud. Pravio sam (skulpturu) Merilin Monro, Spajdermena, Supermena... Supermen i Spajdermen su i dalje u Takvudu, ja mislim.

Radio sam za neke produkcijske muzičke kuće, vajao sam skulpturu Mik Džegera. Radio sam za neke pozorišne predstave, bio sam stilist u CKM magazinu neko vreme. Ali, u principu, sve što je bilo vezano za film i za specijalni efekat, pošto ga ovde, jel te, nije bilo, morao sam nekako da... odem u Holivud, za Ameriku...

• Možete da nam ispričate tu američku priču, taj prelazak u Los Anđeles, kako ste se snašli, kako je krenulo u Holivudu za Vas?

Pa, da kažem da sam prvo otišao da radim na brodu dve godine, da bi dobio papire, vize, zato što to je najkomplikovaniji proces, jel te, da naš čovek odavde dokaže u Americi da neće tamo biti ilegalno, da će poštovati pravila. I samim tim što sam radio na brodu dve godine, redovno se vraćao, imao vize i ostalo, to mi je otvorilo vrata da mogu da odem i da dobijem te papire. A takođe sam i skupljao novac da bih mogao da odem i u školu tamo. Kao da bih dobio studentsku vizu, preko koje sam posle predao za zelenu kartu i da sam bio jedno dve godine u godinu i nešto, nije pune dve godine, Tom Sevinjijeva škola za specijalne efekte u Pensilvaniji. I kako mi je bila odobrena radna dozvola prvo, onda mi je bila odobrena zelena karta, kako sam dobio zelenu kartu, tako sam se spakovao i došao za Los Anđeles. Jer tamo je veoma izrađena industrija, recimo u San Francisku muzička industrija najviše, u Los Anđelesu je filmska industrija, u New Yorku su berze i japi te neke stvari.

I sad, zavisno od toga, nemam ja tu puno izbora. Negde Los Anđeles ta destinacija za taj posao. I onda sam kupio auto i odvezao se preko pola Amerike direktno za Los Anđeles da preko prijatelja sam našao smeštaj, jer oni imaju te neki kreditni skor. Da ne ulazim sad tu u neke detalje, teško je iznajmiti nešto bez tog kreditnog skora, kao svež sveži imigrant, jel te nisam imao još kreditni skor izgrađen, ali zahvaljujući tome što sam imao prijateljicu koja je sa mnom išla na fakultet, Kornelija, koja me povezala sa Eminom, još jednom prijateljicom, koja je meni bukvalno izdala prvu sobu da tu budem, i kako sam stigao u septembru, stigao sam negde u Los Anđeles i tada je bio problem naći posao negde do marta, ali nisam znao da i tamo ta industrija toliko uigrana da je to ciklično već, da to ima svoju sezonu, kao i sve ostalo. I da sezona počinje sa specijalnim efektima pre produkcije i to počinje u martu.

I onda ide predprodukcija celo leto, produkcije i snimanje idu preko jeseni i zime i završavanje je montaže posle početka godine, tako do marta. I onda sam tu morao da se snađem, da nalazim razne neke poslove do marta. Negde kad je krenula to sve u martu, ja sam ponudio moje radove, pokucao na par vrata, poslao e-mailove, dobio sam odgovor u Alex & Wonderland, maloj radionici, koja je više radila maskote i kostime. Tu sam ušao, dobio sam test posao, da budem testiran, a probni rad. gde sam pokazao da mogu i da koristim alate i sve. Tad je baš izašao Iron Man dvojka i mi smo pravili nekih 14 punih Iron Man kostima iz originalnih kalupa iz Legacy-a koje su nam bili dati za promociju drugog filma. I to je bio moj prvi posao da kažem... Kako sam stigao, odmah sam krenuo s Iron Man-ovim kostimima, tako da je to bilo veoma zanimljivo iskustvo.

• Osim Iron Mana, na kojim još projektima ste radili u Holivudu?

Pa da kažem da je to bio neki početak za te kostime, a posle toga, znači, tu su išli "Super Ninja", što je bila neka serija za Nickelodeon. Zatim sam počeo da radim za firmu Stiva Venga, gde sam radio figure za Blizzard i Riot Games, League of Legends, Firefall, koje sam instalirao na gaming konvencijama takođe.

Svuda, po celoj Americi, Kini, Koreji. Bukvalno su me slali gde god je bila konvencija da brinem o tim radovima i da mogu da popravim ako nešto krene. Ostali su bili velike animatronici sa silikonskim figurama, a Stiven je ozbiljan vajar koji je veoma cenjen, čija bronzana skulptura stoji ispred univerziteta za digitalnu animaciju u Americi, velika bronzana skulptura. I tu sam bio nekih tri godine, zatim sam dolazio ponovo do Srbije, gde sam sa Skills The Vision-om radio Dino Park u Sloveniji, i onda sam se vraćao nazad i krenuo da radim za KNB, koja je isto velika firma koja pravi filmove. Oni su radili "Narniju", sve Tarantinove filmove i tu sam isto nekih tri godine radio na "Walking Dead"-u, Orville-u, X-Men, radio sam na "Suicide Squad"-u, koja je dobila Oskara, ja mislim, za specijalne efekte za maske i kostime.

Tu sam bio član ekipe. Radio sam na Legion, Umbrella Academy, Ne mogu ni da se setim na čemu sam sve radio. "Supergirl". Povremeno radim u Jim Hensonu. Zovu me kada im nešto zatreba ili kada je kratak rok. A nisam tamo stalni radnik, zato što u principu kako je moja narav i kako je moj karakter, jJa ne volim da budem, što se kaže, stalno zaposlen, a volim izazove i volim da da rešavam probleme i onda me zovu kada nešto zagusti ili kada treba veća količina ljudi, neki veći projekat.

• Osim Steva Venga, da li ste imali priliku da upoznate još nekog značajnog čoveka iz sveta Holivuda, možda nekog glumca ili tako, neku javnu ličnost?

Ja bih rekao da sam upoznao veliki broj ljudi, sada to koliko javnosti to znači, znači ili ne znači. Met Rouz, koji mi je odličan prijatelj, umro skoro, pre par godina, koji je isto radio "Predatora" i "Aliena" i "Naughty Professor"-a i gomilu stvari. Upoznao sam vlasnike firmi PPI Products koji prave sav make-up skoro za filmsku industriju. Upoznao sam nevrovatan broj vajara.. Mislim, svi ti ljudi koji rade po tim radionicama, koji su pravili sve što je mene ikada interesovalo u životu i što me inspirisalo. Nekako sam postao prijatelj sa svima njima, što negde mi je surealno, da kažem. Ali je veoma interesantno i oni su svi interesantni ljudi koji se bave interesantnim poslovima, da kažem. A pored njih upoznao sam i dobar broj glumaca. Ali gledam da izbegavam da radim na setu. Da kažem, ja sam više čovek koji voli da radi u radionici, da vaja i da stvara, ali bio sam i na snimanjima. Na "Bird Box"-u sa Sandrom Buloc, nju sam tu upoznao, upoznao sam Džona Vojta, upoznao sam Miru Furlan na jednom projektu, "Space Command", gde sam također upoznao i Roberta Pikarda koji je bio doktor na Voyageru u "Star Trek"-u. Upoznao sam celu ekipu iz "Star Trek"-a, restaurirao sam most za muzeje naučne fantastike "Star Trek"-a, "The New Generation", koja je meni bila serija na kojoj sam odrastao, što mi je bilo fascinantno da su svi oni došli na taj most koji sam ja restaurirao i video sam celu ekipu, kao da sam bio u samoj seriji sa svim tim ljudima gde sam odrastao i gledao ih. Tako da Upoznao sam dobar broj glumaca, ali veća čast meni je bila da upoznam ljude koji se bave istim ovim čime se ja bavim, jer to oni su mi inspiracije u suštini za ceo ovaj posao, za sve ovo.

• Pomenuli smo te glumce. Kako su oni privatni? Sandra Bulok? Kakva je bila Mira Furlan?

Mira Furlan je bila predivna. Meni je strašno žao šta se desilo. Sandra Bulok je bila veoma profesionalna. Da kažem, na tom "Bird Box"-u  je radila sa decom, što je veoma teško i taj mali koji je bio na snimanju nije bio baš dobar glumac. Dete je u suštini trebalo da shvati šta radi i ostalo, ali ona je imala neverovatno strpljenje sa njima...

Pošto ponekad glumim kao sporedni lik, ima me u nekim filmovima u pozadinama, tako sa glumcima. sa strane, ali to radim kada je, recimo, što kažem, mrtva sezona preko zime, kada se snima i to radim iz zadovoljstva, to mi je, da bih i dalje bio na setu i dalje bio u celoj toj priči. Ali mogu reći da su uglavnom svi bili fini na setu, ne mogu da kažem, upoznao sam par glumaca koji su bili možda nadmeni, nisu hteli da komuniciraju sa ljudima, držali se po strani, ali to je bilo, da kažem, retko.

Ipak su oni profesionalni. Ja ne znam baš kakvi su lično, kada se ode na neku žurku, ali ovako su bili profesionalni. A ja u privatnom životu, što kažem, kada sam bio sa tim nekim producentima po tim nekim zabavama u centru grada ili da ima poslovna večera nešto, upoznao sam Rupa Pola, što drži sada Trans Race. Upoznao sam Roberta Niksona, koji je guverner Gremija. Sa njima, nekim ljudima u takvom državnom kontaktu je dalje preko Facebooka i dopisujemo se kad su neke proslave ili nešto. Kako bih rekao, taj svet, to su isto neki ljudi koji su kao svi ostali ljudi koji se time bave.

Eto, samo su u tom svetu pa se svako drži zajedno, kao što bi se recimo scenografi držali zajedno s scenografima, glumci s glumcima, ja mislim da je tako u svakoj industriji za sve, barem kako ja to shvatam.

• Kako industrija ta u Holivudu reaguje na naše ljude, ili ima ljudi iz naših zemalja u Holivudu?

Pa ima, kao što ste rekli, bila je Mira Furlan... Upoznao sam naše ljude iz Beograda, iz Subotice, koji rade i scenografiju, ili kostim. Ja nisam upoznao sada ljude, nešto koji rade specijalne efekte, koji se bave ovime. Nisam naletao na drugog Srbina, da kažem, da se bavi specijalnim efektima...

• Kako izgleda vaš obični radni dan?

Pa to je teško definisati, zato što za razliku od većine ljudi koji tamo rade, Amerika je toliko industrijalizovala ovaj proces da postoji čovek za sve. Oni imaju čoveka koji je samo kaluper čovek, koji je samo vajar čovek, koji je samo izliva maske. S obzirom na to što sam ja dolazio odavde, ja sam, što bi se reklo, svaštar. Ja mogu dosta različitih stvari da radim. tako da nekad radim kalupe, nekad izlivam, nekad vajam, nekad sam sa glumcem na setu, oblačim čoveka u kostim i brinem o njemu i to je neki kostim isto koji sam pravio i sada zavisnosti u kojoj radionici radim, pošto radim u više radionica i zavisnosti da li sam na setu i onda je razlika u radnom danu. Ako sam u radionici, recimo, što se kaže, ustanem ujutru, spakujem se, to je neki 25 milija da se vozi do najbližeg posla, zašto je Los Anđeles baš veliki. Dosta se vremena provodi u saobraćaju, ja sam uglavnom na motoru, ili imam onaj točak, jedan, ili kombi, u zavisnosti da li moram da nosim materijal, da im da treba alat da donesem sa sobom. I onda kako bih ušao, to je 8 do 10 sati radnih u radionici. Ja se ne zanimam. Pored toga, ako se radi na setu, tada set može da bude i po 15-16 sati. Da se počinje rano ujutru, cikom zore nekada u 3 ujutru, nekada u 5 ujutru, da se pripremi sve, da se uradi ceo make-up.

3-4 sata rađenja maske, do 6-8, zavisnosti koliko je komplikovan kostim. Nekad je i vrlo lako, znači samo neka povreda i onda se sedi na setu i bukvalno taj dan je laganica. Ali ima dana kada je baš naporno, da je trebalo nekih 6 sati da se lepi čovek u punu prostetiku i zatim da se brine o tom čoveku, da mu se obezbedi voda, hrana, peškir, da mu se skine maska... Ti dani umeju da budu naporni, ali ja ni ne primećujem satnicu. Zato što, kaže, ako čovek radi ono što voli, ne oseća se da radi. Ja bi to radio u svom slobodnom vremenu.

S te strane mi je zabavno. Za recimo, za "Hellraiser", koga smo snimali ovde u Beogradu, 2021. godine, ja sam tu vodio radionicu u Srbiji, ja bio sam supervizor. A to je bilo poprilično naporno, zbog toga što ovde nema razvijene te industrije, ne mogu materijali lako da se nabave, sve traje dosta duže vremena da se nađe, da se nabavi, donese. Imamo odlične ljude koje odlično rade, ali im fali malo obuke za neke stvari koje ne mogu da nađu ni na internetu. Baš bi morali da stvorimo neku školu ovde da bi moglo da se radi bez greške.

Dosta se filmova ovde snima, ali nema specijalnih efekata. Što me opet dovodi do toga zašto sam ovde, sada. Da radim na filmu "Karama Dona", a Aleksandar Radivojević je režiser.

• Koji projekat je bio najzahtevniji?

Uh, to je komplikovano isto pitanje. Ja bih rekao da je "Hellraiser "bio veoma zahtevan. Zato što sam tu trebao da organizujem i ljude i materijale i sve.

Mi tu smo radili nekad i po 20 sati. To su bili veoma dugi dani... A s druge strane, imao sam projekte isto, da smo spavali u radionici u Americi, jer odspavamo tri sata nazad na posao, jer kada dolazi deadline, to je najbitnije, to je amin u industriji... Pored toga da kažem da su ti Iron Man-i prvi koji sam radio isto bili veoma zahtevni, jer su morali da budu isporučeni. pred samu premijeru i bilo ih je 14 i bilo je puno, puno, puno, puno kostima i da smo imali problem sa vremenom...