Veruović o seriji "Sablja": Da li serije mogu da razjasne istorijske događaje kao što je atentat na Đinđića?
Tema atentata na premijera Zorana Đinđića, i dalje izaziva veliku pažnju i duboke emocije među građanima Srbije, posebno kroz seriju "Sablja" koja je nedavno počela sa emitovanjem.
Milan Veruović, bivši član obezbeđenja Zorana Đinđića, koji je i sam bio ranjen tokom atentata na premijera Vlade, a čiji se lik takođe pojavljuje u seriji "Sablja", objašnjava da li serija zaista doprinosi razumevanju istine, ili je samo još jedan pokušaj dramatizovanja događaja.
„Kao društvo imamo potrebu da saznamo nešto više o ovim događajima, i zbog toga ljudi osećaju neku nelagodnost u stomaku, što je doprinelo da ova serija postane najgledanija do sada. Tema je aktuelna, i to je istorijski događaj koji su mnogi od nas proživeli. Očekivanja od serije su drugo pitanje. Da li se od nje očekuje da uklopimo te kockice koje su ostale nejasne u presudi, samom događaju ili istorijskom značaju celog tog dešavanja, koje je mnogima ostalo nepoznato? Već 20 godina smo u nedoumicama, a nedostaje snaga i volja da se ta pitanja otvore na ozbiljan način. To je ta potreba našeg društva, jer ovo pitanje kao da je sahranjeno, a da s njim nismo zaista suočeni. Dok se zaista ne suočimo s tim događajem od 12. marta, interesovanje će trajati i uvek ćemo osećati nelagodu u stomaku. Odgovornost će biti na onima koji kroz filmsku industriju ili seriju pokušavaju da prikažu same te događaje. Njihova odgovornost će biti veća jer ćemo očekivati da nam oni daju odgovore na pitanja koja su ostala nedorečena, iako možda to nisu vrata pred kojima čekamo te odgovore,“ rekao je Veruović i dodao:
„Serija nema veze sa činjeničnim stanjem. U četvrtoj epizodi prikazano je stradanje u Meljaku, gde su Šiptar i Kum navodno ubijeni. O tome sam pisao u knjizi, i vodili smo se činjenicama iz obdukcionih nalaza i mišljenja veštaka. Mnogo stručnjaka je govorilo o toj temi i ozbiljno smo doveli u pitanje verodostojnost tog događaja u Meljaku, gde su nastradala dvojica vođa Zemunskog klana. Nedoumice oko njihovog stradanja potiču iz materijalnih dokaza i tragova zatečenih na licu mesta, kao i iz povreda na telima koje su obdukcijom analizirane. Obdukcioni nalazi ne mogu biti osporeni, a oni pokazuju da su barutne čestice bile neposredno na površini kože pokojnika, što znači da su ubijeni iz neposredne blizine. Upucani su sa leđa, sa ranama na potiljku i povredama na licu i telu koje su mogle nastati samo tokom njihovog života, dok su bili živi. Sve to ukazuje na sumnju u zvaničnu verziju događaja, jer postoji verovatnoća da su Luković i Spasojević uhapšeni pre nego što su nastradali i da su bili podvrgnuti ozbiljnoj fizičkoj torturi.
Podlivi i modrice koje su zadobili mogle su nastati dok su bili živi, što dovodi u sumnju celu zvaničnu verziju događaja, koja je sinoć bila prikazana u epizodi“ - rekao je Veruović i nastavlja:
Gledao sam ljude koji su radili na seriji i oni su se vodili faktima koje su im dali ljudi koji su vodili policijsku akciju "Sablja", onda ih razumem. Iz tog ugla gledanja oni su napisali što im je rečeno. Oni su napravili dramu i dramatizovali taj događaj koji je tako prenesen. Smatram da je odgovornost i onih koji rade tako nešto, istorijski događaj koji se desio u bliskom periodu i da je odgovornost morala da bude mnogo veća, morali su da sakupe, posebno je poslednjih 20 godina, postoje neke dve strane koje pričaju o tom istom događaju. Moralo je dublje da se upusti u svo to razmišljanje, samim tim bi postigli i veći dramski efekat i sve što bi bilo potrebno za seriju ili film, nažalost nisu. To ne treba ni da očekujemo, zaista im čestitam na nagradama koje su osvojili" - dodao je Milan, koji ističe i da mu je žao što se u trećoj epizodi nije dalo više na značaju protestima JSO-a.
„Prethodna epizoda serije govorila je o pobedi i protestu JSO-a, dotaknuvši sam događaj na način na koji je zvanična verzija pokušala da ga predstavi, kroz sudske procese koji su vođeni pred sudom. Taj sudski okvir za pobunu JSO-a doveo je do toga da protest jedinice nije mogao da se poveže sa samim atentatom. Međutim, serija prikazuje potpuno suprotnu verziju događaja. Pre samog atentata, postojala je politička situacija i dešavanja koja su bila uvertira za to, a serija to nije obuhvatila, što mi je žao. Motiv jedinice da izađe na proteste bio je hapšenje dvojice Banovića, koji su uhapšeni na pijaci i predati Hagu. Pre toga, vršen je ogroman pritisak na predsednika Vlade i Vladu, zbog njegovog zalaganja da više ne želi da sarađuje sa Hagom u vezi komandne odgovornosti, već samo u vezi sa individualnim odgovornostima. Prihvatio je dogovor sa međunarodnim sudom da će svaki zločin biti individualno ispitivan, ali i da će država preuzeti odgovornost za zločine koji su se desili, što će imati trajne posledice po društvo. Zoran Đinđić je zbog toga došao u sukob sa Zapadom i međunarodnom zajednicom. Tokom njegovog odlaska u Ameriku, suočio se sa velikim pritiscima od strane međunarodnog suda, jer je Karla Del Ponte, tadašnja tužiteljka UN-a, kritikovala njegov stav, a u istom trenutku Srbija je bila pod međunarodnim sankcijama. Cilj je bio da Zorana predstave kao naslednika Miloševićeve politike.“
Veruović zatim dodaje:
„Nama nije dozvoljeno da saznamo ko je bio Zoran Đinđić, za šta se zalagao i šta je sprovodio. On je bio opozicionar, a kada je postao predsednik Vlade, preuzeo je odgovornost i shvatio je kao vođenje svoje politike. Ta odgovornost ga je dovela u direktan sukob sa interesima međunarodne zajednice, koja je od Srbije očekivala da slepo sledi njihove naloge i ostvaruje njihove interese, zaboravljajući da Srbija ima svoje ciljeve i interese. Zoran Đinđić je čvrsto stajao iza toga i morao je biti predstavljen kao izdajnik, kako bi se opravdalo ubistvo od strane „patriota“ sa druge strane. Tako su ga kriminalizovali, kako bi prihvatili priču da je to bila kriminalna grupa koja je dogovorila atentat na predsednika Vlade.“
Veruović zatim objašnjava da interesi onih koji ne žele da se sazna prava istina sprečavaju Srbiju da se osvesti i da prihvati sve svoje uloge, kako prošle, tako i buduće.
„Mi smo postali kolonija, prihvatajući te uloge,“ dodaje on.
Nakon što su se povele spekulacije da će Legija tražiti raniji otpust, Veruović kaže:
„To je pravna procedura i u meni ne izaziva nikakve emocije. U ovom događaju ne vidim Zvezdana Jovanovića i Legiju kao neposredne izvršioce samog dela. O tome govorim već 20 godina, analizirajući tragove i dokumente. Dokazni postupak je ono što je izvedeno pred sudom. Ako imate izvršioca, nemoguće je da ne postoji motiv i njegovi nalogodavci." -kaže Veruović.
"Serija "Sablja" je jedan paravan koji za cilj ima da opere savest nekih ljudi, koji su trebali da dobiju možda nekie pilog u tome. Ako bolje pogledate, tu su aktivna neka dva detektiva koja učestvuju dan i noć u svemu tome, i za sve okruvljuju neku Republičku policiju koja nije mogla, ili nije htela. Nije to baš tako bilo, to je nastavak jedne porpagande koju mi treba da prihvatimo, stradanje premijera Vlade kao okolnost nerazumevanja službi između sebe" - zaključio je Veruović u emisiji "Kec na jedanaest" na televiziji K1.
(Telegraf.rs)
Video: LJubomir Bandović za Telegraf.rs o seriji "Sablja": "Svet ide prema nekom šumskom požaru"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
marko
Oni su ubijeni ko zna gde i samo su dovuceni na medto u meljaku,i postavila im policija mitraljeze,heklere,bombe da izgleda kao da su pruzali otpor,oni NIKAKO nisu smeli zivi da budu privedeni zivi jer ko zna ko bi od ovih SADASNjIH DANAS ministara u vladi bio u zatvoru,mrtva usta ne govore sada ovi zivi sto su prave razne price da izbace sebe iz svega,i prebace pricu u nekom sasvim drugom pravcu🤔🤔
Podelite komentar
Pp
Problem je što naši filmski producenti, scenaristi, glumci imaju cilj da u svakom filmskom ili serijskom ostvarenju pljunu po Srbima i Srbiji zloupotrebljavajući novac i poverenje koje su dobili od države i gradjana Srbiji. Primer za to je serija Nemanjići za koju su dobili ogroman novac od države sa ciljem da se podigne svest o veličini rodonačelnika Srbije i stvaranju srpske države, a opozicioni producenti su to zloupotrebili da Nemanjiće i Srbe predstave kao retardirane, neuke i nemoralne divljake a ne kao uzvišene vladare koji su državnost i naciju stvarali na temelju najuzvišenijih hrišćanskih vrednosti i moralu koji ide sa njim. Čak su za glavnu ulogu izabrali Hrvata iz Bosne Mladena Nelevića... Bezbroj je primera satanizovanja srpskog naroda, od filmova Gorana Markovića, pa sve do čuvenog bolesno izopačenog "Srpskog filma" koji je sa namerom baš tako nazvan, i sa takvim porukama napravljen da ni najveći neprijatelji ne bi dotle išli u satanizovanju svega srpskog.
Podelite komentar
XXXL
Mašta može svašta.
Podelite komentar