Pre 40 godina je rođen Terminator: Kameron lika osmislio u snu, prava prodao za dolar i proslavio Švarcenegera

Teško je poverovati da je prošlo 40 godina otkako je film Terminator stigao u bioskope 26. oktobra 1984. godine, šokirajući publiku baš na vreme za Noć veštica. Velika imena koja danas uzimamo zdravo za gotovo, Džejms Kameron i Arnold Švarceneger, tek su započinjali svoje karijere u filmskoj industriji, a ovaj uspeh (koji je zaradio gotovo 80 miliona dolara na blagajnama) bio je odgovoran za to da ih stavi na mapu. Terminator će kasnije postati filmski serijal koji se proširio na televiziju, animaciju, video igre, stripove i još mnogo toga. Iako je originalni film često zasenjen svojim najboljim nastavkom (Terminator 2: Sudnji dan), i dalje je moćno ostvarenje koje ostaje na vrhu čak i decenijama kasnije.

Kada je Džejms Kameron prvi put smislio Terminatora, još je radio na Piranha II: The Spawning. Dok je bio na putu, imao je čudan san koji će zauvek promeniti tok njegove karijere.

Preporučujemo

"To je bila slika kromiranog skeleta koji izlazi iz vatre," rekao je Britanskom filmskom institutu 2021. godine, otkrivajući da je, kada se probudio, odmah počeo da crta tu figuru. Odatle je počeo da radi na scenariju, blisko sarađujući sa svojim prijateljemVilijamom Višerom Juniorom.

Iako su različiti studiji bili zainteresovani za Kameronovu ideju, njegovo insistiranje da sam režira film odbilo je mnoge. Na kraju je producentkinja Gejl En Hurd preuzela rizik i ponudila da kupi prava na Terminatora za samo dolar, uz obećanje da će Kameron moći da režira. Iako će kasnije zažaliti zbog prodaje prava, to je bio jedini način da se film snimi. Prikupljanje ostatka potrebnog finansiranja bilo je teže, sve dok se Kameron nije obratio Hemdale Film korporaciji.

U knjizi The Futurist: The Life and Films of James Cameron, autorka Rebeka Kegan prepričava trenutak kada je Džejms Kameron zamolio glumca Lanca Henriksona (s kojim se sprijateljio na Piranha II) da prisustvuje jednom od njegovih sastanaka za predstavljanje projekta obučen kao Terminator. U stvari, Henrikson je bio Kameronov originalni izbor za T-800, a ulogu je napisao posebno za njega.

Sa Henriksonom kao vizuelnom pomoći, Cameron je dobio potrebna sredstva, ali je na kraju odlučio da ne igra Henriksona u glavnoj ulozi. Umesto toga, angažovao ga je kao detektiva LAPD-a Hala Vukoviča, dok je studijev prvi izbor za Kajla Risa, Arnold Švarceneger, bio odabran za zlog kibernetičkog robota. Ubrzo nakon toga, Linda Hamilton i Michael Biehn su takođe angažovani, a sa malim budžetom od samo 6,4 miliona dolara, Kameron je krenuo da snimi ono što će postati jedan od najvažnijih filmova u njegovoj karijeri.

Iako je Arnold Švarceneger bio u usponu u to vreme, prebacivši svoju slavu kao šampiona u bodibildingu u magnetičnu glavnu ulogu u filmu ,,Conan the Barbarian", Kameron ga uvodi kao buduću akcijsku ikonu.

Nakon što je putovao kroz vreme iz 2029. godine u savremeni Los Anđeles, Švarceneger se pojavljuje nag i sam, a još nije identifikovan kao kibernetički robot, što bi ga učinilo ranjivim da nije, pa, telo Arnolda Švarcenegera. Njegova hladna samosvest čini ga zastrašujućim kao naizgled neuništivu mašinu za ubijanje, ali Švarceneger ima harizmu koja ga čini smešnim. Kada bezosećajno zahteva od trojice nasmejanih uličnih delikvenata da mu predaju svoje stvari, to je smešno sve do trenutka kada ih baca kao lutke.

Poput sumorne WarGames godinu dana ranije, Terminator se oslanja na specifičnu zabrinutost da bi tehnologija mogla pogoršati nuklearne strahove koji su tinjali u kulturi kroz hladni rat. Delovalo je moguće da bi kompjuteri mogli naslediti greške svojih tvoraca i naći način da dođu do globalne anihilacije. Kameron će komplikovati tu temu sa Terminator 2: Sudnji dan, ali donosi pravu količinu stvarne zabrinutosti u moderni, prljavi urbani vestern koji suprotstavlja meso metalu i isporučuje ono što obećava.

Polu-nespretna, polu-šarmantna ozbiljnost Kameronovih kasnijih filmova takođe se oblikuje u Terminatoru, posebno u romansi koja se razvija između Sare i Risa. (Prava porekla Džona Konora je primer vremenske paradoksnosti koja će vas ostaviti bez daha.) Rečenice poput "Prešao sam kroz vreme zbog tebe, Sara" imaju kvalitet čekića koji Kameron nikada ne bi napustio kao pisac, ali njegovi filmovi su ispunjeni osećanjem jer to zaista misli.

Publika 1984. godine ušla je u film B kategorije, a izašla sa mnogo više nego što su očekivali, jer Kameron čini da sci-fi pucačina izgleda kao da je sve na svetu u pitanju. Kada Sara Konor uleti pravo u oluju, simbolika može biti očigledna, ali smo tu s njom. To je Kameronov dodir piše Guardian.

(Telegraf.rs)