Berčeku nagrada za životno delo na manifestaciji "U susret Nacionalnom festivalu filma i televizije"

Ministar kulture u Vladi Republike Srbije Nikola Selaković, otvorio je manifestaciju "U susret Nacionalnom festivalu filma i televizije" u Kulturnom centru Zlatibor i rekao da je uveren da će NAFFIT doprineti boljem iskorišćavanju svih resursa koje Zlatibor, kao jedna od najznačajnijih turističkih destinacija Srbije pruža.

"Nema boljeg mesta u Srbiji od Zlatiborskog okruga da u njemu i od njega napravimo novo mesto kultnog i kulturnog dešavanja. Ovaj okrug je tromeđa i raskršće ne samo naše zemlje nego i različitih kultura i svetova. Zlatibor ovo svakako zaslužuje, a o tome da Srbija treba da ima svoj filmski i televizijski festival izlišno je govoriti. Zato smo zahvalni inicijatoru ove ideje, Gagi Antonijeviću. Srpska stara izreka kaže `u majstora kuća bez vrata`. Ovim će majstorska kuća dobiti vrata, a Srbija kao regionalni centar filmske industrije dobiti Nacionalni festival filma i televizije", rekao je ministar Selaković.

Preporučujemo

On je dodao da je Vlada donošenjem odluke o osnivanju Nacionalnog festivala filma i televizije rešila dugogdišnje pitanje vrednovanja domaće kinematografije na godišnjem nivou.

Pored Zlatibora, domaćini NAFFIT-a biće i opštine Nova Varoš i Priboj uz planove da se on proširi i na Prijepolje i Sjenicu.

"Zlatibor se, na samom početku razlikovao od drugih po tome što je imao svu neophodnu infrastrukturu za ovakav festival. Turistička je i prirodna atrakcija, ima ozbiljne smeštajne kapacitete i prateću infrastrukturu i veliki broj gostiju tokom cele godine. Uskoro će auto-put `Miloš Veliki` stići do Požege što će skratiti put od Beograda do Zlatibora", kazao je ministar Selaković.

Idejni tvorac NAFFIt-a, reditelj Predrag Gaga Antonijević je rekao da je proces stvaranja nacionalnog festivala posvećenog filmu i televiziji bio prilično dug.

"Nekada je bila Pula u Jugoslaviji, potom Herceg Novi u skraćenoj Jugoslaviji, a posle toga više nije bilo ništa za naše filmske stvaraoce i autore. Mi imamo u Nišu glumački festival i u Vrnjačkoj Banji festival scenarija ali ne postoji festival koji vrednuje rad svih drugih autora i kreativnih ljudi na filmu i televiziji. Nema nagrada za scenografa, montažera, kompozitora, snimatelja. Mislim da je bilo jako bitno da se ti ljudi nagrade, da im se ukaže pažnja, da im se vrednuje delo i da se promovišu jer ne prave film samo režiseri i glumci. Bez tih ljudi filma ne bi ni bilo", rekao je Antonijević.

Kategorije u kojma će se dodeljivati nagrade su najbolji film, režija, muška i ženska glavna i sporedna uloga, scenarijo, fotografija, montaža, scenografija, muzika i kostim, a u istim kategorijama će biti vrednovane i domaće televizijske serije.

"Nagrađivaćemo sve kategorije koje Oskar daje jer moramo tako. Ne možemo zapostavljati čitav niz ljudi koji doprinose filmu i televiziji. Ove godine je to samo susret gde najavljujemo festival. On će se održavati otrpilike u ovom terminu, možda nedelju dana ranije. Tu ćete imati priliku da vidite našu kompletnu scenu, sve filmove i televizijske serije. Od iduće godine smo u punom kapacitetu, a ove godine samo pružamo ukus šta će to otprilike biti", kazao je Antonijević.

Ivan Karl, vršilac dužnosti direktora Filsmkog centra Srbije kaže da je NAFFIT događaj koji će sve koji učestvuju u stvaranju filma i televizijskih serija okupiti pod jednim krovom kako bi se načinio godišnji presek srpskog filma i televizije.

"Naša kinematografija je najjača u regionu. Naši filmovi su najgledaniji i kod nas i u susednim zemljama ali su tako i naše serije najgledanije kako na našim televizijama tako i na televizijama u regionu. Mislim da ćemo ovim festivalom, kakav Srbija nije imala od raspada i velike ali i male Jugoslavije poslati jednu poruku o kapacitetima i dometima naše kinematografije i naše televizije", rekao je Karl.

Nacionalni festival filma i televizije uručivaće i Nagradu za životno delo, a čast da prvi ponese ovu nagradu pripala je proslavljenom glumcu Aleksandru Berčeku.

On je rekao da osnovu uspešne nacionalne kinematografije čini obrazovanje dece na polju umetnosti kroz dramske, literarne i likovne školske sekcije iz kojih, kako kaže, sve počinje.

"Bez folklora nema ništa. To ako se razvije u svakom selu i u svakoj školi, ne treba vam ni Beograd ni ništa drugo. Samo će vam trebati ova sala. Onda će narod sam dolaziti i jedva će čekati da dođe. U moje vreme je toga bilo po školama i tu su se skupljala deca. To je kasnije određivalo život", rekao je Berček.

(Telegraf.rs/Tanjug)