Marko Janketić za Telegraf.rs: "Život, kakav je imao moj otac, je zaista jedna filmska priča"

Glumac Marko Janketić je dobio nagradu za izuzetan doprinos afirmaciji i promociji "Festivala filmskog scenarija" u Vrnjačkoj Banji. U razgovoru za Telegraf.rs, pričao je o temi scenarija, ali i o svom ocu, legendarnom Miši Janketiću.

Foto: Amir Hamzagić/ATAImages

Preporučujemo

Pitali smo ga, da je kojim slučajem scenarista, kakav film bi napravio. Marko je imao spreman odgovor.

"Ja bih voleo da pišem recimo scenarije, to uvek imam spreman odgovor i odgovore. O neobičnim ljudima, o ljudima koji se u nekom društvu ne osećaju baš najpovoljnije. Pisao bih priče o ljudima koji imaju neku vrstu poremećaja ličnosti. Ali koji funkcionišu. O tome može mnogo da se piše. Danas imamo puno ljudi koji su u javnom životu, a ne primećujemo da imaju neku vrstu poremećaja ličnosti. Od umetnosti preko politike, preko sporta, preko ljudi koji rade kao konobari, ljudi koji rade kao vozači, taksisti. Ljudi koji žive sa mentalnim poremećajima, ali funkcionišu. Meni to je recimo jako zanimljivo. Doživljavaju sveta kroz njihovu perspektivu, njihove oči. To je jako zanimljivo. Kako se oni suočavaju sa raznoraznim udarima društvenim. To je meni recimo zanimljivo. O tome bih pisao", iskren je Marko.

Na pitanje da li bi voleo da se snimi film o njegovom ocu Miši Janketiću i da li bi napisao scenario o tome, Marko je rekao sledeće:

"Pa, nisam siguran da li bih voleo to. Ima tu materijala, ozbiljnih materijala. Danilo Kiš je mom ocu jednom rekao, kada mu je pričao, Miša Janketić, moj otac, kada mu je pisao u svom životu, nemoj to nikome da pričaš, ljudi će misliti da je to izmišljotina. Da je to konstrukcija. Jer takav život, kakav je imao moj otac, je zaista jedna filmska priča, nije pozorišna, filmska priča. Sudbina njegovih roditelja, koji su ostali u Drugom svetskom ratu, pa njegova sudbina, to je za filmski scenario. Nisam siguran da li bih bio spreman da otkrivam tu vrstu intime mog oca. Pa da je on u jednom velikom intervjuu u Feliksu Pašiću otkrivao mnogo toga. To je nekoliko dana on vodio taj intervju. On je nekoliko dana, po 5-6 sati sa njim razgovarao i sklopio taj ogroman intervju. To je sinopsis za jedan scenario. I to je fantastično.

I to ne zato što je u pitanju Miša Janketić kao glumac koji je ostavio trag ne na srpskoj sceni, nego na jugoslovenskoj, jer to su bili jugoslovenski glumci. To je jako uzbudljivo. To je nešto što je recimo barabar sa nekim filmovima poput recimo "Šindlerove liste" ili "Pijaniste". To je bukvalno na tom nivou. Toliko je to bujno i toliko tu ima i sve tako sudinski, a možda i moj otac doživljavao svoj život tako pa ga je onda kao umetnik interpretirao. Glumci su ljudi koji imaju potrebu da malo lažu i sebe i druge. Kada se to prelije na ono što oni rade, onda to dobije neki smisao. Jer tumačenje svog života, to je kao Rašomon, svako iz svoje perspektive na isti događaj. Neko je isti događaj gledao ovako, neko je potpuno drugačije. Ali na svoj život, nekako subjektivni smo. Ali to što je on Feliksu Pašić u tom intervjuu ispričao, to je filmski scenario. Možda neko, ja nisam scenarista, ja nemam tu vrstu dara, probao sam par puta. Možda nije bilo vreme da budem sposoban da to upakujem u jedan dramski kontekst. A to bi bilo jako uzbuđujuće, recimo", rekao je Marko.

(Telegraf.rs)