Predstavljen film "Pre utakmice" o srpskom košarkaškom treneru Željku Zečeviću

U partnerstvu sa Ambasadom Italije Fondacija Novak Đoković je u okviru svog programa „Putem šampiona“ pretpremijerno predstavila dokumentarni film „Pre utakmice“ (Before the Game) italijanskog filmskog režisera Danila Karbonija, u produkciji TV Sport Klub. Film prati karijeru i životni put svetski priznatog košarkaškog trenera Željka Zečevića i pozitivan uticaj koji su njegov jedinstven trenerski pristup i sportski uspesi koje je postigao sa timovima širom Afrike imali na društvo i sredinu u kojoj je radio više od 18 godina.

Prisutne zvanice je pre projekcije filma pozdravio ambasador Italije u Srbiji, Njegova Ekselencija Luka Gori, istakavši ponos zbog saradnje sa Fondacijom Novak Đoković, kao i važnost širokog spektra diplomatskih, kulturnih i sportskih aktivnosti između Srbije i Italije za dobrobit društva i njenih najmlađih članova.

Preporučujemo

Maja Kremić, nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković, obratila se prisutnim predstavnicima iz srpskog javnog i sportskog života i lično prenela poruku petostrukog najboljeg sportiste sveta i osnivača Fondacije, Novaka Đokovića:

„Inspirisani smo činjenicom da je strast jednog čoveka pozitivno uticala na društvo i motivisala i druge da krenu njegovim putem pozivitne promene. Ono što je naša obaveza je da ovakve izuzetne životne priče dalje prosleđujemo deci, roditeljima i trenerima kao pouku i preporuku za sve ono što ih čeka u životu i karijeri.“

Verujući u dečije snove i predano radeći na svojoj misiji da stvori uslove za njihovo ostvarenje, Fondacija Novak Đoković kroz program „Putem šampiona“ pruža podršku roditeljima i trenerima budućih sportista, sa ciljem da ih osnaži u ovoj posebno zahtevnoj ulozi. S tim u vezi, nakon projekcije filma održana je I panel-diskusija sa Željkom Zečevićem i košarkaškim stručnjakom Marinom Sedlačekom, koju je moderirala Ana Jovanović, autorka programa „Putem šampiona“ i nekadašnja FED kup reprezentativka.

„Život kroz sport predstavlja dug put, zahteva veliko požrtvovanje i posvećenost – i ne postoje garancije da će vam se to možda isplatiti jednog dana.

Ako želite da imate viziju uspeha, morate da učite. Tek kada obrazujete sebe, možete obrazovati i druge. Bilo da ste trener, roditelj ili dete, ništa ne možete da postignete sami, bez nečije podrške. Zato svakog dana treba da prenosimo znanje, dobre ideje i emocije. Deci je važno objasniti da je karijera sportiste kratka i da je sport samo deo života, ali bitan deo života jer kroz sport stičemo najvažnije vrednosti koje nas pripremaju za izazove koji nas čekaju. Sjaj uspeha, slava i novac nisu bitni. Deci treba objasniti da se ljudi ne dele na pobednike i gubitnike. Niko nije spoznao suštinu pobede ako nije shvatio kako se podići kada doživi poraz“, istakao je Željko Zečević.

„Ovo nije film o sportu, već o životu, a u njemu su nam potrebni učitelji koji će decu usmeriti u željenom pravcu. Željko je više od učitelja, jer je svoj život posvetio drugima i učinio ih boljim. Deca bi trebalo da budu deca, a roditelji oni koji su uvek tu da im pruže podršku. U životu je važno da se obrazujemo, da učimo kako se prilagodimo životnim tokovima, i da pobedimo svoj ego jer tako postajemo bolji ljudi. Srećan sam što je Željko meni, kao i svoj deci i mladim sportistima kojima se posvetio, bio učitelj života“, rekao je Marin Sedlaček.

„U životu je važno sanjati, iako su ponekad snovi veoma teški i sa sobom nose nedaće. Ovo je bila divna prilika da se ovakva priča predstavi, ali i da se čuju svi mladi sportisti koje je Željko svojim delima oplemenio, jer su to zaslužili. Možda bi neko rekao da je ova priča posebno dirljiva jer se odvija u siromašnim zemljama, ali u suštini ništa nije drugačije ni u ostalim delovima sveta – jer svi koji prate loptu prate i svoje snove“, napomenuo je Danilo Karboni, drugi heroj ove priče koji je, želeći da kroz ovaj film prikaže vrednosti životne misije Željka Zečevića, prodao deo porodičnog nasleđa kako bi finansirao snimanje na više lokacija u Evropi i Africi.

„Neizmerno smo zahvalni na prilici da program Putem šampiona obogatimo izuzetnim iskustvima i poukama iz ovog dirljvog filma o plemenitim delima trenera Željka Zečevića, čiji život je udžbenik za svakog roditelja, trenera i dete, koji jedan od najvažnijih delova svog života posvećuje sportu. Između života i sporta nema razlike, i talenat koji budete razvijali kroz sport i iskustva iz njega će vam pomoći da nađete svoje mesto u životu. Nisu bitne pobede i rezultati, već svakodnevni rad – a samo onaj koji stalno uči i radi na sebi može da uči druge, i to je najvažnija poruka ovog filma“, zaključila je Ana Jovanović ispred Novak Đoković Fondacije.

O Željku Zečeviću

Za rođenog Beograđanina Željka Zečevića košarka je život, koja ga je po odlasku iz Srbije ranih devedesetih godina odvela u Italiju, gde je nastavio svoj trenerski put. Punih 17 sezona radio je kao glavni trener sa timovima u nižim italijanskim ligama, i kao pomoćni trener srpskih košarkaških legendi poput Bogdana Tanjevića i Milana Cige Vasojevića. Sticajem okolnosti Zečević se odlučio da svoju stručnost i iskustvo primeni na razvoju košarke širom Afrike, započevši kao selektor reprezentacije Egipta, a nastavivši kroz rad sa klubovima i reprezentacijama u Tunisu, Maroku i Gvineji, sa kojom je postigao najveće međunarodno priznate uspehe. Od podizanja klubova koji su bili na ivici postojanja, do šampionskih titula sa “Vidadom” iz Kazablanke, preko plasmana SLAC-a, prvog tima u istoriji iz Gvineje, u BAL (Košarkašku ligu Afrike, pandanu NBA i Evrolige), zatim formiranju prve ženske reprezentacije do 18 godina u Gvineji, koja je prvi put učestvovala na šampionatu Afrike – do priznanja koje je FIBA ukazala prošlog decembra proglasivši mušku reprezentaciju Gvineje za tim koji je u protekloj godini postigao najveću uspeh na svetu (došavši sa 117. na 76. mesto rang-liste), Željko Zečević je stekao status sportske legende afričkog kontinenta i prepoznat je kao izuzetan poznavalac kultura, tradicija i običaja zemalja u kojima je radio i gde njegova popularnost ne jenjava tokom proteklih 18 godina.

(Telegraf.rs)