Otvorena izložba posvećena stogodišnjici rođenja Miodraga Petrovića Čkalje

Multimedijalna izložba i filmska revija posvećene jednom od najvećih komičara srpske i jugoslovenske kinematografije Miodragu Petroviću Čkalji, otvorena je sinoć u Jugoslovenskoj kinoteci povodom jubileja 100 godina od njegovog rođenja.

U bioskopskoj sali "Makavejev” večeras je prikazana digitalno restaurisana verzija filma „Put oko sveta“ (1964) u režiji Soje Jovanović.

Preporučujemo

U toj komediji po drami Branislava Nušića, Čkalja je igrao glavnu ulogu - Jovanču Micića, a ulaz na projekciju je bio besplatan.

Sama izložba kustoskinje Irine Kondić sadrži veliki broj serije fotografija Čkalje u filmovima, tokom snimanja ostvarenja iza kamera, ali i u porodičnom okruženju sa sinom i unukom.

Oni su takođe glumci -Čedomir Petrović i njegova ćerka Jovana Petrović, koja se kratko obratila i poručila javnosti da uživa u izložbi kao što je i ona uživala.

Izložba na panoima prikazuje i inserte iz antologijskih filmova sa Čkaljom.

Postavka je realizovana na dva nivoa, u holovima ispod i ispred sale "Makavejev".

Publika Jugoslovenske kinoteke imaće narednih dana priliku gleda 13 filmova u kojima je igrao antologijski glumac Čkalja kao malu retrospektivu, omaž i filmsku reviju.

Upravnik ove filmske ustanove Jugoslav Pantelić u svom prigodnom govoru je ocenio da je glumačka pojava Miodraga Petrovića Čkalje otelotvorenje one misli po kojoj se vrhunska umetnička veština čini kao jednostavnost i lakoća, a može biti bazirana na skromnosti.

Pantelić je istakao da tokom obeležavanja 100 godina ovog velikog glumca, istovremeno se u prvi plan ističe "čitava jedna epoha naše komedije, koja je od početka srpske moderne umetnosti činila jednu od njenih najvitalnijih struja".

Prvi čovek Kinoteke je podsetio na istoriju, da je popularni Čkalja nakon Drugog svetskog rata, kada se razvijaju radio, televizija i film, krenuo da razvija svoju glumačku karijeru.

Tako je Čkalja izbijao u prvi plan sa radio emisijom "Veselo veče" i TV serijom "Servisna stanica", pri čemu uspeva da se lako useli u domove ljudi, i doživljava takvu popularnost kakva se do tada nije mogla zamisliti.

Pantelić je podvukao kako je Čkalja uz Miju Aleksića kreirao dva lica domaće komedije, i kasnije stvorio još jedan legendarni tandem u seriji "Kamiondžije" sa Pavlom Vuisićem.

On je podsetio da je Čkalja uz TV serije "Ljubav na seoski način" i "Vruć vetar" ostvario i podjednako značajne uloge u jugoslovenskoj kinematografiji u ostvarenjima rediteljke Sofije Soje Jovanović, Radivoja Lole Đukića i drugih autora.

„Igrajući najčešće likove poštenih i dobrih smetenjaka, koji se vode više srcem nego razumom, i ne mogu da steknu bogatstvo niti visoki društveni status, ali uspevaju da sačuvaju duh, predstavljao je tip običnog ili malog čoveka. Bilo da je igrao junake koji pripadaju više gradskoj ili seoskoj sredini, Čkalja je uspevao da dotakne onaj najmanji zajednički sadržalac tadašnjeg auditorijuma. Čkaljina glumačka persona delovala je specifično i lokalno, a istovremeno i svetski: ličila je na tradiciju francuskih i američkih komedija na filmu, čije korene uvek možemo pratiti do Čarlija Čaplina, kome se Čkalja najviše i divio", zaključio je Jugoslav Pantelić.

Foto: M.M./ATAImages

Izložba i filmski ciklus organizovani su povodom 100. godišnjice rođenja čoveka koji je „lečio ljude smehom“, kako glasi naslov eseja u martovskom broju časopisa „Kinoteka“.

Njegov nadimak Čkalja je „nekoliko decenija bio sinonim za smeh u zemlji koja je nekada brojala 22 miliona stanovnika i u kojoj se govorilo na desetak jezika“. Publika ga je obožavala, ali mu kritika nije bila naklonjena, piše autorka eseja, rediteljka Ana Marija Rosi.

Miodrag Petrović je rođen 1924. u Kruševcu, a preminuo 2003. u Beogradu.

Odigrao je više od 100 filmskih i televizijskih i više od 30 pozorišnih uloga.

Glumica Vesna Čipčić je igrala sa Čkaljom u hit seriji "Vruć vetar" (1979) prema scenariju Siniše i Ljiljane Pavić, i opisala je Čkalju da je uvek bio beskrajno duhovit, drag, divan na snimanju.

Kako je ona rekla, Čkalju je interesovalo da sazna sve o njoj, kod kog profesora studira glumu na Akademiji, te je bio veoma neposredan i blizak.

Čipčić je naglasila da je kojim slučajem Čkalja imao karijeru van granica Srbije i Jugoslavije, "sigurno bi bio daleko više slavljen nego ovde".

Do 21. marta u sali „Makavejev“ na programu su i komedije „Sreća u torbi“ (1961) Radivoja Lole Đukića, uz Miju Aleksića, „Zajednički stan“ (1960) Marijana Vajde, sa Brankom Veselinović, "Orlovi rano lete" (1966) Soje Jovanović, prema istoimenom romanu Branka Ćopića, i "Bog je umro uzalud" (1969) opet u režiji Radivoja Lole Đukića.

Foto: M.M./ATAImages

Ciklus se nastavlja od 25. do 28. marta u sali Muzeja Jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj ulici, sa filmovima „Avanture Borivoja Šurdilovića“ (1980) u režiji Aleksandra Đorđevića, gde mu je partner bio Ljubiša Samardžić, „Biciklisti“ (1970) Mladomira Puriše Đorđevića, sa Milenom Dravić.

Program čine i naslovi - "Na mesto, građanine pokorni" (1964) i "Nema malih bogova" (1961) oba u režiji Lole Đukića i uz Miju Aleksića.

Poslednja dva dana 27. i 28. marta ovog omaža Čkalji donose filmovi - "Silom otac" (1969) Sofije Soje Jovanović, gde mu društvo pravi Dragoljub Dobričanin, "Jezero" (1950) Lole Đukića, sa Milivojem Živanovićem, kao i čuveni „Paja i Jare“ (1973) i "Kamiondžije ponovo voze" (1984) Mila Đukanovića, oba sa Pavlom Vuisićem.

(Telegraf.rs/Tanjug)