Najavljena premijera filma "Dosije Kosovo - Pogrom": Da se strahote više nikada ne ponove

U RTS klubu najavljena je premijera novog dokumentarnog filma Slađane Zarić, koji nosi naziv "Dosije Kosovo - Pogrom", koji će imati premijeru u 21 čas na RTS-u 1, u nedelju 17. marta, na 20. godišnjicu pogroma Srba na Kosovu.

Ovo ostvarenje je deo serijala "Dosije Kosovo". Tim povodom, prisutnima su se obratili autorka filma Slađana Zarić, dokumentarista Boris Mitić, kao i Dragan Smiljanić, koji je živeo u zgradi YU programa u Prištini i preživeo strahote koje su sedile tog 17. marta 2004. godine.

Preporučujemo

Novi dokumentarni film Slađanje Zarić donosi priču o dešavanjima na Kosovu i Metohiji 17. marta 2024. godine kada je 8 Srba ubijeno, oko 4.000 ljudi trajno raseljeno, 900 kuća razoreno, 35 crkava i manastira SPC oštenjeno ili uništeno, među kojima je 19 spomenika kulture. Ukupno je povređeno 954 ljudi, 170 Srba je imalo teže povrede. Etnički je očišćeno 6 gradova i 9 sela. Posle 17. marta, kako se navodi, Srba više nema u Prištini, ni Uroševcu, Gnjilanu, Đakovici.

"Ovo je četvrti film iz serija "Dosije Kosovo", inače moj 30 film na RTS-u, možda ima neku simboliku. Ja moram da priznam kada sam te godine krenula da istražujem priču o tome šta se dešavalo na Kosovu i Metohiji 17. i 18. marta, shvatila sam da je širina te tragedije, divljanja i nezapamćenog terora koje se dešavalo na Kosovu i Metohiji je mnogo šira i mnogo veća. Naime, zaista je frapantno je činjenica da je u jednom danu 6 gradova etnički očišćeno, da je 4.000 ljudi trajno raseljeno, 10.000 ljudi privremeno. Pričala sam sa ljudima, sa porodicama nastradalih i napravila sam jednu hronologiju dešavanja koja u stvari govori šta se na Kosovu i Metohiji dešavalo iz sata u sata. Sagovornici su ljudi koji su na neki način autentični svedoci, bilo oni koji su lično doživeli tragediju, bilo oni koji su bila sa strane KFOR-a, jer u filmu govore pripadnici KFOR-a, imali su svoju vizuru tog dešavanja.

I sama ta hronogolija dešavanja na neki način pokazuje da je cela ta priča i ceo taj teror bio organizovan. Ja moram da priznam i kada čitate brojne međunarodne izveštaje, jedinstvena je slika onoga što je bilo, ali nema nekih različitih tumačenja. Mogu slobodno da kažem da posle 20 godina je sasvim jasno da je povod bio izmanipulisan. Naime, 16. marta u večerenjim časovima su tragično nastradali 3 albanska dečaka, koji su se utopili u reci Ibar, i onda je taj događaj iskorišćen i pokrenuta je jedna lavina. Naime, odmah su krenule priče kako su Srbi banditi sa psima jurili te dečake... Međunarodna istraga, tužilac koji je vodio istragu za tragičnu smrt ova tri dečaka tvrdio da nema nikakvog govora da je u pitanju kriminalni akt.Ali lavina je pokrenuta. 70.000 demonstranata je krenula da pali sve što je bilo srpsko. Tog dana je, na neki način gorelo sve ono što je na neki način predstavljalo srpski narod i srpsku civilizaciju na Kosovu i Metohiji. Nisu Srbi bili jedina meta napada. Meta napada su bile Aškalije. To su Romi muslimanske veroispovesti čiji je maternji jezik albanski. 70 kuća u Vučitrnu je zapaljeno, a Aškalije su proterane iz Vučitrna. Srba u Vučitrnu tada nije bilo", rekla je Slađana Zarić i dodala:

"U filmu pored Srba govori norveški oficir, čućete njegovo svedočenje. Ja njegov identitet nisam otkrila, tako da će on biti potpisan kao norveški oficir iz prostog razloga što je tokom sukoba u Čaglavici, to je nešto što možda srpska javnost ne zna u širokoj meri, 11 Albanac je ubijeno tog dana. Trojica, četvorica je stradalo u Kosovskoj Mitrovici. Imamo priču u Belom Polju, to je selo kraj Peći, gde je jedan od demonstranata nasrnuo nožem na grupu srpskih doseljenika i pokušao da ih ubije. Pored norveškog oficira, pričaju i italijanski generali, Italijani su odradili veliku stvar, odbranili su Pećku patrijaršiju i manastir Visoke Dečane, pošto su oni krenuli i to. Govore i grčki vojnici koji su bili u Uroševcu", navela je rediteljka.

Prisutnima se i obratio Boris Mitić, koji je boravio na Kosovu i Metohiji i koji je stavio do znanja da treba da se osnuje Kimoteka, Kinoteka sa materijalima sa Kosova i Metohije

"Ovakvi događaju nužno zaslužuju jednu instantnu dokumentaciju, kakva god da je. Mi kao dokumtaristi smo predlagali da se osnuje nešto kao Kimoteka. Kao Kinoteka, ali sa materijalima sa Kosova i Metohije, gde bi se svi ovi materijali, privatni snimci, i reportaže, i dokumentarni filmovi, da se sve kategorizuje i dokumentovalo i učinilo dostupnim za svakodnevno", naveo je Mitić.

Dragan Smiljanić, , koji je živeo u zgradi YU programa u Prištini i preživeo strahote koje su sedile tog 17. marta 2004. godine, imao je emotivno izlaganje.

"Najlepši deo je što ste živi. Zahvalio bih se gospođi Zarić. Mislim da javnost Srbije nema predstavu šta se desilo tamo. Ne samo u Prištini. Ovde su svi povređeni. Neko je iskasapljen, neko je postao trajni invalid... To je bilo konstantno bombardovaje. Zamislite da RTS i sve medijske kuće na svakih pola sata prekidaju program i ponavljaju konstantno šta se dešava u Žegri nadomak Mitrovice. To je priča o dečacima.. Proces povratka je i danas mrtav", rekao je Dragan Smiljanić između ostalog.

Svi se slažu da ovaj film ima za cilj da se ovakve strahote više nikada ne ponove.

Slađana Zarić je navela da će dati da se film prevede i na engleski i albanski jezik. Nakon premijere na RTS-u, film će biti objavlje na Jutjub kanalu RTS-a Merila vremena, gde se nalaze i svi njeni filmovi koja je radila sa Javnim servisom Srbije.

(Telegraf.rs)