Ivan Karl: FEST je bio ohrabrujući početak godine za srpsku kinematografiju

Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je v.d. direktora Filmskog centra Srbije Ivan Karl koji je govorio predstojećim aktiivnostima FCS-a.

Karl je rekao da je za nekoliko meseci na čelu FCS-a mogao da snimi kakva je situacija i da se postavi plan kako da se ta ustanova dalje kontinuirano razvija, "kako bi odgovorila izazovima vremena i okolnosti u kojima se filmska industrija nalazi".

Prema njegovim rečima, nakon razgovora sa ministarkom kulture Majom Gojković, predsednikom Upravnog odbora FCS-a Miroslavom Lekićem, kolektivom i drugima urađene su neke stvari u poslednjih pola godine, koje su smatrali da su bitne.

Karl je istakao da je FCS kada je reč o konkursima zacrtao da pokušaju izdvajati "za manje filmova više sredstava, a ne za više filmova malo sredstava".

"Okolnosti su se posle korona dosta promenile. Tržište se menja, cene skaču, zato što kad imate dosta snimanja u Srbiji to naravno podiže i cene. Globalno su se cene povećale posle korone", naveo je Karl.

Naglasivši da je kod nas pomoć države presudna za snimanje filma, Karl je dodao da je država najveći pojedinačni producent u zemlji, "i bez te podrške uglavnom nema filma koji je izašao u bioskop ili na festivale".

Karl je ocenio da je odluka da bude na konkursima više para za manje filmova, "neka garancija da će ti filmovi ući u realizaciju".

Prema njegovim rečima, novac koji FCS izdvoji za neki projekat u slučaju da od njega ne bude ništa, ne vraća se nazad FCS-u za neki drugi film, već ide direktno u budžet republike za neke druge potrebe.

"Smatramo da ćemo time što ćemo konkurse ukrupniti i davati za manje filmova više sredstava, omogućiti intenzivniji način rada i više filmova koji će se na kraju pojaviti u bioskopima", naveo je Karl.

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Berlinski filmski festival je jedan od glavnih stanica međunarodnih aktivnosti FCS-a i srpske kinematografije, jer tamo na filmski market dolaze ugledni producenti i predstavnici drugih filmskih centara, rekao je Karl.

Podsetivši da je Srbija punopravni član Evropske asocijacije direktora filmskih centara, Karl je naglasio da je važno razgovarati, i da su nedavno u Berlinu bili direktori svih filmskih centara iz regiona, kao i Bugarske, Grčke i Moldavije.

"U Berlinu smo dogovorili da sve drage kolege dođu u Beograd, i bili su pre nekoliko dana. Intenziviramo razmenu iskustava, sa ciljem da i naši autori još bliže sarađuju", naglasio je direktor FCS-a.

Karl je dodao da im je želja da Srbija poveća svoj fond za manjinsku koprodukciju, jer "kada neki filmovi iz inostranstva kod nas dobiju sredstva, oni za njih angažuju naše ljude".

Prema njegovim rečima, "to znači da će i naši autori na njihovim konkursima isto tako biti zastupljeni, dobijati sredstva".

"Trebalo bi jačati tu saradnju. Srpski film je u tom pogledu u prednosti zato što je suveren u gledanosti i na matičnoj teritoriji, ali se jako dobro gleda i u okolnim zemljama", ocenio je Karl.

U MTS dvorani FCS ima svoju salu, koja je nekad korištena da filmski poslenici vide svoj film u verziji pre odlaska u bioskop, a sada su je otvorili i za običnu publiku.

Karl je rekao da time žele privući gledaoce koji nisu neke filmove ispratili u bioskopu, i nedavno su imali ciklus remasterizovanih filmova Darka Bajića, a predstoji Puriše Đorđevića i Soje Jovanović.

"Na taj način pokušavamo da te filmove približimo mlađim generacijama, ali i da skrenemo pažnju vlasnicima prava, kataloga, distributerima, ljudima koji imaju fondove našeg filma snimljenog do 2010. godine, da je remastering, odnosno digitalizacija, neophodna", naglasio je Karl.

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Prema njegovim rečima, značajan broj naših filmova trenutno ne može biti prikazan u bioskopu, jer nije urađena adekvatna digitalizacija.

Na tom polju Kinoteka radi pionerski posao sa određenim brojem filmova godišnje, a pored Radio-televizije Srbije sa svojim serijama, Karl je podsetio i da je "Telekom Srbije uradio veliku stvar time što je uložio u digitalizaciju fonda nekadašnjeg Avala filma".

"Ovo je poziv i ostalima, koji imaju pravo nad našim filmovima, da ulože. Ta tehnika sad nije toliko nedostižna kao pre desetak, 15 godina, to više nije toliko skup zahvat i proces", naveo je Karl.

Prema njegovim rečima, Kinoteka, Telekom, RTS, FCS i kompanije i vlasnici prava treba da udruže napore i u narednih nekoliko godina digitalizuju najveći deo fonda jugoslovenskog, odnosno srpskog filma.

Govoreći o nedavnom FEST-u, Karl je rekao da ima jako dobre utiske, i da mu je "drago što je selekcija, koliko je bila kvalitetna u izboru domaćih filmova, toliko bila kvalitetna i u izboru svih ostalih".

"FEST je ove godine imao zaista respektabilan program, što će biti sve teže i teže s obzirom na dinamiku prikazivanja filmova u čitavom svetu i brzina koju nam nameću platforme", upozorio je Karl.

Prema njegovim rečima, domaći film je bio žanrovski raznovrstan, sa međusobno jako različitim filmovima, na koje je publika jako dobro reagovala, i FEST je bio "ohrabrujući početak godine za srpsku kinematografiju".

"Potrudićemo se da to nastavimo. U aprilu u Beograd dolazi nekoliko selektora značajnih, velikih filmskih festivala, da gledaju filmove koji su prikazani na FEST-u i neke druge koje će biti spremni za prikazivanje do kraja ove godine", najavio je Karl.

Selektori će tako imati na jednom mestu "uvid u sve što je novi srpski film", a Karl očekuje da će time "ovi naslovi da imaju otvoren put ka nekim od najvažnijih festivala u svetu".

"Bitno je da budemo prisutni na svakom festivalu. Ne samo Kan, Venecija, Berlin, to je sve divno, ali nama trebaju i drugi festivali", naglasio je čelnik FCS-a.

Karl je ocenio da ulazak u program nekog od međunarodnih festivala omogućava domaćem filmu da bude kod ostalih detektovan, prepoznat i onda neko naše ostvarenje ima zagarantovan festivalski život".

"Kad imate zagarantovan festivalski život onda imate sasvim izvesno zagarantovanu svetsku distribuciju i otvarate vrata kako sebi, tako i drugim autorima iz sopstvene kinematografije", istakao je Karl.

Napomenuvši da ne treba zaboraviti ni domaći dokumentarni film, Karl je rekao da je "svaki festival na kom je neki naš autor uspeh za našu kinematografiju", pošto je "tržište veliko, filmova ima mnogo".

"Što znači da je mnogo teže ući u neke festivale nego pred deset, 20 i 30 godina. Tako da svaku priliku koju možemo da iskoristimo, mi ćemo da koristimo. Jedan naš film na festivalu otvara vrata za drugi naš film na drugom festivalu", rekao je Karl.

(Telegraf.rs/Tanjug)