Lordan Zafranović: Ne postoji na svetu važnija tema za film od stradanja u Jasenovcu
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Openhajmer se grohotno smeje japancima.
Sta mislite kako se tek smeju hrvati. Oni su uzivali u ubijanju srba. Jel misli neko, da su oni iole normalni. Oni zele nove masakre civila, zato zive, bez toga, zivot je monoton.
Срб
Господине Зафрановићу само могу да вам се дубоко наклоним за све што сте урадили у Вашој брилијантној каријери Има добрих сценариста редитеља али великих људи као што сте ви нема Хвала Вам што постојите
Слађана Точиловац Шаљић
Поштовање. Људи морају да буду бољи. Да верују у победу живота. Јер Јасеновац или нуклеарна катаклизма су победа смрти. Разумете. А све креће из појединачног људског бића. И зло или добро се крећу кроз друга бића. Пустите да добро победи. Оно парче папира , наредба Хитлера о нападу на Краљевину Југославију и Краљевину Грчку говори заиста о баналности зла. Иза једне бирократске директиве никло је чудовиште смрти и разарања и гнусна намера уништења једног народа. Одмазда епских размера. Хтели су они то много раније да ураде, али су Обреновићи то мало одложили својим политичким маневрима у другој половини 19 века. Иначе Србији је то било предодређено и учитано без икакве дилеме. Али ето, живи смо. И радујемо се напретку, уметности, добрим вибрацијама. Градитељи су победили рушитеље. Градитељи граде и сваког појединца. Сваки човек се узвисује као неосвојива и непобедива тврђава.