Lordan Zafranović: Ne postoji na svetu važnija tema za film od stradanja u Jasenovcu

Čuveni hrvatski filmski režiser Lordan Zafranović održao je master klas "Unutrašnja struktura filma" na 52. FEST-a u Mts Dvorani, na kojem je istakao da za njega ne postoji na svetu važnija tema za film od mučnog stradanja u logorima kakav je bio Jasenovac.

Master klas je održan u pratećem programu "Fest Pro" koji je doživeo drugo izdanje ove godine.

Preporučujemo

Autor antologijskih filmova "Okupacija u 26 slika", "Haloa praznik kurvi", "Hronika jednog zločina", "Pad Italije", "Ujed anđela", "Večernja zvona", govorio je šta za njega predstavlja film i primetio da se vrlo malo govori o "unutrašnjoj strukturi filma", kako mu i glasi ovo sveobuhvatno i sadržajno predavanje.

On je podsetio javnost da je počeo karijeru u amaterskom "Kino klubu" u vreme bivše Jugoslavije i naglasio da je prisutan u kinematografiji duže od 60 godina (od 1961).

Jugoslovenski i hrvatski reditelj Zafranović je nakon više decenija priprema, završio film "Djeca Kozare".

Scenario nekada radnog naziva "Djeca Kozare" su pisali Arsen Diklić i sam reditelj, a film se realizuje u produkciji "Minacord" muzičara Željka Joksimovića, izvršnoj produkciji "Košutnjak film" Zorana Jankovića, uz podršku Filmskog centra Srbije, Telekoma Srbije, Audiovizuelnog centra Republike Srpske.

"Film je završen sa snimanjem, a trenutno se nalazi u montaži. Film je meni veliki prijatelj i mi tako idemo zajedno, ja mu postavljam pitanja, dobijam sve odgovore, idemo zajedno u istraživanja, družimo se. Sve što me je zanimalo, ja sam pitao kroz film. Sav sam se pretvorio u film. Mi autori nemamo život kao obični ljudi. Mi smo kao u nekakvoj vojnoj formaciji. Tako sam sa ogromnim naporom snimao novi film koji ima čak 175 glumaca", naveo je scenarista i reditelj.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Uloge u surovoj ratnoj priči iz miljea stradanja našeg naroda u logoru Jasenovac, igraju: Predrag Miki Manojlović, Anica Dobra, Leon Lučev, Mina Sovtić, Milan Marić, Pavle Mensur, Petar Benčina, Bojan Navojec, Dušanka Stojanović Glid, Rene Bitojarac, Jack Dimich - Željko Dimić, Eva Ras, Milena Vasić, Katarina Radivojević, Gorica Popović, Katarina Gojković, i mnogi drugi.

Režiser je dodao da je srećan što je novi film snimljen i što ga je doveo u fazu da bude na montažnom stolu. U poslednjoj fazi on je film spremao intenzivno sedam godina dok nije pala prva klapa na snimanju, a scenario Arsena Diklića je bio spreman pre skoro četiri decenije.

Zafranović je objasnio kako je danas televizija preuzela primat u proizvodnji igranog programa u Srbiji, tako da je i on postigao dogovor sa kompanijom Telekom Srbija da se "Djeca Kozare" realizuje i kao mini serija.

"To je bio način i uslov da konačno snimim film, da od materijala iskoristimo za seriju. Imamo dovoljno za osam epizoda po sat vremena. To vam je kao četiri dugometražna filma. Sada imam mali problem, kako da od materijala koji će ući u film montiramo sadržaj da bude zanimljiv, gledljiv, podnošljiv za publiku", rekao je reditelj i dodao da se danas snimaju dugački filmovi, a on ne želi da "Djeca Kozare" bude predug ili dosadan auditorijumu.

Svaki film je, kako kaže, posebno telo i sasvim poseban organizam.

"Tako se moramo i odnositi prema njemu, kao da sve radimo iz početka. Ne bih želeo da napravim samo politički film, a da izostane ljudskost. Ovaj film je izazvao veliko interesovanje, i ima velika očekivanja od mene samog i od javnosti", siguran je Zafranović i naveo da uvek mora da izabere temu koja će biti udarna na filmu.

Posetioci su postavljali pitanja reditelju i scenaristi i neke je zanimalo kako nastaje toliko nepatvoreno nehumano zlo kod ljudi kao onih što su činili tolika zlodela u logorima.

"Svi u svom biću imamo i jedno i drugo, i dobro i zlo. Sada su aktuelne grčke tragedije kad pogledamo šta nam se dešava u svetu. Ljudsko biće se nije promenilo ni najmanje. Nevažno je da li su imali prvo koplje, pa metak, barut, ili atomsku bombu. Čovek je u ratu i nasilju ostao isti. Lako se može manipulisati ljudima", kaže filmski umetnik i dodaje da ne može opisati koliko je važna tema zla, prava bolna tema cele Evrope.

Prema njegovim rečima "tema filma je najvažnija, to je onda autor".

On smatra da zlo raste, ali na kraju ipak pobedi dobro, u filmu i u životu.

"Ranije nismo mnogo imali pojma kao mladi o strahotama Jasenovca. Ušli smo tako u logor za jedan dokumentarni film i kad smo izašli, nije nam bilo dobro sedam, osam dana. Cela naša ekipa nije mogla da se oporavi. Bio sam posramljen što pripadam ljudskom rodu", naglasio je Zafranović i osvrnuo se na svoj čvrst stav o tome.

Umetnik tvrdi da ne postoji veća tema danas od stradanja nevinih žrtava u koncentracionim logorima.

"Zaista je tako, nema veće teme od rađanja zla, pakla u logorima. Nema dalje. To je moja glavna tema, mučna i opasna igra. Šta drugo danas treba snimati, neke male porodične drame? Ali dobro, neka rade i to, samo što takva tema nije za mene. Dosta sam nastradao zbog mojih dokumentarnih filmova o toj temi, postao sam čovek bez zemlje. Morao sam da promenim zemlju zbog toga. I onda, kako dalje da snimate filmove kad nemate svoju državu?", pitao se autor remek dela "Okupacija u 26 slika" i dodao da "producenti danas zapravo ne postoje, ta profesija je nestala, tu su samo državni fondovi".

Na kraju master klasa, Zafranović je pričao ponovo o teškoj temi stradanja u logorima smrti.

"Da sklonim bodljikave žice iz mog filma, može se radnja odigravati bilo gde na svetu i našoj planeti. Film "Djeca Kozare" biće završni udarac sa moje strane. Onda nakon tog filma nema više ništa da se kaže. Sve energije su ušle u taj film, prolazile, potrošile se", rekao je Lordan i naveo da bi to bilo finale teme.

On je dodao da se prilično potrošio oko cele te potresne, tragične i mračne priče, da ne zna šta bi imao ni mogao da kaže još dalje. Gotova mu je ta konstrukcija, tako da jedino ako drugi autori nastave posle njega tu mučnu tematiku.

"Dijalozi đavola rata nisu se ništa promenili od te 1941. ili 1942, ni posle tih 80 godina. Te reči su više ubojite od svakog noža. A ubod tog noža samo raste i nije napravljen onda kada se desio. Teško je odrediti kada počinje zlo, jer ono ide paralelno kad i dobro. Zlo onda vremenom slabi, a dobro raste. Na kraju izađemo čitavi. Ne znam samo kako ćemo se spasiti ako nastane nuklearna kataklizma", zaključio je Zafranović.

(Telegraf.rs/Tanjug)