Obeležen jubilej 50 godina od filma "Derviš i smrt" danas na 52. FEST-u

Obeležavanje jubileja 50 godina od domaćeg filma "Derviš i smrt" (1974) Zdravka Velimirovića (1930-2005) i istovremeno promocija knjige "Odloženo za sutra" održani su u okviru 52. FEST-a u Mts Dvorani.

Učesnik konferencije Mladen Velimirović, sin pokojnog reditelja, istakao je da je knjigu o stvaralaštvu njegovog oca priredila njegova majka Ranka Velimirović (1940-2020), rediteljka i producentkinja.

Preporučujemo

Klasik "Derviš i smrt" prikazan je na FEST-u 1985. godine.

Emitovan je insert iz dokumentarnog filma o Zdravku Velimiroviću i njegovom filmu "Derviš i smrt" povodom pola veka od nastanka ostvarenja. U tom dokumentarcu se pojavljuju Mladen i njegova rođena sestra Milica Velimirović.

"Ponosan sam na kompletno stvaralaštvo mog oca i naravno na film "Derviš i smrt" zbog koga smo svi ovde danas. Zahvalan sam FEST-u što je obeležio jubilej od pet decenija filma i na taj način sećanje na mog oca. Nadam se da će njegovi filmovi biti reastaurisani u projektu A1 Kinoteka", naveo je Mladen Velimirović.

Sin pokojnog reditelja je podsetio da je opus njegovog oca izuzetno plodan, tako da je u kolekciji imao 50 dokumentarnih, osam igranih dugometražnih filmova, 20 radio drama i pet pozorišnih predstava.

U publici je sedela i Ljiljana Dragović, koja je bila kostimograf na filmu "Derviš i smrt".

Podsetimo, "Derviš i smrt" je jugoslovenski film snimljen 1974. godine u režiji Zdravka Velimirovića kao ekranizacija istoimenog čuvenog romana klasika (1966) Meše Selimovića. Glavne uloge tumače - Voja Mirić, Velimir Bata Živojinović, Boris Dvornik, Branko Pleša, Pavle Vuisić i Olivera Katarina, a uz njih - Faruk Begolli, Aleksandar Berček, Dragomir Felba, Usnija Redžepova, Janez Vrhovec.

Radoslav Zelenović, nekada direktor Jugoslovenske kinoteke, danas prvi čovek Festivala evropskog filma Palić, izjavio je da ima veoma pomešana osećanja kada govori o bračnom paru Velimirović koji nas je napustio, a poznavao ih je 50 godina.

On je otkrio da su se upoznali davnih godina kada je Zdravko bio urednik filmskog programa Doma omladine Beograda.

Kasnije Zelenović mu se divio kakve "sjajne filmove je snimao", i podsetio da je Velimirović bio nadaren i za umetničku fotografiju, te tim povodom je održavao izložbe.

Zelenović je istakao da je u svom značajnom filmskom opusu Zdravko Velimirović polovinu igranih ostvarenja zasnovao na književnosti, odnosno ekranizacija poznatih romana.

On je naglasio da je naš laureat Nobelove nagrade Ivo Andrić govorio da ne dozvoljava ekranizacije svojih romana, jer "vi reditelji uvek volite nešto da dopisujete".

Od adaptacija književnih dela, osim "Derviša i smrti", tu je naravno i "Lelejska gora" (1968) prema istoimenom romanu (1957) Mihajla Lalića, "Dorotej" (1981) po romanu (1977) Dobrila Nenadića.

Zanimljivo je to da je Zdravko Velimirović u pisanju scenarija imao pomoć od raznih književnika ili dramskih pisaca, kao što je Borislav Pekić - film "Dan četrnaesti" (1960), Đorđe Lebović na ratnom ostvarenju "Most" (1969) uz reditelja Predraga Golubovića i Branimir Šćepanović - "Vreme leoparda" (1985). Takodje, u pisanju scenarija za film "Dorotej" je učestvovao i sam književnik Dobrilo Nenadić i dramaturg Borislav Mihajlović Mihiz, a režiser Puriša Đorđević je bio scenarista za ostvarenje "Dvoboj za južnu prugu" (1978). Reditelj Predrag Golubović bio mu je koscenarista i na filmu "Provereno, nema mina" (1965), a u filmografiji Velimirović ima i delo “Vrhovi Zelengore” (1976).

Glumac Miodrag Miki Krstović je čitao odlomke iz knjige "Odloženo za sutra", upravo delove koje je pisao Radoslav Rale Zelenović.

Tomislav Gavrić je govorio o svojoj monografiji o Zdravku Velimiroviću te istakao ogroman i nemerljiv značaj njegove karijere kao sineaste.

Na kraju promocije, pušten je audio snimak kao odlomak iz jednog radio intervjua Zdravka Velimirovića. Tamo je on otkrio da mu je karijeru definitivno najviše obeležio film "Derviš i smrt", "koji sam snimao sa velikom energijom i posvećenošću".

"Tako sam snimao jer sam imao veliko poštovanje prema velikom gospodinu, odnosno gospodskoj figuri kakav je bio Meša Selimović. On je bio i ostao veliko ime naše književnosti, umetnosti i kulture", govorio je nekada Zdravko Velimirović.

Autor rođen na Cetinju u Crnoj Gori, bio je jugoslovenski filmski, televizijski, radio i pozorišni reditelj, scenarista i profesor filmske režije i član Akademije nauka i umetnosti Crne Gore.

Filmsku i pozorišnu režiju je diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu (1954) i filmsku režiju na Visokoj filmskoj školi u Parizu (1957).

Bio je redovni profesor filmske režije i dekan na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu od 1985. do 1986. i vanredni profesor na Univerzitetu u Montrealu 1990. godine.

Za svoje filmove je dobio više od dvadeset nagrada i priznanja, među kojima je Povelja za vidan doprinos svetskoj kinematografji 2001. godine Saveza filmskih stvaralaca Ruske Federacije. Njegovi filmovi su predstavljali jugoslovensku kinematografiju na mnogim internacionalnim filmskim festivalima.

(Telegraf.rs/Tanjug)