Emisija "Kulturni dnevnik" proslavila 10 godina postojanja, brojne ličnosti iz sveta kulture uveličale događaj

Emisija "Kulturni dnevnik" proslavila je 10 godina postojanja, a tim povodom u holu RTS-a upriličena je prigodna svečanost koje se su uveličale i brojne javne ličnosti iz sveta kulture.

Preporučujemo

Na ovom jubilarnom događaju su bili Matija Bećković, Ljubivoje Ršumović, Tanja Bošković, dr Nele Karajlić, Cile Marinković, Muharem Bazdulj, Ivan Tomić, Željko Džek Dimić, kao i mnogi drugi.

Sve najbolje "Kulturnom dnevniku" čestitkama su poželeli Dušan Kovačević, Emir Kusturica, Vida Ognjenović i ostali.

Nakon govora, Big bend RTS-a zasvirao je holom RTS-a, a nešto kasnije poslužena je i rođendanska torta.

Kulturni dnevnik je od 17. februara 2014. godine, kada je emitovana prva emisija - do danas kada je iza nas 2471 emisija, osvojio prvi kanal, gledaoce i stručnu javnost. U ovih deset godina, reporteri su bili na premijerama, festivalima, izložbama, bili su u epicentru kulturnog života zemlje, a o kulturnim događajima su izveštavali i iz evropskih i svetskih prestonica. Za Kulturni dnevnik su govorili Ljubomir Simović, Dušan Kovačević, Matija Bećković, Emir Kusturica, Orhan Pamuk, Erik Emanuel Šmit, Nikita Mihalkov, Salman Ruždi, Met Dejmon, Monika Beluči, Džoni Dep, Alen Badju, Milovan Danojlić, Peter Handke i mnogi drugi koji kreiraju svetsku kulturnu scenu, daju važan, umetnički pogled na svet, promišljaju o kulturnom nasleđu i o budućnosti koju tište brojna pitanja.

Urednica Kulturnog dnevnika Snežana Stamenković Jojić, ističe da je emisija, osim za aktuelna dešavanja, otvorila prostor za kritiku, polemiku, analizu i komentar. Da kulturi treba vratiti pravo mesto, na Prvi program, bila je ideja tadašnjeg direktora RTS-a Nikole Mirkova.

Zahvaljujući njegovoj istinitoj i predanoj posvećenosti kulturi, umetnosti i televiziji, pokrenut je Kulturni dnevnik. Vizuelni identitet je osmišljavao dugogodišnji kreativni direktor RTS-a Boris Miljković. Za uređivanje, izveštavanje, za uspostavljanje prave mere kvalitetnih i atraktivnih izveštaja, za kritički odnos, za privlačenje nove televizijske publike, u ovih deset godina su zaduženi svi novinari, snimatelji, montažeri, realizatori, dopisnici iz zemlje i inostranstva.

Kulturni dnevnik je na svom početku bio, kako su kolege u drugim medijima izveštavale - "kulturna revolucija na domaćem televizijskom nebu". I deset godina kasnije, Kulturni dnevnik izaziva pažnju, u žiži je interesovanja i "provetrava" kulturnu scenu, a sadržaje iz kulture i umetnosti, čini dostupnim za sve generacije gledalaca u celoj Srbiji, ali i u regionu.

(Telegraf.rs)