Ivan Jevtović za Telegraf.rs o filmu "Nedelja", Alenu, Husi, o gestu hrvatskog glumca koji ga je oduševio

U filmu "Nedelja" o Džeju Ramadanovskom možemo gledati i Ivana Jevtovića, koji glumi lik tamošnjeg šmekera i mangupa Dulketa. U intervjuu za Telegraf.rs, poznati glumac je govorio o ostvarenju reditelja Nemanje Ćeranića, svojoj ulozi, saradnji sa Alenom Selimijem i Huseinom Alijevićem Husom (koji su glumili Džeja).

Pričao nam je i o gestu hrvatskog glumca Antonija Skarpe koji ga je oduševio.

• Za početak, možete nam reći kako ste dobili ulogu u filmu "Nedelja"?

Prvo sam pozvan od strane produkcije, na predlog Bobana Dedeića, kasting agenta koji ceo ansambl predložio, to je uvaženo, da radim, kada je napravljen kasting, da radim sa glumcima, sa dečijim ansamblom, sa naturščicima, sa Husom. Producenti, Vladan Anđelković i Vladan Mašić su imali sluha da moj ambiciozan plan od vrlo intenzivnog rada, praktično svakodnevno da se proba da bi svi došli spremni na set. I tokom pripreme praktično toga se Nemanja Ćeranić, kao što se inače i dešava, reditelj je opredelio da mi u jednom trenutku dodeli ulogu Dulketa.

• Kako ste se Vi spremali za ulogu Dulketa?

Pored upoznavanja sa scenarijom, imam dovoljno godina da tačno znam Dorćol iz različitih faza iz sedamdesetih. Čak i ako sam 1972. godište, ja sam kao klinac voleo da lutam ovim divnim gradom, i sedamdsetih, i osamdesetih, i devedesetih, i nadalje. I kako su stvari menjale, išao sam Prvu gimnaziju, treću, četvrtu godinu srednje škole, tako da imam dosta drugara iz ovog kraja. Dorćol je, kao i neki drugi delovi grada, neviđeno interesantan istorijski... Pitanje je šta znači biti šmeker , mangup. Nekada bi, kada biste rekli, "nemoj da budeš mangup", to je bila negativna konotacija. A u međuvremenu je postalo prihvatljivo... Tako da sam se upoznavao pričajući sa ljudima iz ovog kraja. Imali smo ljude koja nam je obezbeđivala produkcija, Miću Sovtića i ostale, koji su bili stalno tu, kao stručni konsultanti na scenariju, kao i na ovome, ako imamo neko pitanje, možemo da tražimo savet.

• Da li možete nešto da nam kažete o saradnji sa Alenom Selimijem (koji glumi malog Džeja)? U filmu Vi mu dajete čokoladicu "Životinjsko carstvo", da li je to po scenariju?

To je scenario. I scenario je vrlo detaljan, ne samo u replikama, o tome šta izgovara, nego i u samim postupcima. Potpuno divan postupak, nekako kontiunitet tog odnosa gde mi u stvari vidimo da Dulke zajedno sa malim Džejem uspostavlja neki odnos anđela čuvara, odnosno jedan od tih ljudi koji je njemu obezbedio neku vrstu te aktivnosti kroz to šibicarenje koja je ulična predstava, zapravo. Mislim da je odlično prikazano, gde se ovaj mali opredelio da tačno odabere ulogu, da se u toj celoj predstavi dokaže. Sa njim (Alenom) je bila izuzetna saradnja, i sa svom decom. Vrlo je važno da istaknem da smo retko kada i ja i reditelj u pripremi radili individualno sa njima. To je moja odluka. Preko 30-ak klinaca, u grupnom radu sa decom, smo praktično obezbedili te idealne uslove da taj proces kako stiče sigurnost da uđe da bi uradio ovako veliki zadatak. Znači, razne improvizacije, razne situacije u kome se osnaživao i utrenirao da pripremi tekst i da odlično otvorio film. Kao i Husa. Sa starijima je više bilo jedan na jedan, ali što se tiče njega, ogroman apetit, ogromna potreba da sve oko toga šta treba da uradi. Toliko pitanja, toliko angažmana... Kao učitelj sam ponosan na to što sam video na filmu.

• Da li je Husa pravi izbor za ulogu Džeja?

Mislim da je pravi izbor, mislim da mi ni malo nije lako... On je imao specijalnu odgovornost, imao je tremu. Zna ljude iz tog okruženja, iz tog miljea koji su bili "da li ćeš ti to moći" Ono što me je poslušao i što je prisutno u filmu je jak, vrlo intenzivan, emotivni intenzitet. Mi kroz ceo film, u svakom trenutku, kroz Alenove i Husine oči vidimo značajnu emociju i dovodi ovaj film do katarzične drame.

• U "vašoj ekipi" se pojavljuje glumac iz Hrvatske Antonio Skarpa? Kakva je bila saradnj sa njim?

Radi se o jednom izuzetnom tipu, sjajnom glumcu koji je relativno skoro počeo da se bavi (glumom). On je jedna autentična persona, vrlo talentovan takođe, koji se polako naoružava, odnosno stiče veštine vezane za glumački zanat. Ono što mi je važno, da je Antonio Skarpa, ne da je bio u nekoj nezavidnoj, delikatnoj poziciji. Nije. Kada smo snimali u Novom Sadu, bila je neka vrsta sukoba, na ulici, gde je Antonio Skarpa ustao pre nego što sam ja stigao da reagujem. Rekao je: "Znaš ti s kim razgovaraš, čoveče?" Znači, on je ustao. Ne kažem da drugi nisu hteli. On je rekao i ustao: "Znaš ti ko je ovo?"....

• Gde Vas još možemo gledati?

Ja sam u Ateljeu 212, to je moja matična kuća. Tamo imam nekoliko naslova. Desiće se do kraja godine jedna velika predstava u Ateljeu 212, o kojoj ćemo pričati i koja je na indirektni način povezana sa ovim. Previše otkrivam šta je... Igram "Violinistu na krovu" ovde u Jevrejskom kulturnom centru. Počeo sam da radim od 15. septembra sa mojoj trećom glumačkom klasom na Akademiji umetnosti u Beogradu i jedva čekam početak drugog semestra.

(Telegraf.rs)