Ivan Karl: Na putu smo da se desi nacionalni filmski festival

V.d. direktora Filmskog centra Srbije (FCS) Ivan Karl očekuje da će 2024. biti godina konsolidacije srpskog filma, kaže da je optimalan broj do 12 domaćih naslova godišnje i da je moguć nacionalni filmski festival, a od holivudskih ostvarenja 2023. su mu obeležili "Barbi" i "Openhajmer".

Karl je rekao Tanjugu da država dosta ulaže u srpsku kinematografiju i da je njemu po nedavnom dolasku u FCS bio zadatak da neke stvari iznutra dovede u red, da bi sam centar bolje radio.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, doneli su sistematizaciju koja odražava realno stanje stvari u FCS-u, sa sektorom za konkurse, programe i izdavaštvo, sektorom za međunarodnu saradnju i promociju našeg filma i opšti pravni i finansijski sektorom.

Karl je oceno da je "na taj način podela poslova izvedena najoptimalnije".

Oceniviši da je "u prošlosti konkursa bilo malo više nego što treba", Karl je dodao da će FCS u narednom periodu smanjiti njihov broj, ukrupniti ih, i neće biti tako česti.

Karl je rekao da je apelovano na komisije koje se bave analizom projekata da koliko god je moguće biraju manje projekata sa većom podrškom.

"Danas ako neki projekat dobije 20 miliona (dinara), to jesu veliki novci, ali nisu dovoljni da taj film bude snimljen. Mislim da je bolje da manje projekata dobije više sredstava, jer je to garancija da budu snimljeni", naveo je Karl.

Prema njegovim rečima, u FCS razmišljaju o načinima da izbegnu "epidemiju vraćanja sredstava", pošto postoje filmovi koji su dobili manje sredstava, a iz objektivnih razloga nisu snimljeni, pa je novac vraćen u državni budžet, i nije otišao za druge filmske projekte.

Karl je ocenio da je za Srbiju, imajući u vidu broj bioskopa i navike gledalaca, optimalan broj deset do 12 snimljenih domaćih filmova godišnje, uz prosečan broj od oko 100.000 prodatih ulaznica po naslovu, odnosno oko milion do 1.200.000 gledalaca.

Upozorivši da se domaći veliki hitovi, "mega filmovi sa milionskom posetom", dešavaju jednom u 20 godina, Karl je podsetio da je "Tesna koža" 1982. imala preko milion gledalaca, a sličan broj je postigla dve decenije kasnije "Zona Zamfirova", uz nedavni uspeh "Tome".

Foto: Milan Maričić/ATAImages

Nedavni rezultati FCS konkursa za igrani film pokazuju da su prepoznali molbu da se odluče za manje projekata sa više sredstava, kaže Karl i dodaje da je u proseku 40 miliona po filmu dobar početni kapital.

Karl je primetio da su danas serije komfornije za rad, da ih kod nas u najvećem broju slučajeva rade ljudi sa filma, budžeti su veći i projekti se lakše finansijski zatvaraju, a i lakše dolaze do gledalaca.

"Vidite koliko se serija snima u svetu. Mi nismo mogli a da ne budemo deo toga. Ne samo što se snima za televizije, nego su i platforme postale veliki generatori serija", podsetio je Karl.

Prema njegovim rečima, veliki je doprinos Telekoma Srbije i Radio-televizije Srbije jer na njima rade ljudi iz srpske filmske industrije, a jedan od načina da se dođe do bioskopskog filma i zaokruži finansijska konstrukcija je i njegovo izdvajanje iz serije.

Karl je ocenio da će bioskopi opstati, samo što će možda ubuduće više biti okrenut filmovima koji su spektakl i potpuna atrakcija.

"Koja svrha je da gledate 'Avatara' na televiziji, ili 'Openhajmera', ili novog Džejmsa Bonda i Indijanu DŽonsa? To su takvi filmovi da ih treba pogledati na ajmaks ekranu. Ono što je bio repertoarski film prelazi u serije. I imate festivale kao oaze autorskog filma", ocenio je Karl.

Primetivši da u Srbiji ima mnogo festivala osim najvažnijeg, nacionalnog filmskog festivala, kakva je u Jugoslaviji bila Pula, Karl je ocenio "da smo sada na putu da će se možda desiti nacionalni festival".

Prema njegovim rečima, nacionalni festival bi na početku ili kraju leta trebalo da bude godišnji presek nacionalne kinematografije sa dodelom nagrada u svim važnim kategorijama.

Karl je dodao da bi FEST, kao najvažniji međunarodni filmski festival u Srbiji, trebalo prebaciti na početak oktobra, ako želimo da zadrži vitalnost.

U odnosu na početak oktobra, Kanski festival se završio pre nekoliko meseci, i Venecija pre mesec dana, a Karl je dodao da tada počinje sezona u Holivudu i naših premijernih filmova, tako da bi FEST imao aktraktivniji, jači i povoljniji program.

"Kad vam neko čuva film iz Kana ili Venecije šest ili osam meseci do FEST-a, cena filma raste, a efekat ne mora da bude u rangu sa cenom, jer je publika taj film već mogla negde da pogleda na platformi", naveo je Karl.

Napomenuvši da poštuje sadašnju odluku u Beogradu da se termin FEST-a ne menja, Karl je dodao da je siguran da će promena u jednom trenutku biti neminovna, kao kada je bio iz revijalnog pretvoren u takmičarski festival.

"Ako mislimo da FEST bude konkurentan, aktraktivan i da trči trku sa mnogim festivalima u okruženju, trebalo bi razmišljati o promeni termina, pre ili kasnije", ocenio je direktor FCS-a.

Foto: Mateja Stanisavljević/ATAImages

Prema njegovim rečima, Kan je najbolji za lansiranje filma, Vencija ima programski najveći broj oskarovaca i bolju selekciju, dok je na trećem mestu Berlin.

Govoreći o holivudskim ostvarenjima koja su obeležila 2023. godinu, Karl je izdvojio film "Barbi" koji je sa zaradom od preko milijardu dolara spasao studio Vorner bros nakon niza promašaja.

Ocenivši da je najveći ovogodišnji film "Openhajmer", Karl očekuje da će pokupiti najvažnije Oskare, uključujući "fantastičnom" Robertu Dauniju Džunioru za sporednu ulogu.

Karl je istakao da mu je jako drag film "Indijana DŽons i artefakt sudbine" i da je najznačajnije što je snimljen, jer je Harison Ford u 79. godini samo zbog fanova "istrčao poslednji krug" kao pustolovni arheolog.

Prema njegovim rečima, razočarenje je "Napolen" reditelja Ridlija Skota, u kome, kako je ocenio, Hoakim Finiks ni malo ne liči na francuskog vojskovođu Napoleona Bonapartu.

"On je sjajan glumac, ali ga je toliko obeležila uloga u 'DŽokeru', da na momenat kao da gledate DŽokera u kostimu Napoleona. Film ima sjajnu fotografiju, besprekoran kostim, produkcija je vrhunska, ali ovo nije Napoleon. Možda bi trebalo da ga urade Francuzi", naveo je Karl.

Od serija, Karlu se dopala "The Last of Us" kao "mešavina raznih uticaja, dobro spakovana".

Karl je rekao da je za njega najbolji film iz serijala o tajnom agentu Dežjmsu Bondu "U službi njenog veličanstva", koji ima manu što Džordž Lazenbi nije bio dobar u naslovnoj ulozi.

Govoreći o očekivanjima ko će sada u ulozi Bonda naslediti Danijela Krejga, Karl je ocenio da su producenti serijala u sličnoj situaciji kao kad je bio otišao Šon Koneri i "ne sme da im se desi neki novi Lazembi".

Primetivši da producenti moraju da krenu iz početka i restartuju serijal, Karl je rekao da očekuje da će novi Bond i dalje biti Englez, belac, heteroseksualac, i da je potrebno još "samo da pogode glumca".

Karl je rekao da FCS u 2024. mora pomoći korpusu filmova koji nisu blizu snimanja i da će sledeća godina biti konsolidacije srpskog filma.

(Telegraf.rs/Tanjug)