U špansko-srpskoj koprodukciji nastaje serija "Ožiljak": Napravljen konačan izbor od 25 srpskih glumaca

Direktorka Direkcije za multimediju Telekoma Srbije Aleksandra Martinović izjavila je da se prikazivanje osam nastavaka serije "Ožiljak", prve špansko-srpske koprodukcije, može očekivati premijerno u septembru 2024. godine.

Martinović je rekla Tanjugu da će premijeri serije prethoditi njeno predstavljanje na evropskim festivalima i marketima, a nakon rada u Španiji ekipa "Ožiljka" ovog decembra snima u Beogradu.

Preporučujemo

Prema njenim rečima, inicijativa za saradnju je stigla od Španske radio-televizije (RTVE), Amazon prajma, Plano a Plano i Dopamine, koji su prepoznali kao kredibilnog partnera Telekom Srbije, koji je insistirao da "u projekat budu uključeni srpski glumci, lokacije i dijalozi".

"To je ogromna šansa za Telekom Srbije, jer će nam otvoriti vrata i što se tiče drugih inistranih koprodukcija i pre svega će biti za naše glumce, koji će kroz ovaj projekat imati priliku da vide kako rade najbolji kada je u pitanju svetska produkcija", istakla je Martinović.

Serija "Ožiljak" je na španskom jeziku, uz dijaloge i na srpskom, i biće prikazana na Amazon prajmu i Španskoj televiziji, a Telekom Srbije je distributer za naš region, napomenula je Martinović.

Prema njenim rečima, tim Telekoma Srbije je pravio prvi predlog za odabir glumaca, a onda je sa španskim producentima napravljen konačan izbor od 25 srpskih glumaca, među kojima su vodeći Goran Šušljik, Milena Radulović, Mladen Sovilj i Stefan Kapičić.

Šušljik je priznao da mu inače "strašno pada kasting kao jedna vrsta vraćanja na početak", ali da je, s druge strane, jako dobro za glumca da se iznova pita šta i kako treba da se posveti svom poslu".

"Imaš posebnu vrstu koncentracije zato što se ponovo biraš. Svi imamo neke karijere, nismo mladi glumci i odjednom si ponovo ogoljen, radiš na sebi da bi mogao da se pokažeš u dobrom svetu", naveo je Šušljik.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Prema njegovim rečima, kasting za "Ožiljak" je bio zanimljiv jer "nisu tek tako neke uloge, već je materijal zaista odličan, ima "puno mesa za glumca", dok je "prepreka sa jezikom možda najveća, ali se i to da savladati".

"Mi smo talentovana nacija i ovo je prilika da pokažemo šta umemo. Snimali smo u Španiji, nije to neka razlika, radimo to i ovde, razumemo se sa autorima, ekipe funkcionišu na isti način. Nismo mi toliko daleko od sveta, naprotiv, sve znamo, samo su nam potrebne prilike da pokažemo šta znamo", naveo je glumac.

Martinović je dodala da saradnja sa Špancima na "Ožiljku" služi Telekomu Srbija da se uporede i zaključili su da ne zaostaju sa najvećim svetskim produkcijama.

"Dokazali smo se u Srbiji i regionu. Bilo je neophodno i logičan, naredni korak je internacionalizacija, da bi pružili uvid nama, glumcima i kreativnoj industriji gde smo što se tiče kvaliteta znanja. Drago mi je da su svi zaključili da trčimo dobru trku i da smo kredibilni partneri tako velikim igračima u domenu kinematografije", navela je Martinović.

Šušljik je istakao da se glumci razumeju na bilo kom jeziku, dok je za jednog od reditelja "Ožiljka" Migela Anhela Vivasa rekao da je veoma darovit čovek "sa kojim možeš da se razumeš, zato što zna šta hoće, ne da ti da mu ne daš što mu treba".

"Sa malo reči i direkcija te stavi u kontekst u kome se ti osećaš baš kao što bi trebalo da se osećaš. To je možda stvar koja može da se uči i ovde. Da ponekad pozovemo reditelje da rade naše projekte", rekao je Šušljik.

Vivas je rekao da je svaki put kada snima na terenu za njega avantura i da je u tom smislu za njega Srbija neverovatna.

"Kada vidim sve što me okružuje shvatam da je potpuno drugačije od onoga što mogu doživeti u Španiji. Prizori i svetla koja imamo ovde su nestvarna i značajna su za ovu seriju", rekao je Vivas.

Prema njegovim rečima, ekipa u Srbiji je "sjajna, kako profesionalno tako i privatno", a srpski glumci su fantastični.

"Imamo (u seriji) tako talentovane glumce koje ne zaslužujemo i saradnja sa njima je tako laka", rekao je Vivas, posebno istakavši Radulović, koja je za nekoliko meseci naučila španski jezik.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Upitan da li je upoznat sa srpskom kinematografijom, Vivas je rekao da obožava filmove Emira Kusturice, koji su mu bili od pomoći kada je trebao steći "utisak univerzuma" koji ga je čekao ovde.

Martinović je primetila da je razvoj interneta omogućio da se rade koprodukcije regiona koji su možda nespojivi na prvi pogled, kao što su Španija i Srbija, jer se "stvara dodatna vrednost, kreativnost koja je drugačija nego kad pravite proizvod koji je sto posto srpski ili španski".

Prema njenim rečima, platforme poput Netfliksa stvaraju mogućnost da nova odredišta kao Srbija budu interesantno tlo za produkciju igranog sadržaja, a Telekom Srbije je pre pet godina krenuo sa strategijom da će sadržaj praviti značajnu razliku, a danas imaju već više od 100 naslova.

"Kroz te naslove naša kinematografija je napravila ozbiljan iskorak. Glumci i producenti su imali pet godina da konstantno rade i dižu lestvicu kvaliteta i stiču iskustva. Danas smo spremni u infrastrukturnom i kreativnom smislu da inostranim koprodukcijama ponudimo ozbiljan projekat", navela je Martinović.

Prema njenim rečima, da bi neki projekat postao hit, potrebna je sreća, Telekom Srbija prati šta je na platformama gledano, a najbolji rezultat daje diverzifikacija žanrova i projekata.

Martinović je dodala da se u inostranstvu zna da Telekom Srbija radi sa Amazon prajmom i to je referenca koja otvara vrata za druge saradnje, insistiraće na lokalnim i regionalnim projektima, dok će internacionalne koprodukcije biti dodatna šansa da se digne lestvica kvaliteta onoga što se radi u Srbiji.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Šušljik je rekao da su radili u Baskiji, koji imaju različit temperament u odnosu na ostatak Španije, dok je Sovilj primetio da su rasterećeni i da je "lakoća njihovog života potpuna, ali se čini da ne utiče na njihovu odgovornost - uživaju i rade istovremeno".

Sovilj je ocenio da poslednjih decenija španska kinematografija neguje žanr trilera sa obrtom, dok se danas projekti izdvajaju po autentičnosti i kvalitetu.

"Autentično znači kad se neko bavi malom ili velikom temom posvećeno i temeljno onim što je u njegovom fokusu, da je životno spreman da to obrađuje. Ta komunikacija između autora i projekata stvara autentiku", naveo je Sovilj.

Martinović je dodala da je region bivše Jugoslavije vezan za projekte Telekoma Srbija jer su to "naše priče, naša prošlost, naš mentalitet i humor".

"Blokbasteri su super, ali to je globalno i sa tim ne možete u potpunosti da se identifikujete. Kada radimo seriju na srpskom jeziku ona se gleda u svim zemljama regiona, jer je jezik svima razumljiv. Mi našim projektima targetiramo celu eks Jugoslaviju i dijasporu", istakla je Martinović.

Navela je da tu leži velika publika i da smo zbog toga potencijalno interesantni velikim striming platformama koje će neminovno doći i u region.

(Telegraf.rs/Tanjug)