Rekorder "Slagalice" Dušan Macura za Telegraf.rs: O kvizovima, Evroligi, Zvezdi, Partizanu, Nikoli Topiću...

U holu RTS-a "TV Slagalica" je obeležila jubilej 30 godina postojanja, a tom prilikom smo popričali i sa rekorderom ovog kviza Dušanom Macurom. Naravno, imao je šta da kaže.

Osim o "Slagalici" i ostalim kvizovima, Dušan, inače nekadašnji košarkaš, nam je pričao i o Crvenoj zvezdi, Partizanu, Evroligi, mladoj košarkaškoj zvezdi Nikoli Topiću.

• Dušane, "Slagalice" slavi jubilej. Kako ste se prijavili za učešće u kvizu?

Kao i svi, verovatno. Veliki sam fan od početka. Imam dovoljno broj godina da sam mogao da budem svedok početka kviza i ono što svi kažu jeste porodičan format gde svi uživaju. I sada imamo tu tehnologiju da možeš da ispratiš i na Jutjubu. I uvek je delovalo da bi mogao da se okušam, jer je sedam igara, sam si svom majstor, nema skrivalica. Mada nisam srljao da se prijavim. Rekao sam drugarima: "Dobro, insistirate, prijavite me. Ako me pozovu, ja neću odbiti." I tako je bilo. Drugari su me prijavili. U nekom trenutku je sigao poziv. Nema šta, obećanje ispunjeno. Imao sam sreće da se poklope neke kockice, da se ne obrukam, da se relativnim uspehom završi i da mi da neki bust da nastavim da se bavim kvizovima. Inače, šta bi bilo da se nisam pokazao. "Slagalica" jeste inicijator svih mojih nastupa i stvarno mi je veliko zadovoljstvo što sam učestvovao. I kako prolaze godine, tek vidim kolika je veličina celog projekta i kakvi ljudi rade iza.

• Odličan ste takmičar, rekorder ste kviza "Slagalica". Kako se pripremate za kviz?

Imam dovoljno godina da sam dosta sam toga prošao. pročitao i video. Bavio sam se sportom profesionalno, obišao svet, upoznao kulture i 95 odsto dolazi od tog nekog životnog interesovanja. Uvek je to pop&kultura, filmovi, muzika. To je tako. Tendencija kviza "Slagalica" je da pokriva što šire narodne mase vole. E sad, da se nešto pripremam, ne pripremam se. Jednostavno, ako je neki novi momenat, neki novi rekord oboren, što se desilo politički šta već, to čovek mora da obnovi. Sve ostalo, neki istorijski događaji su uvek isti, ne menjaju se godine. Može eventualno da se osveži neki vek, ali u principu moj savet nikako posebna priprema. jer čovek može da se pogubi. Ovako, ono što jesi, to obično da neku nagradu, kada čovek dođe sa tim što nosi u sebi. Obično malo ko ko dođe, malo ko se razočara. Preporuka svima - samo napred.

• Koji detalj iz "Slagalice" najviše pamtite?

Najviše pamtim, najiskrenije, sve ljude koji su iza. Naše drage voditeljke, sve do jedne su učinile da se osećamo kao kod kuće. Tenzija nula. Produkcija nam učini da se osećamo stvarno mirno, bukvalno da se čovek samo fokusira na igru. Pre svega ljudi koji su zaslužni za taj projekat, oni su jačina tog nekog kviza. A samim tim i sam koncept igre je najoptimalniji gde može da pokrije više interesovanja. Svako po nešto. Red logike, red snalažljivosti, red anagrama... Tako da neki format koji je relativno kratak, 20 minuta nije mnogo, koji za svakog nađe nešto što ga zanima, gde može da se pronađe da je majstor.

• Koju igru najviše volite, koju ne volite?

Najiskrenije, sve su mi na neki način dobre. Mislim da bi bilo malo pogubno da ono odtipuje da je neka igra teška, onda samo sebi može da oteža. Nekako "Skočko" je možda najprostiji. Jednostavno, logika je, to čovek po difoltu rešava. Maltene neosetna igra. Volim "Ko zna, zna", zato što nikad ne znaš koja će sve pitanja doći. To neko iznenađenje. Ja kažem, može da dođe 10 pitanja teških i da ne bekneš, a mogu da se dese neka malo teška pitanja da legnu nekome i da kažu "vidi ga, majstor", a da je nešto usko povezano sa strukom. Eto, "Ko zna, zna", a "Skočko" mislim da najmanje traži neki napor.

• Da li biste se opet prijavili?

Da, naravno. Ja bih svaki dan učestvovao. Hvala Bogu, evo imam dobre relacije sa svim zaposlenima, pa ću ih pitati kada bih mogao da se ponovo okušam.

• Učestvovali ste i u drugim kvizovima, u "Poteri" i ostalim. Koji kviz biste voleli da osvojite, a da niste do sada?

Evo da otkrijem, učestvovao sa u "Karici" koja nije emitovana, a biće, da najavim spektakl, biće specijalna emisija gde će biti svako u svojoj branši. Ja sam bio u dresu košarkaškom. Biće kao cirkus. Emisija još nije emitovana. Bio sam u kvizu "Stigni me ako znaš", bio sam na pragu pobede. Po meni, moj najbolji nastup ikada. Jednostavno, splet okolnosti da nisam uspeo. I dobio sam tu neko "zeleno svetlo" da mogu da nastupim sledeće godine. Eto, tome se radujem. Popravni u "Stigni me ako znaš".

• Vi ste i košarkaš. Kako ocenjujete igre Crvene zvezde u Evroligi?

Ne sviđa mi se format same Evrolige, gde je 34 kola, gde je pokušaj kopije NBA lige, koja je nemerljivo jača logistika, finansijski i sve. Opet bi mogla da prođe da nema lokalnih liga. E, šta se dešava. Dešava se da 90 odsto ekipa otaljava 60 odsto takmičenja i kada treba, zapne. Zvezda i Partizan nemaju taj luksuz da mogu da propuštaju ta kola. A samim na taj ogroman učinak i mnogo utakmica dolazi do mnogo povreda, kao što vidimo da je aktuelno. Kada nisi sa 100 procentnim rosterom, nemaš taj luksuz, gubiš možda neke utakmice koje ne bi smeo da izgubiš i onda uvek ostaje neki žal. Stalno mi je žao, mislim da bi mnogo više pružili da je malo humaniji ritam takmičenja, da nema tih duplih kola. Mislim da bi mnogo bili optimalniji. Imaju roster da se takmiče, ali bojim se na duže staze da ne mogu da odgovore ovim jačim timovima. Jednostavno, navijam, bodrim, ali mislim da je malo poguban sistem takmičenja.

• Da li mislite da Zvezda i Partizan mogu da prođu dalje ili ne?

Igrački mogu, ali loše su krenuli. Moraju da poklope kockice, plus doza sreće. Sada više nemaju, nažalost, u ranoj fazi takmičenja, nemaju luksuz za prazan hod. Ako se krene serija, koju je Zvezda imala prošle sezone, i Partizan, ima nade. Ali ako krene ono opet "toplo, hladno", pobeda, poraz, biće teško.

• Da li ste u kontaktu sa nekim Vašim bivšim saigračima?

Naravno. Baš skoro sam sreo Igora Perovića, koji je bio u onoj mojoj šampionskoj generaciji, koja je igralo ono čuveno finale Kupa Radivoja Koraća (nekadašnje evropsko košarkaško takmičenje, prim.aut). On dečko živi u Ulmu, već dugo radi kao trener. Milenko Topić, kapiten naš, legenda, reprezentativac. Njega sam sreo pre jedno dva meseca. 20 godina recimo nisam sreo ljude, kao da sam ih juče video. Takve odnose imamo. Iako sam ja bio mlad junior priključen prvom timu, osećao sam se barabar. Tretirali su me kao ravne sebi. Petar Popović, čuveni centar, to su sve drugari moji generacijski, što ovi seniori sa kojima sam imao dobar odnos, zavisi kako se sretnemo i gde. To su sve zdravi odnosi. Nikada to nije prekidano bilo.

• Milenko Topić je otac Nikole Topića. Šta mislite, kakvu karijeru može da ostvari Nikola?

Kada sam sreo Milenka pre par meseci, baš sam mu rekao: "Milenko, ne pratim puno košarko toliko, ali mali (Nikola Topić, prim. aut) je genije." On mi kaže: "Macke, stvarno to misliš?"... Mali ubija... Ako sam nešto zagovarao, to je da treba mladima davati šansu ili nam ode košarka, ode nam sport. Ako ne razmišljamo i ne razvijamo mlade generacije, ugasićemo se na svim poljima, nažalost.

(Telegraf.rs)