Slovenački reditelj Damjan Kozole predstavio emotivan film "Pero" na 29. Festivalu autorskog filma

Poznati slovenački reditelj Damjan Kozole i producentkinja Zala Opara predstavili su danas svoj dugometražni film „Pero“ u okviru 29. Festivala autorskog filma.

Novi film u selekciji "Hrabri Balkan" će biti prikazan večeras u Mts Dvorani, a igraju - Primož Pirnat, Mojca Partljič, Tomi Janežič.

Da bude sve jasnije, slovenački glumac Peter Musevski bio je neka vrsta muze za režisera i scenaristu Damjana Kozolea i igrao je u gotovo svim njegovim filmovima.

Kozole je započeo rad na filmu „Pero“ 2019. godine, što je trebalo da bude neka vrsta terapeutskog putovanja kroz strahove i tuge Musevskog, tako se krenulo sa osnovnom idejom, jer je Kozole znao za njegovo duševno stanje, bolest - depresiju.

Međutim, 18. marta 2020. godine, pred ulazak u pandemiju korona virusa, Musevski je iznenada izvršio samoubistvo. Taj šok je bio toliko snažan, kao potres, zemljotres, da se reditelj i dalje nakon tri i po godine, po sopstvenom priznanju, nije oporavio.

Ovaj film je omaž životu, karijeri i strahovima glumca Petera Pera Musevskog.

"Pero je moj veliki prijatelj i znao sam krajem 2019. godine za njegovu bolest. Odlučio sam da mu pomognem i rekao sam mu "hajde da radimo film koji može biti neka vrsta terapije". Sam proces rada je i bio u tom smeru, imali smo tu psiho dramu, koju je vodio slovenački pozorišni reditelj Tomi Janežič. On je i uključen u ovaj film i u to vreme nadao sam se da će biti izlaza za Pera, da će biti ipak sve u redu", govorio je Kozole na temu početka stvaranja budućeg filma "Pero".

Režiju i scenario potpisuje Damjan Kozole, koji je često na filmovima saradjivao sa hrvatskim scenaristom i rediteljem Ognjenom Sviličićem. Slovenački reditelj se seća da je bio 7. marta 2020. u Beogradu, gledao filmove sa tadašnjeg izdanja FEST-a, i već je imao gotov, spreman scenario o svom prijatelju glumcu Peru.

Projekat je predao za Slovenački filmski fond i na televiziju, dakle konkurisao je ozbiljno za realizaciju.

Hronološki gledano, lokdaun u Sloveniji je proglašen 13. marta, a samo pet dana kasnije, odnosno 18. marta 2020. Peter Musevski Pero je nažalost iznenada izvršio samoubistvo.

Zvao ga je Miha Černec, slovenački producent koji je takodje gost ovogodišnjeg FAF-a sa novim filmom "Posmatranje" Janeza Burgera.

"Miha mi je saopštio tu vest o tragediji, da je naš Pero....napravio samoubistvo. Rekao mi je da se to desilo, i nastao je šok veliki kod mene. Nisam jednostavno mogao da verujem, činilo mi se da je to neka tek tako informacija koja je provučena, ali da nije istinita. Kako se to tako desilo odjednom bez pozdrava?", analizirao je tu tragediju Kozole.

On je objasnio da je filmom "Pero" želeo da napravi oproštaj, ili da se pozdravi sa njim, jer to nije imao priliku u stvarnom svetu.

Zato je napravio jednu vrstu "meta filma", kao "moj intimni oproštaj da se ne limitiram ni žanrom ni dužinom filma".

"Pričali smo neke kratke priče, što nam je onda otišlo u različite žanrove. Tomi Janežič nam je dosta pomogao oko toga sa svojom psihodramom, metodom koju koristi i za svoje pozorišne predstave. Pero i ja smo proveli predivna vremena i želeo sam da uhvatim njegov duh na filmu, a ne da se samo bavimo faktografijom", smatrao je Damjan Kozole.

Producentkinja Zala Opara je otkrila da su "Pero" podelili na dve celine, tako da su prvi deo oko te psihodrame i vid dokumentarizma realizovali 2020, a igrani deo filma su snimali 2022. godine.

"Zapravo, ovaj film i nije samo o Peru, već je o svima nama. Ima priču za svakoga, to sam sigurna. Na premijeri filma ljudi su jednostavno plakali", navela je Zala Opera, koja potpisuje produkciju sa Danijelom Hočevarom.

Ona je istakla da je bogata filmografija Petera Musevskog Pera odsjaj i ilustracija čitave slovenačke kinematografije.

Ipak, Kozole je primetio da i pored toga, Pero nekako nije imao taj kult glumca, kao što su kod nas imali nedavno preminuli Žarko Laušević ili Nebojša Glogovac, već je bio poštovan i cenjen glumac.

"Zajedno smo radili sedam filmova, šest dugometražnih i jedan kratki. Zato je ogroman šok kad nam je zauvek otišao, napustio nas. Gledao sam i njegove predstave, on je imao matično pozorište u Kranju, imao toliko glavnih uloga, a ne možete pronaći mnogo fotografija sa njim u tom pozorištu. Bio je tako skroman, nije se valjda voleo slikati i onda je tako otišao negde na pauzu dok se oni fotkaju", rekao je Kozole i onda se podsetio još jednog iznenadnog samoubistva koje ga je potreslo.

"Reč je o vašem pozorišnom reditelju. Igor Vuk Torbica je radio sa Perom baš u Kranju, i znam da je Torbicu jako uznemirila ta smrt. I nažalost on je učinio isto mesecima kasnije. Mnogo mi je žao Torbice", naglasio je Kozole i dodao da postoji neko uverenje ili pravilo da kada se u društvu priča o depresiji i samoubistvu, to se čini tihog glasa i pognute glave. Igor Vuk Torbica nas je zauvek napustio 17. juna 2020. u Hrvatskoj.

Kozole je otkrio da je originalni scenario imao ideju da se otvoreno govori o depresiji kao mogućnost da se Peru pomogne, a priznaje da je znao za tu njegovu odluku da sebi oduzme život, i taj izbor je prihvatio.

"Imao je 55 godina, jedan dugačak nepregledan kompleksan život, i nije mi bilo pravo kada je rekao da se želi ubiti. Ali šta sam mogao, smatrao sam da je to njegov lični, intimni izbor. Ovde kao da postoji "omerta", zavet ćutanja, da se o tim temama ne govori. Jedna porodica se tako ponašala, kada im se desilo samoubistvo, oni su dalje išli kroz život kao da se to nije dogodilo. Pričala mi je jedna žena o tome, i da se nakon gledanja našeg filma, osvestila da je to pogrešno", objasnio je reditelj i scenarista.

Damjan Kozole se afirmisao igranim filmovima – „Remington“ (1988) u saradnji sa scenaristom Nebojšom Pajkičem, „Stereotip“ (1997) gde je glumio slovenački muzičar Robert Pešut Magnifico, „Porno film“ (2000), „Rezervni delovi“ (2003), „Poštar“ (2007), „Zajedno zauvek“ (2008), „Slovenačka devojka“ (2009), „Noćni život“ (2016), „Polusestra“ (2019), kao i sa dokumentarcima – „Bogdan Grom“ (2009), „Ulaj“ (2013) sa Marinom Abramovič, „Kustosova soba“ (2018).

Kozole je odvojio nedelju dana da u miru odgleda sve filmove u kojima je igrao Peter Musevski Pero, koliko je imao bogatu karijeru, te je izdvojio i njegovu sjajnu ulogu u ostvarenju "Hleb i mleko" (2001) Jana Cvitkoviča. Reditelj se prisetio takodje velikog slovenačkog glumca Jerneja Šugmana (1968-2017), kog je srpska publika često gledala godinama na gostovanjima predstava iz Slovenije.

Šugman i Kozole su radili samo jedan film "Noćni život", i bio je prevashodno pozorišni glumac, sigurno jedan od najboljih ikada, a i on nije uživao taj status "kult glumca", kao ni Pero, što je Damjanu žao da nema te kulture sećanja.

"Bio sam na vašem festivalu LIFFE Filmske režije u Leskovcu, i vi tamo imate ipak nagrade koje nose imena srpskih i jugoslovenskih velikana filma "Živojin Žika Pavlović" i "Dušan Makavejev". To je svakako više nego što postoji u Sloveniji. Smrt kao da nas ne drži dugo, samo par dana, nažalost, a trebalo bi mesecima. Zato sam želeo da uradim film "Pero", da još barem dve godine koliko smo ga snimali, naš Pero i dalje traje, da ga se stalno sećamo", analizirao je Kozole i osvrnuo se na mišljenje jednog psihijatra. Postavilo se pitanje da li će film kakav je "Pero" pomoći ljudima u depresiji da se izleče i ne odluče se za samoubistvo ili može da odmogne i samo pogorša stanje.

Taj psihijatar misli da se tu ne može ništa sigurno znati, smatra da bi trebalo da bude više onih koji će odustati od tog čina da se digne ruka na sebe, ali ima i onih drugih.

Kozole se za kraj podsetio kako je bilo mučno nakon Perovog samoubistva uopšte dalje planirati snimanje filma, koji je na kraju bio žanrovski odgovor na prvobitnu verziju scenarija, da kao hibridni film iz dva poglavlja i celine ima varijacije i multipliciranost žanrova.

"Desio nam se lokdaun, i online smo morali da imamo "pitch", veoma teška situacija. Nismo ni sahranili Pera, a sada se bavimo mogućom realizacijom filma u kome je on trebalo da glumi. Zaista strašno. I onda se desi da mi iz komisije za dodelu sredstava kažu da to sada ipak nije više isti projekat, ne odgovara priloženom scenariju. "Imali ste Pera u tekstu da je živ, a on sada više nije živ", tim rečima su nas dočekali. Nisam mogao da verujem da nam se to dešava. Mislio sam da je neka noćna mora, crni humor, prava besmislica", zaključio je Damjan Kozole.

Producentkinja Zala Opara je najavila da će u januaru biti organizovana bogata retrospektiva Perovih filmova u Sloveniji.

"Naš film je spomenik glumcu Peru i zapravo naš veliki poklon njemu i svim glumcima. On je otišao u vreme kada je ceo svet bio u haosu, pandemije korona virusa, i tek sada se ljudi zaista opraštaju od Pera, nakon više od tri godine", zaključila je Zala Opara.

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)