"Ceo film "Ruski konzul" snimio je sa karcinomom pluća": Vuk Drašković otkrio nepoznate detalje o Lauševiću

Vuk Drašković, koji je bio višedecenijski prijatelj Žarka Lauševića, otkrio je neke nepoznate detalje o glumcu. Pisac je naveo da je popularni Lauš bio jedna neponovljiva ličnost i predan svom radu.

"Mi smo prijatelji više od 30 godina i teško je izdvojiti jedan trenutak. On je neponovljiv u svakom pogledu. Bio je knez našeg jugoslovenskog glumišta. Ali bio je sjajan pisac, slikar, šahista. Malo je ljudi u Srbiji sa kojim sam ja tako rado upuštao u teološke, filozofske rasprave... Neverovatno obrazovanje i svestranost. I pri tome zaista čovek koji nije umeo da jaukne ni kada mu je bilo najteže. Uvek je osmehom nekako kao maskom prekrivao svoj bol i onda godinama kada sam ga posećivao u Njujorku, kada je živeo u izbegličkom stanu, kada je bio moler, građevinski radnik. Takva veličina molovao je, mesio kreč i opet bez nekog jauka ili žalbe. Uvek je dočekivao ljude nasmejan", rekao je Vuk Drašković gostujući u emisiji "Među nama" na televiziji Nova S i dodao:

Preporučujemo

Nema nijednog filma u kojem je igrao da bi tog filma bilo, da njega nije bilo. On nosi "Nož", "Ruskog konzula". Uskoro će biti premijera ("Ruskog konzula"). Eto, nije mu se dalo da dočeka tu premijeru. Ceo film, "Ruski konzul", po mom romanu o Kosovu, snimio je sa karcinomom pluća. Ja sa odlazio na ta snimanja zbog njega. U pauzama snimanja sam ostajao kod njega, pričao s njim. Nema "Vremena zla", nema "Kalkanskih krugova", nema "Heroja Halijarda"... Pa da nema Žarka, nema filma "Heroji Halijarda". Žarko je sve. Žarko je bio stub svakog filma, jedna neverovatna transformacija. Kada je igrao kralja Nikolu u romanu "Aleksandar od Jugoslavije", ja, koji sam pravio lik kralja Nikole, kada sam video kako ga je Žarko odigrao u jednom trenutku samo pomislio "ovo je stvarno kralj Nikola", jer je imao takvu magičnu moć transformacije. A opet moram da kažem, u svoj toj njegovoj patnji, bolu, koji je nosio u sebi, znamo svi zbog čega, nekako mu je kao neka dobra vila tiho, nenametljivo, posebnu snagu davala, njegova supruga Anita, ćerka Jana, jedna mala pudlica koju je izvodio u šetnju", navodi Drašković.

Žarko Laušević Foto: Milena Đorđević

Na pitanje kako je Žarko Laušević reagovao "na drugu šansu" koja mu se pružila nakon povratka u Beograd iz Njujorka, Drašković je rekao sledeće:

"Živeo je za te uloge i mnogo mu se žurilo. On ima tu tešku bolest. Počinje da radi na filmu koji je toliko želeo da se snimi i da igra ulogu bukvalno koju je želeo, priželjkivao - ruskog konzula. I po "Ruskom konzulu", odmah, iako teško bolestan, ide da dosnimi "Kalkanske krugove". Nije ih dosnimio, bolest ga je prekinula. U bolnici, na Bežanijskoj kosi, jednoga jutra mu je bilo bolje. I tog jutra kada mu je bilo bolje, on je i na svoju ruku bio tvrdoglav, rekao: "Idem, izlazim iz bolnice. Moram da dosnimim "Kalkanske krugove". I u takvoj situaciji je želeo da dovrši, da ne ostane nedovršeno to što je započeo. Dan ili dva pre nego što je izgubio moć govora, pričao sam s njim i on je ponavljao onu rečenicu Koste koji je igrao u "Halijardu": "Ama, biće dobro"", rekao je Drašković.

Kako je Vuk naveo, Žarko je bio opsednut Njegošem.

"Verujte mi da je znao napamet "Gorski Vijenac". Znao je Šćepana Malog. On je sa Cetinja. Cetinjani su ljudi neponovljivog duha", rekao je Drašković.

Vuk kaže da je Žarko bio tvrdoglav.

"Uvek na svoju štetu. Njegova tvrdoglavost je bila otmenog, gospodskog duha i nepristajanje na nešto što bi mu koristilo. Recimo, nepristajanje da se na vreme hirurški interveniše kada je u pitanju njegova bolest, to nije dozvoljavao. Imao je svoje neke poglede tvrdoglave. Možda je i u pravu", rekao je Drašković, te opisao kako ga je doživljavao.

"Gledao sam ga kao čoveka, kao glumca, umetnika koji može sve mnogo bolje nego iko drugi. Bio sam očaran sa njime u tom pogledu. Privatno, on je znao i viceve da priča, i da se šali. Vi ne znate kakav je on kuvar bio? Kuvao je fenomenalno. Šta god da je radio, radio je najbolje", rekao je Drašković.

(Telegraf.rs)