Mina Nikolić za Telegraf.rs o filmu "Pored tebe", svom ocu, legendarnom Marku Nikoliću, učešću u "Survivior"-u

Nakon prikazivanja na Filmskom festivalu u Puli, film "Pored tebe" reditelja Stevana Filipović stiže i u srpske i regionalne bioskope, a jednu od glavnih uloga u ovom ostvarenju igra Mina Nikolić.

U filmu "Pored tebe" mlada tabloidna novinarka Ksenija (Mina Nikolić) će morati da uđe u mutan svet kriminala, estrade i politike, da bi rešila misteriju nestanka druga iz razreda. Inspektor Vuk (Branislav Trifunović), njene dojučerašnje drugare iz razreda, i nju samu, vidi kao osumnjičene.

Preporučujemo

U ovom filmu, korona je u jeku, a njena baka Vera, jedina porodica koju ima, bori se za život. Ksenija mora da bira, baka ili istina za kojom traga. Film "Pored tebe" će imati beogradsku premijeru 6. septembra u MTS dvorani, dok od 7. septembra ide u redovnu bioskopsku distribuciju.

U intervjuu za Telegraf.rs, Mina Nikolić nam je govorila o svojoj ulozi, saradnji sa Branislavom Trifunovićem i Svetlanom Cecom Bojković, svom ocu, legendarnom glumcu Marku Nikoliću, o svojim iskustvima u programu "Survivor".

• Kako je došlo do toga da dobijete glavnu ulogu u filmu "Pored tebe"?

Usred zastrašujuće tišine na ulicama I karantina, reditelj Stevan Filipović oraganizovao je online sastanke, na kojimo smo razrađivali likove za tada drugi, sada treći deo "Pored nas". U toku rada na Ksenijinom liku, dobila sam poruku sa pozivom da igram glavnu ulogu, počela da skakućem i vrištim po kući, ne verujući. Naš producent Branislav Jević i on, inspirisani filmom "Searching" koji se ceo odigrava na ekranu kompjutera, došli su na ideju da ne časimo časa i snimimo, u tehničkom smislu, ne toliko zahtevan film, bez brojne filmske ekipe i filmske kamere, već Go pro kamerama, uz minimalan međusobni fizički kontakt, jer korona je i dalje bila u jeku. Kako je došlo do toga da poziv bude upućen baš meni, i dalje mi je misterija, ali zadržali smo se na tome da je u pitanju bio neki osećaj. Film je pred našim očima rastao iz tog "ekranskog filma" u ono što možemo da nazovemo "pravim filmom" i to nam je davalo neku nadljudsku energiju, adrenalin i entuzijazam.

Mina Nikolić u ulozi Ksenije u filmu "Pored tebe" Foto: Hypnopolis

• Da li nešto više možete da nam kažete o Vašem liku i kako ste se pripremali za ulogu?

Uloga Ksenije je lik za koji sam se najviše i najposvećenije pripremala u dosadašnjoj karijeri. Naša asistentkinja režije i rediteljka druge ekipe, Isidora Bulatović, neumorno me je čekala na Zoom sastancima svake večeri u 20:05, nakon što se završi lupanje o šerpe. Svakodnevni i višečasovni razgovori na temu šta Ksenija sluša od muzike, šta voli da gleda na internetu kad ništa ne radi, koje su njene tajne, šta radi kada je niko ne gleda. Sve ono što lik čini trodimenzionalnim, a ne mora da se eksplicitno pokaže. Ustajala sam svako jutro da treniram, gledala filmove koji će me inspirisati ili dati novi ugao, emisije koje će mi pomoći

da nadomestim neznanje iz nekih oblasti, koje su mi za ovu ulogu bile ključne. Paralelno sagledavanje tabloidnog i istraživačkog novinarstva, kao, slobodno mogu reći - dva različita zanimanja. Ksenija je nesvesna odgovornosti koje novinarski posao nosi. Stvara jeftinu zabavu za široke narodne mase i povređuje ljude oko sebe. Ima, u osnovi, moralni kompas, ali pristaje na kompromise zbog zarade. Međutim, kada okolnosti zaprete da taj kompas potpuno razmagnetišu, ona iz cele priče pokušava da se povuče, ali ozbiljnost upletenosti politike u svaku sferu našeg društva to ne dozvoljava tako lako.

• Zajedno sa Vama, glavnu ulogu igra i Branislav Trifunović. Možete nam nešto više o vašoj saradnji?

Imala sam tu veliku sreću da mi partneri u filmu mahom budu kolege sa kojima se znam, družim i sarađujem već dugo i osećam se bezbedno da se ogolim. Ali, dvoje glavnih partnera nisam poznavala pre snimanja. Kao veliki tremaroš, preznojavala sam se od pomisli kako ću da budem partner sa nekim koga ne poznajem, a čiji rad volim, ali Bane mi je pri upoznavanju sve to demistifikovao. Spustio na zemlju u ravan sa sobom. A to je najlepše što osetite kao mlad glumac/ica. Da se neko ophodi prema vama, manje iskusnima, potpuno ravnopravno kao sa iskusnijim, starijim kolegama. I tu leži veličina glumca. Smatram da je dobitna kombinacija da uz darovitnost budete i prizemni, lišeni sujete i spremni da se vratite i na neke osnove u procesu, bez predrasuda ili podsmeha. A Bane je upravo to. Meni je ovo najdraža njegova uloga i jedva čekam da i naša publika vidi kakvog čarobnjaka ima naše glumište. Jedno je kad se sa nekim ne znaš igrom slučaja, kao sa Banetom, ali kada ti baku igra britanska glumica Miriam Margoleys, koju si obožavala kao mala u Hariju Poteru, stvarno pomisliš da je skrivena kamera, ili da se neko šali. Samo još jedan u nizu Stevanovih poziva koje neću zaboraviti. Iako je radila sa planetarno poznatim rediteljima i glumcima, nijednog trenutka nije imala superioran odnos prema jednoj, tada 26ogodišnjoj glumici iz Beograda. Takvi su ljudi koji ovaj posao rade iz ljubavi i koji su prizemni, jer znaju ko su.

Mina Nikolić i Branislav Bane Trifunović u filmu "Pored tebe" Foto: Hypnopolis

• Takođe, glumite i sa Cecom Bojković, koja je nekada sa Vašim ocem igrala u seriji "Bolji život"? Kako ste sarađivali, da li Vam je dala neki savet?

Ko je moj tata nikada nisam volela da pominjem, osim ako me neko ne pita. Krčkala sam se na tihoj vatri ceo snimajući dan, u neizvesnosti zna li Ceca ko sam ja, oseća li, prepoznaje li njega u meni i mojim očima. Tek na kraju me je pitala "Kako ti je mama?" Onda sam premotala film i sagledala naš filmski odnos. Da sam se pre scene osetila prijatno i ćaskala sa njom, recimo, o nekim njenim i tatinim anegdotama sa snimanja, možda bi mi to dalo pogrešnu informaciju i impuls. Glumački posao ima mnogo neopipljivih i tananih senzacija koje su često i nama samima neobjašnive. Neke sitnice, događaji, činjenice, kojih nekad nismo svesni, orkestriraju našim glumačkim sredstvima i postupcima i vode nas u nepogrešivo tačnom ili pak, potpuno pogrešnom smeru. Što se same njene interpretacije tiče, ja uvek volim da kažem da mi je neko toliko inspirativan i „sočno“ glumi, da mi odmah probudi žar da i ja glumim i da budem uzbuđena i srećna što se bavim, za mene, najlepšim poslom.

Svetlana Ceca Bojković u filmu "Pored tebe" Foto: Hypnopolis

• Koja je po Vama poruka filma?

Kada na ovo pitanje treba da odgovorim, vratim se u Osnovnu školu i domaći iz srpskog jezika kada radimo analizu teksta i treba da izvučemo pouku i poruku. Uh. Mi smo dali naše viđenje vremena i sveta oko nas. Sopstvenu analizu trenutnog stanja u državi i društvu, viđenu iz perspektive polarizovanih stanovišta. Smatram da je slika objektivna i volela bih da kada ljudi izađu iz bioskopa, razmisle o svemu svojom glavom. Toga nam malo manjka već duže vreme. Razmišljanje svojom glavom. Ako i kad se to desi, narod niko i ništa ne može da zaustavi.

• Da li Vam je Vaš otac Marko Nikolić davao savete o glumi?

Imam utisak da ljudi imaju pogrešnu sliku o tome da roditelji koji dele istu profesijom sa svojom decom sednu, postave ih za neki sto, a zatim im pretaču svoje znanje, mudre savete i ostavljaju u amanet neke spise i uputstva za dalju karijeru. Zapravo, sve to prođe nekako ispod žita. Date su nam neke informaciji i priče koje nisu konkretni saveti, već podeljena iskustva kojih se setimo tek nekada kasnije. Volim dela, a ne reči, a moj tata je delao po principima koje je zastupao. To je najbolji primer kako mi je nenametljivo preneo svoja znanja.

• Koji savet, inače, Vam je najznačajniji koji Vam je dao? Koje njegove reči najviše pamtite?

Kada sam bila mlađa, smatrala sam da je generacijski jaz među nama ogroman. On je mene dobio u 47. godini, a verujem da je vrlo frustrirajuće gledati svoje dete kako odrasta u vremenu koje je već tada pretilo da ode u nekom potpuno pogrešnom smeru i stavi u prvi plan šljam, a potpuno skrajne poštenje, čast, pravdu. Kada ste mali, ne znate za bolje od onoga u čemu odrastate, a meni su sve njegove pridike tada bile dosadne i delovale su mi kao "razgovori za starije". Kao i nesumnjivo izvestan broj dece, kako sam odrastala, počela sam da prepoznajem njegove reči u svojim. Počele su da me bole iste stvari koje su njega potpuno poražavale u modernom svetu. Nije to nikada ovako sročio, ali ono čemu me je naučio i smatram da me je jako oblikovalo je da se čist obraz i mirna savest ne prodaju ni šta, a kamoli za šaku klikera. Često se vračam na scenu Gige i Jataganca kada Giga kaže "Ja tebi ne trebam ni za šta i mene je lako oterati, a ti meni trebaš k’o lebac, a ja sam tebe ipak oterao. To, dragi moj, nije isto." Dokle god sam u skladu sa tim i sa sobom, znam da bi mu bilo puno srce da vidi rezultate svojih napora da me izvede na pravi put.

Marko Nikolić u ulozi Karađorđa Printskrin: RTS

• Koju ulogu Vašeg oca najviše volite?

Od kada je preminuo, na njegovu godišnjicu volim da izdvojim njegove, meni omiljene uloge, možda ne toliko zapažene i poznate kao Karađorđe i Giga. Izdvojila bih ulogu Zmaja u "Kordonu" Gorana Markovića, konkretno scenu njegovog infarkta. Zatim ulogu Stefana Nikolića iz filma „Dnevnik uvreda“ u režiji Zdravka Šotra i na kraju uloga Boška u filmu Dragana Kresoje – "Tamna je noć" u srceparajućoj sceni gde ispred kuće zatiče svog sina, kojeg tumači Dragan Mićanović, bez noge, koju je izgubio na ratištu. Kakva scena! Toliko ljubavi između oca i sina, suze, sreća, tuga, bol.

• Kako ste odlučili da postanete glumica?

Jako mi je teško da artikulišem odgovor na ovo pitanje. I vašem listu, a i sebi. Delom je da bih se približila tati kroz profesiju koja nosi dosta magije sa sobom. Htela sam da tu magiju podelim sa njim. Delom je i zbog te nedokučive i neuhvatljive magije same po sebi. Tog stalnog traganja za sobom, za nepostojećim, napisanim, izmišljenim likovima. Zbog toga što ova profesija zauvek čuva dete u nama i pričinjava toliko radosti. Mnogo puta sam se nanovo zaljubila u svoj posao kada sam ga svela na jednu igru gde se mi igramo i satima razglabamo o tim, van papira, nepostojećim likovima, promišljajući šta je tačan, zanimljiv,

životan, autentičan odnos među njima.

Mina Nikolić u filmu "Pored tebe" Foto: Hypnopolis

• U kom žanru najviše volite da glumite?

Dosta sam do sada imala prilike da šaram po žanrovima i likovima. Ne mislim da sam se, za sada, igde ukalupila. Volela bih da tako i ostane. Želim da samo ide još šarenije, još različitije i zanimljivije. Da menjam reditelje, uloge, da stičem iskustva u različitim formatima i da se bogatim znanjima i sredstvima. Nikada nisam volela da ostajem u komfornoj zoni i radujem se svim budućim ulogama zbog kojih noćima neću spavati, koje će mi zadavati slatke muke i priređivati vrtoglavo visok puls.

• Učestovali ste u "Survivioru". Koliko Vam to iskustvo znači u životu? Da li ste u kontaktu sa nekim od takmičarima?

Tek kako vreme prolazi, primećujem na koji način je to učešće uticalo na mene. Koliko me je promenilo i u kom smislu. Mislim da sam više počela da cenim kvalitet života. Kome ću podariti svoje vreme i ko će meni. Postala sam još sigurnija u to da je život put iskušenja koje nam nude kratkoročna zadovoljstva, a koja plaćamo delićem duše i savesti. Naučila sam, isto tako, da je moj talent za pikado potpuno neprimenjiv u gađanju, ali i da sam spremna da srljam bez straha, kada neko drugi ili ja, to od mene očekujemo, zarad višeg cilja. Ali, možda najviše od svega zapažam da me je izloženost osudi javnog mnjenja

očvrsnulo, načinilo manje osetljivom i osvestilo da je ljudi, do čijeg mi je mišljenje stalo, jako malo. Da, u kontaktu sam sa većinom i velika su mi podrška u svemu što radim. Dolaze na moje predstave, premijere, radimo zajedno neke televizijske projekte, ali i sportska takmičenja za decu "Survajzveri" koja su ideja Maše Kuprešanin. Iskustvo ovog formata Survivor-a, na našem podneblju ima svega 50ak ljudi. To je jedan svet u koji niko drugi nije provirio i nit koja nas povezuje, samo je naizgled razumljiva drugim ljudima i gledaocima.

• Da li biste se opet prijavili da učestvujete?

Menjala sam svoj odgovor na ovo pitanje u odnosu na to kako sam se osećala. Ali sada, hladne glave i slegnutih strasti, mislim da ne bih volela opet. Pokupila sam ono najvrednije, a to su iskustva i prijateljstva. Avanturu mislim da možemo i sami sebi da organizujemo.

• Da li imate nekog uzora u svetu glume, osim Vašeg oca? S kojim rediteljem biste voleli da sarađujete?

Pre svega, neprežaljeni princ glume - Nebojša Glogovac. Ime koje će svakoga zaboleti i koje niko neće zaboraviti. Čarobnjak. Neki glumci su prosto čarobnjaci. Talenat teče iz svake njihove pore. Očaravajuće je gledati kada je svaki pogled, gest, uzdah, potekst nekog glumca promišljen i u skladu sa likom. A to rade sa takvom lakoćom, da deluje kao da sve samo kulja iz njih, bez ikakvog truda. Sonja Savić, Žarko Laušević, Jovana Stojiljković. U filmu "Pored tebe" imala sam to zadovoljstvo da radim sa još dvoje glumaca koje bih ovde navela. Goran Jevtić koji glumi mog urednika i Isidora Simijonović koju jedva čekam da gledate i u trećem delu - Pored nas. Naš region ima mnogo divnih glumaca. Od regionalnih reditelja, volela bih da radim sa Daliborom Matanićem, a od domaćih sa Goranom Markovićem, Srđanom

Dragojevićem i opet sa Vladimirom Tagićem. Sa njim sam radila dve serije – "Jutro će promeniti sve" i prvu sezonu "Mama i tata se igraju rata". Koliko je lepo u današnje vreme i na ovom podneblju raditi sa nekim ko pored talenta ima i neke vrednosti koje se cene, a odumiru. Nedostaje nam da imamo malo više dama i gospode u društvu, a samim tim i u profesiji.

Nebojša Glogovac Foto: Stefan Tomašević/ATAImages

• Da li imate neke neostvarene želje?

Ih, pa mlada sam za velike reči poput "neostvarene želje". Svaka je ostvarena želja splet raznih okolnosti, ali velikim delom i našeg truda. Tako da, imam želje koje pretvaram u planove. Planovi su kompleksni i iziskuju preduzimanje određenih koraka i donošenje odluka. Neminovno, nose sa sobom i rad na sebi, rad na tom planu i stvaranje okolnosti za njihovu realizaciju. Ima tu i dosta intuitivnih odluka, koje na kraju rezultiraju (ne)ostvarivanjem želje.

• Koji su Vaši dalji planovi?

Verujem da je sve do sada išlo svojim tokom i da me je svako zadovoljstvo i razočaranje dovelo do mesta na kojem sam sada i kojim sam zadovoljna. Čekam da vidim kako će naš film odjeknuti i šta će to doneti sa sobom. Ono što mi je trenutno najbitnije je da naš film prenese poruku i dopre do ljudi. Citiraću kritiku Jurice Pavičića posle svetske premijere koju smo imali letos u Puli "Zanimljivo je da filmovi koji kristaliziraju epohu ne moraju biti najbolji filmovi na svijetu. Oni mogu biti kvrgavi, nesavršeni i jednostavni. Ali, ako zajašu na val javnog osjećanja onda postaju važni."

Planovi su mi da se bavim onim što smatram da je važno. Filmovi nisu samo razbibriga za nedeljno popodne, već su i medij koji prenosi poruku. Mislim da je velika odgovornost dobiti medijski prostor u bilo kakvom obliku i treba ga pametno iskoristiti.

O filmu "Pored tebe"

Pored tebe je nastavak filmova Hypnopolisa i reditelja Stevana Filipovića Pored mene (2015) i Šišanje (2010), ali i drugi deo trilogije započete pričom o razredu koji je proveo jednu noć zaključan u školi, bez interneta i mobilnih telefona.

Film se dešava u vreme pandemije Korona virusa, kad smo svi osetili kako izgleda biti zaključan i odsečen od sveta, a, paradoksalno, internet je mnogima od nas bio jedini prozor u taj svet.

Likove iz prvog dela zatičemo pet godina starije. Neki su ostali isti, neki već imaju porodice, neki su se, kao kameleoni, transformisali do neprepoznatljivosti.

Protagonistkinja filma, Ksenija (Mina Nikolić), će morati da skine sve te maske, i pokuša da sazna identitet ubice druga iz razreda, koji joj je bio izvor informacija za tabloid u kom radi. Kako dublje ulazi u istragu, stvari postaju komplikovanije, a ona postaje meta.

Film je još u produkciji izazvao pažnju svetske štampe, zbog uloge baka Vere, koju tumači britanska glumica i dobitnica BAFTA nagrade Miriam Margolis (Hari Poter, Doba nevinosti, Crna guja...).

Premijera je bila 18. jula na 70. Filmskom festivalu u Puli, u Greater Adria selekciji, gde je film dočekala puna sala i ovacije publike, kao i dobre kritike, a isto je bilo i na Omladinskom festivalu u Sarajevu.

Beogradska premijera je 6. septembra u mts Dvorani (Dom sindikata), a 7. septembra je početak regionalne distribucije.

(Telegraf.rs)