Dragana Daničić, voditeljka emisije "Naučni portal", za Telegraf.rs: O stanju nauke u Srbiji, filmu, muzici...

Dragana Daničić, voditeljka emisije "Naučni portal" Foto: Gordan Jović, RTS

Dragana Daničić i emisija "Naučni portal", koja se emituje na RTS 2, prava su osveženja na malim ekranima. Kao što je poznato, ova sjajna voditeljka nam kroz ovaj TV format donosi vesti iz sveta nauke, koje su propraćena i intervjuima sa najznačajnijim ljudima iz naučnog sveta.

Preporučujemo

U intervjuu za Telegraf.rs, Dragana Daničić nam je govorila o emisiji "Naučni portal", svojim cenjenim sagovornicima, koga bi volela da intervjuiše. Osim nauke, govorila nam je i o filmu i muzici. 

Ali da krenemo redom.

• Za početak, reci nam nešto o sebi i kako je došlo do toga da počneš da vodiš naučnu emisiju?

U novinarstvo sam ušla od svoje 19. godine (sada imam 30) i diplomirana sam novinarka. Osim toga sam voditeljka i urednica, a bavim se i PR-om, kao i glumom koja je bila moja prva ljubav pre novinarstva. Iako sam radila u mnogim porgamima ili pratila razne teme za brojne web portale i štampu, već godinama radim u Naučnom programu RTS-a. Otuda i moj angažman u emisiji "Naučni portal". Volim nauku. Pomalo sam štreber. (smeh) Šalu na stranu, mislim da je vrlo zabavna, ako umeš tako da je prezentuješ. Postoji mnogo ljudi čiji glas treba da se čuje u medijima, ali im se ne poklanja pažnja jer vlada uvreženo mišljenje da nauka nije popularna. A ja se trudim da sve što radim ima neku svrhu i služi za opšte dobro. Trudim se da kroz svoj rad doprinesem svetu. Usput uživam u svom poslu jer kroz njega svaki dan naučim nešto novo ili imam pristup iskustvima kojima drugi nemaju. To me ispunjava.

• U svojoj emisiji intervjuisala si brojne ljude iz sveta nauke. Koji sagovornik je na tebe ostavio najbolji utisak?

Zaista je teško izdvojiti nekoga. To su ljudi koji svojim radom svakodnevno utiču na naš život, bili mi toga svesni ili ne. Međutim, prof. Đuro Koruga je neko ko me neprestano impresionira. I kao vrlo prijatna ličnost, i kao veliki stručnjak svetskih razmera. Kada radim sa nekim iz inostranstva, često mi je prvi utisak da su mnogi ljubazni, neopterećeni, bez obzira na to kolike su zvezde. Vrlo su profesionalni. Takva je npr. dr Polin Ganjon, bivša komunikatorka CERN-a. U lepom sećanju mi je ostala i Pilar Santisteban, molekularni biolog, koja je bila oduševljena što sam je intervjuisala na španskom (budući da govorim nekoliko stranih jezika). Mnoge važne stvari iz oblasti medicine mi je otkrila ekskluzivno, samo zbog činjenice da joj je lakše da govori maternjim jezikom. Takve situacije su mi dragocene. Ne mogu da zaboravim na Luk Džuliju, kokreatora Siri.

• Da li si od nekog sagovornika imala tremu?

Najiskrenije, nisam. Nikada ne osećam tremu, čak ni kada vodim uživo. Ali nalet adrenalina i uzbuđenje da sve što pre obavim i objavim, jesam. Perfekcionista sam, a nestrpljiva sam. Užasne osobine za novinara. (smeh) Zbog toga što se kećem u šoubiznisu odmalena, ne ophodim se prema zvezdama ekstatično, već svakog sagovornika tretiram sa jednakim poštovanjem. Oni su samo ljudi. Jednom su mi rekli da imam samo 5 minuta da intervjuišem glumca Džejsona Ajzaksona ("Hari Poter") i ja sam toliko ozbiljno shvatila tu minutažu da sam se veoma unervozila. Gotovo sam cupkala tokom intervjua. Sećam se da mi je u jednom trenutku rekao da ne mislim na vreme, da će mi odgovoriti na sva pitanja koliko god bude potrebno. Možda mi nije bilo svejedno zbog reditelja Paola Đenovezea jer obožavam njegove filmove. Osećala sam pritisak da mu se dopadnu pitanja. Ali, nekako, toliko se fokusiram na posao, da se onesvestim tek posle, kad sve završim i shvatim sa kim sam pričala. Hahaha.

• Koga bi volela da intervjuišeš a koga nisi do sada? Bilo da je reč o domaćem ili sagovorniku iz inostranstva?

Toliko njih, da više ni ne znam. Zasigurno Pedra Almodovara, mog omiljenog reditelja. Da je živ, Leonarda Da Vinčija kome se beskrajno divim kao pronlazaču. Drugih želja nemam jer volim da grabim prilike i puštam da me život iznenadi. Intervjui su nešto u čemu veoma uživam. Najviše volim taj intelektualno intiman momenat koji delim sa sagovornikom. Taj proces „skidanja velova“ dok ne ogolimo neku istinu ili ne proniknemo u neku suštinu. Vreme tada staje.

Dragana Daničić, voditeljka emisije "Naučni portal" Foto: Tijana Janković Jevrić, Miss Stills photography

• Koji segment nauke te najviše zanima?

Ne volim da se ograničavam. Oduvek sam više naginjala humanistici i društvenim naukama. Pratim tehnologiju jer me fascinira veštačka inteligencija i koliko brzo svet napreduje u tehnološkom smislu. Svaki dan prisustvujemo nekom čudu. Medicina i popularna psihologija su mi uvek zanimljive. Trudim se da kao profesionalac zastupim sve. Koliko god da nečemu naginjem, smatram da dobar novinar mora u sve da se razume bar pomalo i da bude u toku sa svime oko sebe.

• Kako ocenuješ stanje i interesovanje za nauku u Srbiji? Da li smatraš da se u nauku dovoljno ulaže ili treba više?

Mislim da se u nauku u Srbiji ulaže nedovoljno, ali više nego ranije. Smatram da su ljudi zainteresovani za naučnopopularne manifestacije i slične aktivnosti. I toga je sve više. Nauka nije preterano zastupljena u medijima, što je vrlo nepravedno i pogrešno. Uvek treba ulagati više - sredstava i angažovanja, jer je nauka u svemu oko nas i od nje nam zavisi život. Ako ne ulažemo u nauku, dakle ne ulažemo ni u našu budućnost. Naučnici se veoma trude da budu vidljiviji i jasniji svima, da približe nauku široj javnosti. Da pokažu da je nauka kul. Čini mi se da to u poslednje vreme daje rezultate. Ali je daleko od idealnog. Svi moraju da se potrude više: institucije, naučni radnici, mediji, pa i građani čije je interesovanje teško pridobiti u moru jeftinih sadržaja koji vređaju inteligenciju – poput rijaliti programa.

• Važiš za svestranu osobu. Pišeš o filmovima, ne propuštaš FEST... Koji film te je u skorije vreme najviše oduševio?

Sa ovogodišnjeg FEST-a, koji pratim godinama za LookerWeekly, definitivno Đenovezeov "Prvi dan mog života“. Generalno? Najviše volim dramu i psihotrilere. Pritom, najviše volim i gledam evropsku kinematografiju. Hm… Teško pitanje. Neka bude "Meni" ("The Menu"). Ne mogu da se setim trenutno. Toliko filmova gledam na nedeljnom nivou, da sam počela brzo da zaboravljam. Mnogi mi se svide, ali retko koji ostavi taj "wow" utisak.

• Takođe, pratiš i muziku, radila si u emisiji "Bunt magazin". Koji žanr najviše voliš? Šta voliš da slušaš i šta misliš o današnjoj muzici?

Sa emisijom "Bunt" sam prekratko sarađivala, iako obožavam da radim sa Brankom Glavonjić. Davno sam na portalu "Punjeni paprikaš" gotovo osnovala muzičku rubriku. Tu sam otkrivala mnoge domaće neafirmisane rok bendove. Zapanjujuće ih je mnogo. Smatram da im se poklanja malo medijskog prostora i pažnje. Lično volim da slušam rok, metal, džez, pa čak i klasiku/operu. Slušam i latino muziku, znači sve što mi srcu prija. "Današnja muzika" je širok pojam. Mogu da razumem da neko voli turo folk da sluša, ali ne mogu da razumem toliko promovisanje kiča i šunda. Znam da to donosi dosta novca industriji i onima koji sa njom sarađuju, ali su se raznovrsnost i autentičnost izgubili.

• Osim naučne, da li postoji neka emisija koju bi volela da vodiš?

Obožavala sam moju "Jestivu istoriju" i volela ih da se ponovi. Volim da putujem, pa bih se odlično snašla u ulozi vodiča koji otkriva ljudima kako da se u nekoj zemlji provedu kao lokalci. Možda neki tok šou. Videćemo šta nosi sutra.

• Da li imaš neku neostvarenu želju?

Profesionalno ih je veoma malo jer se trudim da sve takve želje ostvarim. Uvek sam puna želja, mislim da nas one teraju da napredujemo. Zadržaću ih za sebe. Znate kako kažu? Ako otkriješ želju… (smeh)

(Telegraf.rs)