Unuka Dina o Velimiru Bati Živojinoviću: Govorila o legatu i izložbama u Kinoteci, šta je nasledila od dede

Jugoslovenska kinoteka obeležava 90 godina od rođenja jednog od najznačajnijih i najpopularnijih srpskih i jugoslovenskih glumaca Velimira Bate Živojinovića (1933–2016) svečanim otvaranjem legata i dve prateće izložbe danas (utorak, 28. februar) u 18 sati u zdanju u Uzun Mirkovoj ulici. Šta će sve publika videti, ali i kako ona pamti svog dedu, danas je u "Uranku" na televiziji K1 otkrila Batina unuka Dina Živojinović.

Kako je kazala, nekoliko meseci radila je na pripremi izložbe koja će biti otvorena danas.

Preporučujemo

"Izložbu sam pripremala sa kustoskinjom Irinom Kondić i sa mojim ocem Miljkom. Ceo tim Jugoslovenske kinoteke na na pripremi legata i izložbama radio je godinu dana. Pripreme su počele kada smo odlučili da se iselimo iz Batinog i Lulinog stana i kada smo shvatili koliko tu ima nagrada i fotografija, ličnih predmeta... koje ja nisam doživljavala kao istorijske, već su za mene to bile dedine nagrade i uspomene. Kada smo počeli da selimo i pakujemo stvari bila je to Pandorina kutija, u pozitivnom smislu, jer smo sve vreme pronalazili nove nagrade, priznanja, fotografije... Složili smo se da je velika šteta da to privatno kad nas bude zatvoreno i skriveno", kazala je Dina Živojinović u "Uranku".

Deda glumac

Kako je kazala Batina unuka, dok je bila mala nije shvatala ko je bio Bata i koliko je bio veliki.

"Veoma sam zahvalna roditeljima što su nas tako vaspitali, jer nam je to dodatni plus u životu, to što smo u kontaktu sa prirodom i porodičnim vrednostima. Stalno smo išli u moju Koraćicu, svi znaju da sam ja tamo i danas više nego u Beogradu. Batina gluma nam je predstavljena kao posao. Rekli su mi da je deda glumac i da se pojavljuje na ekranu, ide na snimanja, u pozorište... Isto kao što i moja mama koja je

stomatolog ide u ordinaciju. Nije nam to bilo predstavljeno na neki grandiozan način. Od nas šestoro unučadi, a svi smo studirali u inostranstvu, ja sam se jedina vratila da bih bila sa dedom u poslednjim mesecima njegovog života, i uz babu Lulu i medicinsku sestru Lepu koja nam je postala član porodice. Tada sam dedu počela da doživljavam na drugačiji način. Imali smo tada ozbiljnije razgovore o poslu i o

životu. Do tada je sve bilo dečja igra sa dedom. Kada čuju da sam mu unuka prvo me pitaju koja sam, pošto nas je više, ali pošto sam ovde već šest godina navikli su se sa da sam to ja. Onda u šali govorim starijoj sestri da pazi šta radi da ne ispadne da sam ja napravila neku grešku", kazala je s osmehom Dina na televiziji K1.

Bata je bio narodni čovek

Dina Živojinović danas je na televiziji K1 kazala da je imala velikih emotivnih problema u vreme kada njen otac Miljko nije mogao da se vrati u Srbiju.

"Ljudi nisu znali kako da se ophode prema tinejdžerki, a sada kada punim 30 godina, naučila sam da ljude i njihovu negativnu energiju sklonim od sebe. Možda su to bile i predrasude, ljudi su možda mislili da ću se ponašati drugačije od onoga kakva sam. Govorili su mi mnogi da se čude što sam tako normalna, komunikativna, pričam sa svima... Šta znači normalna? Takav je bio i Bata, i te vrednosti su prenete na nas. Bata je bio narodni čovek. Najlepše mi je kada sam na Kosmaju. Mogu da odem u Pariz kada god hoću, ali nije to to", kazala je unuka Bate Živojinovića u "Uranku".

Bati je nedostajala porodica

Dina Živojinović školovala se i živela u inostranstvu.

"Studirala sam književnost na Sorboni, komunikacije u Kaliforniji, master iz antiterorizma sam završila u Engleskoj i ostala sam u Londonu i radila tamo godinu ili dve. Uhvatila me je nostalgija za Srbijom i imala sam burnout, uhvatila me je i depresija i shvatila sam da je ono što mi najviše fali - porodica. Kada sam se vratila kod babe i dede shvatila sam da je i njima porodica najviše falila. Sve se lepo poklopilo i ostala sam ovde", kazala je Batina unuka i dodala:

"Najviše pamtimo šaljive situacije koje smo starija sestra Jelisaveta i ja imale sa dedom. Ona živi na Kubi. Pamtimo avanture sa snimanja, jer nam je još kao deci demistifikovao ceo njegov posao. Družili smo se sa glumcima. Na Kosmaju su mi najlepše uspomene, deda je imao i vinograd koji bih ja volela na proleće ili sledeće godine obnovimo, jer bez njega nismo mogli da ga vodimo. Mnogo smo od njega svi u porodici naučili o prirodi, a ono što nam ostaje najupečatljivije je to da će porodica šta god da se desi uvek biti tu. Sa dedom je sve uvek bilo kroz šalu i pozitivno, imala sam najveću slobodu kod dede.",  kazala je Dina Živojinović.

Od dede nasledila i ljubav prema kafani

Kada bi morala da izdvoji jednu stvar koju je deda preneo na nju i po kojoj su najsličniji, Dina je sa osmehom rekla:

"Ljubav prema kafani. To bi bila njegova fora. Ali, od njega sam naučila i da je vredan rad najvažniji. Čak i ako se ostane do kasno u kafani, ujutro moram da odem na posao, da ne gubim fokus i da radim ono što volim. Govorio je da nije sve u životu crno-belo, da je život avantura i da sve što radimo moramo da radimo gospodski. Isticao je uvek i da porodica mora da se drži zajedno i da tako jedino možemo da

opstanemo. Prvi dečko kojeg sam upoznala sa dedom i porodicom bio je Nemac. Njemu nisam objašnjavala ko je Bata ali njegovim roditeljima sam pričala i znali su ko je bio Bata. Moj brat je u Parizu bio dugo u vezi sa devojkom koja je polu-Kineskinja i ona i njena porodica znali su za Valtera", rekla je Dina.

Printskrin: TV K1

Breza

Dina je kazala da rado gleda dedine filmove.

"Nedavno sam gledala film Dragane Mirković "Slatko od snova" i mnogo mi se dopao. Nisam ni znala da Bata igra u njemu dok to nisam od Dragane čula u nekom televizijskom intervjuu pa sam morala da ga pogledam. "Brezu" sam gledala kao veoma mlada i mnogo me je pogodio. Uticao je taj film mnogo na moje emotivne odnose", kazala je Dina i najavila da se legat i dve izložbe otvaraju danas u 18 sati u

Jugoslovenskoj kinoteci.

"Izložba će trajati do kraja godine, a prve dve nedelje ulaz će biti besplatan. Videćete mnogo fotografija koje će vas vratiti u ta stara vremena. Videćete njegove slike kada je bio mali, ali i tokom karijere, ima i slika iz privatnog života. Dosta ljudi će doći koji nisu iz Beograda", navela je ona.

Fondacija Velimira Bate Živojinovića

Dina Živojinović otkrila je u "Uranku" da sa porodicom radi na osnivanju Fondacije Velimira Bate Živojinovića.

"Fondacija će se prevashodno baviti očuvanjem njegovog lika i dela, ali i radom sa decom iz unutrašnjosti. Sve koje zanima da nam se pridruže mogu da kontaktiraju sa mnom putem instagrama. Želimo da deci iz unutrašnjosti pružimo šansu da dođu u Beograd, ne nužno da ovde ostanu, već da im omogućimo da idu na audicije, da glumci iz Beograda odlaze u manja mesta da igraju predstave. Realnost je da mnogi

nemaju internet. Bata je prvi bio čovek sa sela. Umetnost ne sme da bude elitistička", naglasila je Dina Živojinović danas na televiziji K1.

Dođite u Kinoteku

Prema rečima kustoskinje postavke Irine Kondić, sadržaje koji prate 90 godina od rođenja Velimira Bate Živojinovića publika će moći da vidi na dva nivoa zgrade Kinoteke. Novopristigli legat Bate Živojinovića pridružuje se legatima ostalih velikana sedme umetnosti u okviru stalne postavke. Osim nagrada koje krase nove vitrine legata, svoje mesto pronašli su i interesantni lični predmeti slavnog glumca. Ulaz na stalnu postavku Jugoslovenske kinoteke biće slobodan za publiku u naredne dve nedelje. Izložba „Privatno i radno“, deo legata Bate Živojinovića, predstavlja printove digitalnih fotografija koje dočaravaju radnu atmosferu sa snimanja iz njegove višedecenijske karijere, kao i odabrane segmente iz privatnog života. Smeštena je u galeriji u prizemlju Kinoteke. Multimedijalna izložba „Filmska paleta“ nalazi se u centralnom holu i ilustruje neke od najznačajnijih uloga Bate Živojinovića u filmovima: "Dr" (1962), "Tri" (1965), "Neprijatelj" (1965), "Skupljači perja" (1967), "Breza" (1967), "Valter brani Sarajevo" (1972), "Pas koji je voleo vozove" (1977), "Tren" (1978). Izložbu čine inserti, tekstovi, fotografije i plakati.

(Telegraf.rs)