Priča o učenju praštanja: Šta su glumci Simon Morze i Marko Kerezović rekli o filmu "Lisica" koji je na FEST-u

Film "Lisica" (Der Fuchs / The Fox), austrijskog autora Adrijana Goigingera, istinita je priča o Adrijanovom pradedi Francu koji je, u osvit Drugog svetskog rata, usvojio mladunče lisice i sa njim krenuo na front.

Simon Morze, koji tumači Franca, i Marko Kerezović, koji tumači Francovog ratnog druga Antona, bili su gosti 51. FEST-a. "Lisica" je jedan od 17 filmova u Glavnom takmičarskom programu.

Preporučujemo

Simon Morze

Čuli smo na konferenciji za medije da je Franc bio hladan i suzdržan čovek, ali da je jedinu emociju pokazivao kada je govorio o lisici, čak i kada mu je bilo 90 godina. Da li je to "druženje", prema vašem mišljenju, za njega bilo terapeutsko iskustvo, da li mu je pomoglo da ostane mentalno zdrav tokom ratnih užasa?

- Kad je Franc imao šest godina otac ga se odrekao, tj. dao ga je drugim ljudima na staranje jer nije mogao da ga prehrani. Mnogo godina kasnije Franc je morao da se odrekne svoje lisice, jer je dobio premeštaj na Istočni front. To mu je pomoglo da bolje razume postupke svog oca. Lisica je kod njega izazvala neku vrstu empatije. Ne znam baš da li se može reći da ga je lisica mentalno ozdravila, jer Franc je imao mnogo unutrašnjih problema, ali ga jeste spasla na neki način. U suštini, mislim da je ovo priča o učenju kako da oprostiš.

Rekli ste da je proces rada sa lisicama bio "dugotrajan i složen". Možete li nam otkriti nešto više?

- Radili smo sa šest lisica - četiri mladunčeta i dve odrasle jedinke. Ja sam i odrasle upoznao godinu dana ranije, kada su se rodile. Dok su mladunci još bili slepi, obilazio sam ih, mazio, hranio, da bi me prepoznali po mirisu. Tako mora da se radi jer su lije vrlo stidljive životinje i ovo je jedini način da im se približite i steknete njihovo poverenje. Uz sve simpatije koje u nama budi, Franc je, ipak, pripadnik nacističke vojske.

Foto: Cebef

Kako ste ga vi razumeli, opravdali?

- Pokušao sam da ga razumem, nikako da ga osudim. Osuđivanje lika koga igraš neće iznedriti dobru glumu (smeh). Franc je odrastao u siromašnoj porodici, na selu, bez škole, poznavao je samo nasilje i glad. Kada je postao punoletan prijavio se u austrijsku armiju jer je to značilo da će posle četiri godine dobiti državni posao. U međuvremenu su vojsku preuzeli nacisti, počeo je Drugi svetski rat. Razumem ga u

tom pogledu jer više nije imao svoju porodicu, bio je sam na svetu, bez doma, bez novca a sada je od vojske dobio nešto značajno: hranu, platu i priznanje, imao je za šta da se uhvati. Film prikazuje samo period do '42, ali tek tada kreće ono najgore.

Franc odlazi na Istočni front i vratiće se kući kao ratni zarobljenik.

Pripremajući se za ulogu i nakon završenog snimanja, mnogo bolje sad razumem te mlade ljude koji su sjajno izmanipulisani. Nacistička propagandna mašinerija je bila takako snažna i uigrana, čak i za one obrazovanije, a Franc je bio tek seljače... Neću da kažem da su svi oni nevini, to nije tačno, ali razumem ih zašto su ušli u sve to. Lako je biti izmanipulisan kad nemaš ništa.

Franc je odrastao u regiji Pincgau gde se govori specifičnim dijalektom. Kako ste se snašli s tim?

- Četiri meseca sam proveo na jednom imanju učeći ga od lokalnih seljaka. To je vrlo redak, arhaični dijalekt. Neke reči se čak više i ne koriste. Bilo mi je jako teško, kao da sam učio neki novi jezik od nule.

Foto: Cebef

Oba vaša roditelja su glumci, da li ste zbog njih zavoleli ovaj posao?

- Odrastao sam u pozorištu. Počeo sam da glumim već sa devet godina. Sada imam 26 i moglo bi se reći da sam već zreo za penziju (smeh).

Marko Kerezović

Ovo je vaša prva uloga, kako ste došli do nje?

- Video sam otvoreni poziv na audiciju u novinama i rešio da se prijavim. Od 900 momaka odabrali su baš mene!

Da li ste oduvek hteli da budete glumac ili je ta prijava bila impulsivna odluka?

- Oduvek mi je film bio velika želja, mada, mislio sam, malo nerealistična, kao što većina dečaka sanja da budu astronauti. To što mi se želja i ostvarila je neopisivo. Presrećan sam.

Da li ste rođeni u Austriji?

- Da, prvo sam živeo sa roditeljima u Salcburgu, a sada sam se, posle ove uloge, odlučio na prvi veliki korak u životu - odselio sam se u Beč, gde sam upisao studije glume. Za sada sam se dobro snašao. Želja mi je da naučim što više u vezi sa filmom i da nastavim da se bavim glumom.

Foto: Cebef

Kakve su reakcije na film u Austriji?

- Reakcije su sjajne. Kolege sa studija su ga veoma pozitivno ocenile i imam ogromnu podršku od njih, što mi veoma znači. Moja porodica je neizmerno ponosna. Imam i rodbinu u Bosni, u Banjaluci i Srpcu i oni jedva čekaju da pogledaju film.

Da li ste prvi put u Beogradu?

- Da, prvi put sam ovde i veoma mi se sviđa.

(Telegraf.rs)