Reditelj filma "Da li ste videli ovu ženu?": "Smatram da onaj film koji se svima sviđa, nije dobar film"

 
  • 0

"Govorili su da je film negde treš, kič i kemp, što su različiti pojmovi, ali niko nam još nije uživo u lice rekao da nam je film loš.", rekao je reditelj Matija Gluščević

Specijalna projekcija domaćeg filma "Da li ste videli ovu ženu?" rediteljskog tandema Matije Gluščevića i Dušana Zorića održana je u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC), nakon čega je organizovan razgovor sa autorskom ekipom filma.

Ovim se završava redovna distribucija filma u beogradskim bioskopima, te je ovo bila prilika da se auditorijum susretne još jednom sa autorima neobičnog i luicidnog ostvarenja.

Moderator je bio njihov kolega Siniša Cvetić, koji će imati premijeru svog debi ostvarenja "Usekovanje" sutra veče u Mts Dvorani.

Cvetić je na početku razgovora napomenuo da je ove noći drugi put gledao film svojih kolega, te da mu je to i bilo potrebno, ne samo da bi se pripremio za dijalog sa njima, već je uvideo da su mu neke pojedinosti sada jasnije.

"Kako mi je bila druga prilika da pogledam film, nekako mi je sada sve leglo bolje, sada mi je sve više povezano, i zanimljivo je da su autori film stvarali u studentskim, polu-profesionalnim uslovima tokom pet godina. Onda su snimali u delovima, te se sve to sklapalo kroz vreme i scenario se dosta menjao", najavio je Cvetić priču o nastanku ovog začudnog nezavisnog filma.

Koreditelj Dušan Zorić je podsetio da su kolega Matija i on razvijali dve ideje za neke kratke filmove koji su imali sličnu glavnu junakinju, i onda su u tom trenutku sve povezali i shvatili da to može biti ista protagonistkinja.

Tu ideju su počeli da smišljaju još pre sedam godina i došli do zaključka da bi mogli da snime dugometražni film.

"Sticajem okolnosti nismo imali sredstava da snimamo celovečernji film, nego smo pozajmili novce od prijatelja, i zato se snimalo toliko dugo. I kako smo se mi zapravo menjali kroz tih pet godina, tako se menjao i sam film. Ipak, mi sada nismo isti ljudi kao tada, tako da je i film pratio naš razvoj, rastao je uz nas i na neki način je i "poludeo", duhovito se izrazio Zorić i izazvao smeh u prepunoj sali DKC-a, jer je projekcija filma bila rasprodata.

Dušan Zorić i Matija Gluščević studirali su filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i predstavili su se kratkim filmovima "Strano telo" (2018) i "Loop" (2017) koji su imali premijere u Veneciji i Lokarnu (Švajcarska).

Scenario koji su potpisali obojica režisera za projekat "Da li ste videli ovu ženu" je priča o sredovečnoj ženi Draginji, koja kroz tri različita života rešava različite probleme.

Film je zapravo triptih, trilogija u jednoj celini, kao omnibus, te i deluje kao da su u pitanju tri različita kratkometražna ostvarenja, sa identičnom glavnom glumicom u sva tri nastavka.

Tako su i snimali film tokom pet godina, kako su ranije objasnili, baš kao tri kratka dela, i onda je to sve spojeno u jedan dugi film od 80 minuta.

Film Printskrin: Youtube/Festival autorskog filma

Glavnu ulogu u filmu tumači jedna od najangažovanijih glumica regiona - Ksenija Marinković iz Hrvatske, kod nas poznata iz filmova "Nebesa" (2021) Srđana Dragojevića ili "Ustav Republike Hrvatske" (2016) Ante Tomića (scenarista) i Rajka Grlića.

Siniša Cvetić je započeo temu da ovaj film ima podeljena mišljenja publike i kritike, ali je ostvario velike uspehe po festivalima u svetu.

Svetska premijera održana je na 79. Filmskom festivalu u Veneciji 2022. na kojem je montažerka Olga Košarić dobila Specijalnu priznanje u kategoriji umetnika do 40 godina.

Takođe, film je osvojio Grand Prix "Aleksandar Saša Petrović" na 28. izdanju Festivalu autorskog filma (FAF) u decembru 2022, a autorima je pripala i nagrada za najbolju režiju na 15. Međunarodnom filmskom festivalu u Bangkoku (Tajland).

"Uvek kada autor krene da radi film, u glavi mu je primamljiva ideja da će taj film da deli publiku. Ali, kada se u praksi to doživi, to i nije tako prijatno", smatra koreditelj Matija Gluščević.

On je rekao da ima ljudi kojima se film veoma sviđa i onih kojima se nimalo ne dopada, te da je to za njega sasvim normalno.

"Zadovoljan sam kako ljudi reaguju. Posebno mi je neobično da smo osvojili tolike nagrade, jer sam bio ubedjen da naš film neće dobiti nijednu nagradu. Drago mi je da su neki ljudi za koje nisam očekivao, veoma pozitivno reagovali na film", rekao je Gluščević.

Dominantnu ulogu ima Ksenija Marinković kroz te tri priče, i Cvetić je "pročitao" da je film na neki način feministički, te da se radnja vrti oko jedne žene, ili se može, po njemu, tumačiti da su u pitanju tri osobe.

Kako je moderator analizirao, tematika filma obradjuje položaj žene, njeno telo, krizu srednjih godina te junakinje, ili više njih, te ga je zanimalo kako su reditelji kao dva muškarca želeli toliko da se bave temom jedne - žene, i kako ih je ta priča tolike godine držala.

Film Printskrin: Youtube/Festival autorskog filma

Autori su napomenuli da im jeste početna ideja bila da junakinja bude sredovečna žena, ali da je ona u tim fragmentima više bila u službi ostalih likova, najčešće muškarca, te i nije uvek u prvom planu.

"Međutim, kako su odmicale pripreme i snimanje, obojica smo shvatali da to i nije toliko film o toj ženi, nego o nama samima, jer kada se pravi film, to neminovno tako postane, lična priča autora. Zato je ovo film o meni, odnosno o Matiji i meni, a ne o sredovečnoj ženi", iskreno je otkrio Dušan Zorić.

U pratećim ulogama pojavljuju se Isidora Simijonović, Boris Isaković, a svi ostali su prilično u kratkim epizodama, kao što je poslednja uloga VlasteVelisavljevića, a nakratko se pojavljuju i - Goran Bogdan, Jasna Đuričić, Olga Odanović, Milica Mihajlović, Ivana Vuković, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Alex Elektra, Nenad Ćirić, i zaista mnogi drugi.

Publika je bila veoma znatiželjna da sazna razne pojedinosti o filmu, kao to da li je bilo improvizacije na snimanju, jer im je tako delovalo, ili je sve unapred smišljeno i napisano u scenariju.

"Dušan i ja smo veliki štreberi. Iako tako možda ne deluje na filmu, sve što smo snimili, mi smo i smislili, dogovorili i probali unapred. Imali smo slično pitanje na Festivalu autorskog filma ovde pre dva meseca i sećam se da nam ta žena nije verovala. Onda nam je čak kasnije prišla da se raspravlja i govori nam kako je to nemoguće da nismo improvizovali", rekao je koreditelj Matija.

Tandem režisera je otkrio publici da su želeli da naprave film koji se konstantno menja i iznenadjuje, te je radni naziv bio "Metamorfoze".

"Tako smo film prilagodjavali nama, a i sebe filmu, jer kako smo rekli, koliko smo se mi menjali, toliko je i film imao promena", objasnio je Gluščević.

Što se tiče scenarija, glumica Ksenija Marinković je od samog početka bila uključena i imala uvid u film i njegov razvoj kroz pet godina u različitim fazama, tako da je znala sve scene i kako teče radnja.

Svi ostali glumci u tim epizodnim ili manjim rolama, imali su delove teksta da bi imali orijentaciju kada će se pojaviti, prema njihovim rečima.

"Iako smo mi štreberi, taj film je nastajao, menjao se, nismo od početka znali kako će da se završi, u toku pet godina smo dosta toga u potpunosti promenili. Jedino je Ksenija bila sa nama tu od početka do kraja", naglasio je koreditelj i koscenarista Zorić.

Film Printskrin: Youtube/Festival autorskog filma

Autorsku ekipu čine još direktori fotografije - Aleksa Radunović, Marko Kažić, Milica Drinić, scenografi Milena Grošin i Iva Ilić, kostimograf Kristina Savić, zvuk potpisuje Luka Gamulin, kompozitor muzike je Stipe Škokić – di-džej Jock, dok je producent- Čarna Vučinić.

Ostvarenje "Da li ste videli ovu ženu?" osvojio je nedavno nagradu kritike na 24. Međunarodnom festivalu nezavisnog filma "Black Movie" u Ženevi (Švajcarska), što je i glavna nagrada festivala, kojudodeljuje žiri filmske kritike i grad Ženeva za izuzetna i odvažna filmska ostvarenja koju odlikuje iskrenost, autorska hrabrost i velika kinematografska vrednost.

Taj švajcarski festival nastao je početkom '90-tih godina sa namerom da evropskoj publici predstavi filmove nastale u Africi i tokom godina širio je horizonte i danas prikazuje veoma živu kinematografiju iz celog sveta, koju često zanemaruju komercijalni, veliki svetski festivali.

Povodom nagrade u Ženevi reditelji filma su izjavili da su veoma srećni zbog ove važne nagrade.

"Nismo mogli bolje da zamislimo početak ove godine. Imali smo priliku da posetimo Ženevu i festival i proveli smo sjajno vreme tamo", izjavili su autori.

Publiku sinoć je zanimalo kako reaguju na negativne komentare i kritike na račun svog debi filma.

"Govorili su da je film negde treš, kič i kemp, što su različiti pojmovi, ali niko nam još nije uživo u lice rekao da nam je film loš. Nemam potrebu da branim, u redu je da se nekima ne dopada. Smatram da onaj film koji se svima sviđa, nije dobar film", analizirao je Matija, te dodao da se i njemu ne mogu dopasti svi filmovi koje je gledao, niti svaka osoba koju je upoznao u životu, tako da je najvažnije unutrašnje osećanje gledaoca nakon umetničkog dela.

"Ako vam se film dopao, sve ostalo nije ni važno, jer onda, šta vam je više potrebno?", rekao je Matija.

Kako su otkrili, inspiraciju delimično su imali u nekim filmskim autorima koje vole kao što su Lars von Trir (Danska), Tod Solonc (SAD), Ulrih Zajdl (Austrija), ali su reference na vizuelnom planu, posebno u bizarnom završetku filma, imali u slikama irsko-britanskog umetnika Frensisa Bejkona (Dablin, 1909 - Madrid, 1992).

Na samom kraju razgovora, Matija Gluščević i Dušan Zorić učinili su jedan kolegijalni i prijateljski gest, te su pozvali publiku na premijeru debi filma "Usekovanje" njihovog moderatora Siniše Cvetića za 7. februar u velikoj sali bivše Dvorane Doma sindikata, sada Mts Dvorane.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Video: Ovo je biralište u Vašingtonu koje je bilo blokirano zbog sumnjivog paketa

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA