Savo Štrbac: "Mnogo bi nam značilo da smo film 'Oluja' imali u vreme haških suđenja hrvatskim generalima"

Dugo iščekivani film „Oluja“, koji je prikazan u prepunim bioskopskim dvoranama u Beogradu, nije ostavio ravnodušnim ni Savu Štrbca, predsednika dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“. Kao neko ko je i sam prognanik iz Republike Srpske Krajine i ko je delio golgotu našeg naroda, a potom se decenijama borio za istinu i pravdu nad žrtvama ovog zločinačkog poduhvata hrvatske vojske, bio je spokojan kada je video kako je urađen film.

„Film iako traje dva i po sata, vrlo brzo je prošao. Primetio sam da je bilo dosta mladih u sali i da niko nije trepnuo. Svi su ga sa pažnjom gledali, a dinamika samog ostvarenja je holivudska. Ja ne mogu biti najobjektivniji jer sam u svakoj sceni tražio događaj za koji znam i koji sam ispratio sa svojim timom u Veritasu. Zabeležili smo ko zna koliko hiljada priča, izjava i dokumenata na kojima i danas radimo. U svakoj sceni mi se nametalo da prepoznajem mnoge priče koje sam beležio, a nekima nažalost i prisustvovao“, kaže Štrbac.

Foto: Antonio Ahel

Prvi čovek organizacije koju su osnovali građani iz Krajine ističe da ga je posebno oduševio glumac Zlatan Vidović, dodajući da je nenadmašan i Jovo Maksić koji je imao maestralnu ulogu.

„Da se u filmu ne pominju ustaše i četnici, iako je samo nekoliko puta to izgovoreno, ne bi ni znao neko ko nije upućen u događaje iz 1995, da je to naš rat. Film ima jednu univerzalnost koja se može primeniti na bilo koji deo sveta, ako bi se zastave zamenile. Ovo je priča o dobru i o zlu, i o stradanju malog čoveka. Na kraju krajeva se ne isplati biti zao, jer se zlo uvek i vrati. Verujem da bi o svakoj porodici iz filma mogao da se napravi još jedan film od tri sata i zato sam zadovoljan što će „Oluja“ biti pretočena i u seriju od 12 epizoda“, kaže Štrbac.

Pun utisaka i emocija, Savo je izdvojio scenu koja je ostavila najveći utisak na njega.

„Najimpresivnija scena je raketiranje Petrovačke ceste koja je najaktuelnija i o kojoj se sada sudi u Beogradu. Takođe se i snima dokumentarac na kojem i mi iz Veritasa radimo. Koliko god da je film dobro prikazao dešavanja i patnju naroda, ja kao čovek koji najviše detalja zna o svemu što se desilo, potvrđujem da je u stvarnosti bilo još teže i mnogo više žrtava. Neposredno posle tog granatiranja sam prošao tim putem i video sam šta se desilo. Koliko je godina prošlo, a borbe su i dalje svakodnevne i pred sudovima. Istinu nije lako prikazati ni kroz sudske postupke, a kamoli na platnu“.

Štrbac je poručio da je dobro da imamo film prvenac o ovako velikoj tragediji koja je pogodila preko 220 hiljada ljudskih života.

„Drago mi je što su na kraju filma iskorišćeni naši podaci iz Veritasa koji su najrealniji jer se samo mi time i bavimo. Sa druge strane, pratim reakcije drugih, a primetio sam da su i Hrvati preneli vest o premijeri filma, ali nisu ništa pogrdno komentarisali, već su samo prenosili informaciju. Očekivao sam da će biti negativnih komentara. Možda je to tako jer u filmu nije naglasak na državu, ovo je drama malih i običnih ljudi. Ovo je priča o borbi za imanje, kuću i porodicu, što i treba da bude osnovna vrednost. Državu možeš imati, ja imam i tri državljanstva, ali nemam zavičaja, nemam svoju domovinu gde sam se rodio“.

Za kraj, Štrbac jasno ističe:

„Da smo imali ovakav film kada se pred haškim tribunalom, međunarodnim sudom pravde i federalnim sudom u Čikagu sudilo hrvatskim generalima koji su počinili genocid nad srpskim narodom, on bi nam uveliko pomogao!“.

(Telegraf.rs)