Jovo Maksić: "Film "Oluja" je jedan poziv da se ne desi nikad više ovako nešto"

Premijera novog domaćeg filma “Oluja” održana je u velikoj sali Mts Dvorane, a specijalno za Tanjug, glavni glumac te ratne drame Jovo Maksić je ocenio da ovako teško ostvarenje sigurno nije za crvene tepihe i glamurozne prijeme.

"Pozivam sve da pogledaju ovaj film, a najviše se tiče teme tih ljudi koji su izbegli iz te strašne "Oluje", zasnovali su kasnije nove porodice, asimirali se ovde, u Srbiji, ali i dalje ostaje taj žal, neka nostalgija o svemu tome što se dogodilo", rekao je Maksić nakon specijalne novinarske projekcije "Oluje", koja je nedavno upriličena u Beogradu, u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade.

Preporučujemo

Rođen u Bosanskom Grahovu, a odrastao u Kninu, gde je živeo sve do progona Srba iz Hrvatske - operacije "Oluja", Jovo Maksić je i lični pečat uneo u novi filmski projekat.

Nakon tog progona, Maksić je došao pravo u Beograd gde je upisao Fakultet dramskih umetnosti u klasi profesora Predraga Bajčetića, i diplomirao je 1998. godine.

Bio je stipendista Narodnog pozorišta "Sterija" iz Vršca, onda dugo zaposlen kao stalni član Malog pozorišta “Duško Radović”, dok je danas u stalnom ansamblu Beogradskog dramskog pozorišta.

Maksić je na spomenutoj projekciji prvi put gledao u celini film "Oluja" prema scenariju i režiji crnogorskog autora Miloša Radunovića, i doživeo je ovu priču veoma emotivno, tako da je postepeno sabirao sve utiske.

"Meni ovaj film nikako nije za crvene tepihe. "Oluja” je jedna vrsta opela svim tim ljudima. Vrlo se čudno osećam, jer film nije kao za sve druge premijere, kada imate neku vrstu radosti. Ovo je kao kada ulazite u hram, izađete iz njega, bez euforije", prvi su utisci Maksića.

"Bukvalno bih posle poklona glumaca i autorske ekipe na kraju premijere samo zagrlio svoju porodicu, i poželeo da lagano krenem kući. Najradije bih da se setimo svih tih ljudi u filmu, sa njima bih seo i popričao. Vrlo mi je specifično i neobično osećanje nakon gledanja filma", rekao je Tanjugu dramski umetnik, nosilac glavne uloge u ratnoj drami "Oluja", nastaloj prema istraživanju i svedočenjima ljudi koji su proterani te 1995. godine.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Jovo Maksić je dakle u stvarnom životu zaista delio sudbinu svih proteranih Srba iz Hrvatske, te samim tim sigurno je bilo teško i gotovo nemoguće da se ovoj roli pristupi kao da igra bilo koji fiktivan lik iz svog većeg opusa.

"Igram lik Ilije, i ne tumačim sebe iz tog perioda, to je sigurno, ali ipak u svakom mom junaku negde ugradim samog sebe. Moram pronaći u svakoj novoj ulozi sve te pojedinosti vezane za svoj karakter. Zato je apsolutno nemoguće distancirati se, ne možete to uraditi, vrlo je sve to čudno, nema tačne definicije", smatra Maksić i dodaje kako najviše voli kada se u kadru "desi" život, ono što se isplanira, može da se izrežira, a ponekad se dogodi i nešto spontano, što mu je najdragocenije.

"Tu sam se možda malo distancirao od sebe, jer sam se udaljio od nečega što smo na snimanju programirali kako ćemo da uradimo. Samo tako mogu reći, jer ovako je veoma teško da se distanciram od bilo čega u ovako teškom filmu", jasan je glavni glumac.

Maksić je godinama već jedan od najtraženijih glumaca u TV serijama i filmovima, gde dobija i velike, glavne uloge (film “Isceljenje”, serija “Kosti”), i epizodne role u raznim žanrovima serijala (“Tajna vinove loze” “Tajkun”, “Pogrešan čovjek”, “Jedini izlaz”, "Grupa”, “Švindleri”, “Crna svadba”, “Lihvar”, “Advokado”, “Klan”, “Drim tim”).

Ipak, sada je velika odgovornost na njemu, jer tumači glavnu ulogu u filmu i seriji “Oluja”, tako teške, potresne, tragične tematike.

"Hvala ljudima koji su verovali u mene. Dao sam sve od sebe i nadam se da sam ispunio njihova očekivanja, da sam doprineo kvalitetu filma i buduće serije, mada o tome će da sudi neko drugi. Sve što sam imao da kažem, rekao sam ispred kamere, u filmu”, skromno priča Maksić.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

U filmu "Oluja", osim Jove Maksića, igraju još - Zlatan Vidović (“serija “Pevačica”, filmovi “Lihvar”, “Dara iz Jasenovca”), Marko Baćović, Novak Bilbija, Ljubiša Milišić, Marija Mikić, Jelena Čović, Milica Stanković, Ivan Vujić, Jakov Jevtović, i na žalost nedavno preminuliDavor Janjić (1969-2022).

Maksić je sa knedlom u grlu govorio o Janjiću u susretu sa medijima nakon emitovanja filma "Oluja" i sa suzama u očima istakao koliko mu je nepodnošljivo teško da nas je napustio tako talentovan i sjajan glumac, koji je ostvario značajnu ulogu u ovom projektu.

Glumac je tada jedva dolazio do reči od tuge za kolegom Davorom Janjićem (“Ovo malo duše”, “Život sa stricem”, “Autsajder”, “Nataša”, “Život je čudo”), rodom iz Tuzle, koji je iznenada preminuo 28. novembra 2022. u Beogradu, sa svega 53 godine, a živeo je i radio u Sloveniji.

“Oluja” je povratak Janjića u srpsku kinematografiju, kao i projekat “Liberta – rađanje grada” Žanka Tomića i Gvozdena Đurića, koji će ove godine biti prikazan kao film i TV serija.

Drama “Oluja” je prvi domaći film koji govori o zastrašujućem progonu Srba iz Hrvatske, a ta operacija “Oluja” je trajala od 4. avgusta rano ujutru, u zoru, do 7. avgusta uveče, te 1995. godine.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Bio je to jeziv progon, egzodus 250.000 Srba iz svojih domova, proterani u vihoru rata.

Autori se sve više okreću istoriji, kao što su neka ostvarenja u kojima je nedavno igrao upravo Jovo Maksić - “Dara iz Jasenovca” Predraga Gage Antonijevića (sada i kao mini serijja) ili “Trag divljači” Nenada Pavlovića, "Nečista krv” Milutina Petrovića, kao i razna druga dela (“Vera” Nedeljka Kovačića, “Bilo jednom u Srbiji” Petra Ristovskog).

Na taj način izgleda da domaći filmski autori danas pronalaze zanimljivije teme u prošlosti, odnosno istoriji, nego u sadašnjosti, u savremenim pričama, o čemu Maksić ima mišljenje.

"Čini mi se da smo se zaista malo dotakli neke svoje istorije u filmovima i serijama. Ima se utisak kao da se sramimo toga i onda neki misle je bolje da zaboravimo. Ljudi treba da shvate da ovakav film kao što je “Oluja” nije poziv na linč ili na osvetu, već jedan poziv da se ne desi nikad više ovako nešto. Ne daj Bože da nam se ponovi, ni najcrnjem neprijatelju to ne želimo", rekao je glumac koji je siguran da će i kod nas publika različito reagovati i možda reći da ih poštedimo te teme, i onda će se takav stav ponavljati unedogled.

Maksić je i deo velike ekipe glumaca istorijskog ratnog spektakla "Heroji Halijarda" Radoša Bajića, koji će biti prikazan tokom 2023. i kao mini serija “Vazdušni most”.

"Nemam ništa protiv da sve tri strane koje su bile u ovom začaranom krugu zla, predstave neku ovakvu svoju priču, svako od njih je sigurno ima. Neka je ispričaju, jer zločin je zločin, a o žrtvama niko ništa ne priča. Samo se govori o zločinima. Mi smo i želeli da napravimo film koji ćemo posvetiti tim žrtvama. Tu može da se prepozna svako ko ima barem malo neke tragične svesti, da neke stvari sagleda, da ne posmatra uskim očima i pogledom. Mislim da će pronaći sebe, neka skine obeležja ili bilo šta i verujem da može da pronadje sve to isto i kod sebe na svojoj strani", zaključio je za Tanjug glumac Jovo Maksić.

(Telegraf.rs/Tanjug)