"Nož u leđa: Stakleni luk" je jednostavno loš film

Ni Ukrajina, ni princ Hari, ni klimatske promene. Ovih dana jedna od najkontroverznijih stvari koje možete da izjavite na internetu jeste da je "Stakleni luk: Nož u leđa" jednostavno loš film. Ne, nije toliko inteligentan i dovitljiv da ga je teško shvatiti. Jednostavno je loš.

Ali pola sveta to odbija da prihvati, pa i tvitovi običnih gledalaca, i tekstovi filmskih kritičara nailaze na masu negativnih reakcija, dok se druga polovina pita kako prva ne uviđa da je voda mokra.

Nakon uspeha prvog filma "Nož u leđa", ovaj se u Srbiji čekao sa dodatnim uzbuđenjem, jer je delom sniman u Beogradu (ko prepozna scene, neka javi). Ali njegov tvorac Rajan Džonson izgleda voli da ide od sjaja do očaja. Od "Looper" do "Poslednji džedaj". Od "Nož u leđa" do "Stakleni luk". Čekamo da vidimo šta će biti u ostatku franšize.

- Ovo je tako glupo - kaže glavni lik Benoa Blank (Danijel Krejg) pred kraj filma "Stakleni luk".

- Toliko glupo da je genijalno - dodaje Birdi (Kejt Hadson).

- Ne, samo je glupo - zaključuje najbolji detektiv na svetu i mi moramo da se saglasimo.

Ne misli Blank na Majlsa Brona (Edvard Norton), Blank misli na celu situaciju. Upravo se tim kratkim dijalogom može opisati zaplet filma, prošaran besmislicama, nelogičnostima, toliko jeftinim klišeima (kao što su identične bliznakinje, dnevnik koji zaustavi metak u srce, ljuti sos da zameni krv koji Benoa zgodno nosi u džepu) i likovima koji nemaju baš nikakvog duha.

Stoga je mnogo toga stavljeno na leđa glumaca i, zaista, oni daju sve od sebe. Ne samo da izgrade identitet, već i da nas nateraju da verujemo u ono što kažu, a ne gledamo ono što rade.

Ko je uništio "Mona Lizu"?

Gledalac je, neminovno, zbunjen. Pre svega likovima bliznakinja Endi i Helen, koje bi trebalo da budu ove pametne, sposobne, jake žene za koje navijamo i tražimo za njih pravdu.

Endi je, kažu nam, superinteligentna, devojka koja je sama osnovala i uspostavila kompaniju vrednu milijarde dolara. No baš toj superinteligentnoj biznismenki nije joj palo na pamet da se osigura u slučaju da partnerstvo sa Majlsom propadne. Zaradila je ogroman novac, ali sudeći po komentarima njene sestre, bogatstvo nije delila sa porodicom. Vodila je dnevnik svaki dan, a u njemu nije zapisala ništa o osnivanju sopstvene firme... I, na kraju, ona je bila ta koja je okupila ovaj užasan spoj ljudi, koji jedni druge zovu prijateljima, a u suštini samo se međusobno koriste.

Helen je, takođe, toliko pametna da se Benoa Blank divi njenim detektivskim sposobnostima. A onda Majlsu ispred nosa maše dokazaom, koji on, naravno, uništi.

Potom, film se završava tako što Helen kaže Majlsu da je njegov "klir" spalio "Mona Lizu". I da će on zbog toga da robija. Ne zato što je ubio dvoje ljudi? Ne zato što je pokušao da ubije treću osobu? Ne zato što je lagao na sudu? Nego zato što je spalio "Mona Lizu". Problem je u tome što nije Majls uništio remek-delo, Helen je. Štaviše, on je pokušao da ga zaštiti. Tako da je Helen osoba na čija vrata treba da pokucaju svi ljubitelji umetnosti ikada.

I kada smo kod zatvora, skoro svaki lik na ostrvu (izuzev Blanka) zaslužio je da iz ovog ili onog razloga ode u zatvor, te njihovoj sreći na kraju filma nema razloga.

Za ovo ubistvo nije potreban najbolji detektiv na svetu

Glavna ideja koju "Stakleni luk" želi da nam proda je da je ubistvo Endi izvršeno toliko pažljivo i kompleksno, te takav zločin jedino može da razluči najbolji detektiv na svetu. Ako je tako, nije samo Majls budala. U "Staklenom luku" bi valjda trebalo da budale budu i policajci.

Telo mlade žene pronađeno je u njenoj kući. Policija će da naloži autopsiju (kao što jeste). I kada saznaju da je ona popila smrtonosnu dozu tableta, koja ju je oborila za nekoliko sekundi, a onda se nekako odvukla u garažu da se uguši gasom, shvatiće da posredi nije samobustvo. Otvoriće njen telefon i laptop (baš kao što je njena sestra uradila), videće sumnjivi mejl koji je poslala dan ranije. Proveriće alibi ljudi kojima je mejl poslat, a glavni osumnjičeni verovatno će biti čovek sa kojim je javno vodila sudski spor.

Ne, za ovaj zločin ti nije potreban najbolji detektiv na svetu. Nije potreban čak ni najbolji inspektor u stanici.

Naredni je problem što film vara publiku, i to ne na dobar način. Naravno da će svaki detektivski triler kriti određene detalje od gledalaca, istovremeno im ostavljajući mrvice i mogućnost da sami donesu zaključke. Tek na kraju, kada se otkrije istina, gledalac će moći da uživa u logici koju zatvara poslednji delić slagalice.

To što većina misterija igra na iste karte, pa gledaoci (naročito ako prate žanr) relativno rano pogode ko je ubica, realan je problem. No, i za njega postoje rešenja. Jedan od razloga zašto je "Sreda" (primer uspešnog Netfliksovog projekta) tako dobro prošla je taj što smo već od treće ili četvrte epizode sumnjali da Tajler i Tornhil stoje iza svega, ali do pretposlednje se serija trudila da gledaoca skrene s puta, istovremeno ne gubeći na logici koja se od ovog formata očekuje.

U "Staklenom luku" prvih 20 minuta filma je sasvim nebitno. Mi očekujemo da odemo na ostrvo na koje je Majls možda pozvao Blanka jer strahuje da će ga neko stvarno ubiti. Onda se usred filma ispostavlja da se zločin već desio i niko osim Majlsa nema pravi motiv da naudi Endi. To jest, film nas ubeđuje da svako od njih ima razlog da zaštiti Majlsa, jer od toga im zavise karijere, ali zapravo svakome bi više odgovaralo ili da ga ubije, ili da ga razotkrije. On preti njihovim karijerama, tera ih da izdaju svoj integritet i preuzmu krivicu za njegova nedela, spava sa devojkom jednog od njih dok istovremeno odbija da mu pomogne...

Majls je budala, kaže nam film.

Čak ni to ne daje odgovor na brojna pitanja. Zašto je Majls pozvao Endi na okupljanje? On je znao da je mrtva. Bio je sa njom u veoma javnom sudskom sporu, niko to nije očekivao od njega. Kako je Majls relativno mirno reagovao na njenu pojavu kad je znao da je mrtva? Više ga je zbunio dolazak Benoa Blanka. I kako nije odmah povezao ta dva?

Zato što je idiot, objašnjava nam film. A kada imate glavnog lika koji je idiot, očigledno možete da se otarasite bilo kakve tendendicije da napišete ubedljivu priču.

Da "Stakleni luk" nije toliko pun nedoslednosti i klieša, bilo bi mu možda lako oprostiti to što je jedina vizija njegovog tvorca to da su bogati ljudi jako glupi.

A s obzirom da je sam uzeo milione dolara od Netfliksa za franšizu, gotovo poželite da je napravio šalu na sopstveni račun.

(Telegraf.rs)