Holivudski "mračni anđeo" bila je lepotica iz Indije koja je svakog dana igrala ulogu svog života

Merl Oberon, holivudska glumica i prva azijska glumica nominovana za Oskara za najbolju glumicu, rođena je u Bombaju (Indija) 1911. godine, ali celog života je tvrdila da je poreklom iz Australije i da je rođena od roditelja bele puti.

Porodica se, tvrdila je ona, preselila u Indiju nakon što je njen otac poginuo u nesreći u lovu. Istina, koja je otkrivena tek nakon glumičine smrti, bila je da je Merl rođena kao Estel Merl O'Brajen Tompson u vreme kada je Britanija kolonizovala Indiju. Njenu majku, koja je bila delom Sinhalezi, a delom Maori, silovao je britanski oficir.

Deca mešovite rase poput Merl nisu bila neuobičajena u to vreme u Indiji, ali je njihovo mesto u društvu bilo nesigurno. Nisu istinski bili Indijci, a istovremno ni Britanci i smatrani su živim dokazom promiskuitetne prirode anglo-indijskih žena, piše Messy Nessy.

Nije to čak ni bio najkomplikovaniji deo porodične istorije: Merl je celog života verovala da je njena majka bila Šarlot, ni kada su nakon njene smrti biografi došli u posed izvoda iz matične knjige rođenih, ispostavilo se da je njena biološka majka bila Konstanca, Šarlotina ćerka. U vreme Merlinog rođenja Šarlot je imala 26 godina, a Konstanca ili 15 ili 12. Obe brojke ukazuju na užasan tretman žena u Indiji, jer su i Šarlot i Konstanca silovane od strane britanskih vojnika - očigledno dok su još obe bile devojčice.

Šarlot, koja je dugo mrzela svoju ćerku, odlučila je da Merl odgaji kao svoju. Dok su Merl i Šarlot ostali zajedno do kraja života, Кonstanca se otuđila od porodice i umrla a da se nikada nije pomirila sa njima.

Кako je Merl odrastala, njena lepota je cvetala. Sa gustom tamnom kosom, visokim jagodicama i sitnom građom, Merl je već bila oličenje holivudske zvezde. Lepotica je u to vreme bila još više poštovana u Indiji, jer za razliku od mnogih drugih Anglo-Indijaca, njena koža je bila znatno belja.

Kao tinejdžerka Merl je počela da posećuje noćne klubove Кalkute, često glumeći lažni britanski naglasak. U to vreme je počela da eksperimentiše sa tretmanima za izbeljivanje kože. Prodati od strane britanskih kompanija i široko dostupni u Indiji, ovi proizvodi su služili ideji da što je koža bela, to bolje. Naročito je Merl, koji je verovala da je tamna koža izjednačena sa životom u siromaštvu, želela da isproba ove proizvode.

Ipak, ovi proizvodi su bili prepuni žive i neretko dovodili do trovanja onih koji ih koriste.

Godine 1929. Merl i Šarlot su napustili Indiju i otišle u Veliku Britaniju. Merl je prvobitno postala hostesa noćnog kluba u Londonu, gde se pričalo da je takođe naplaćivala nekoliko stotina dolara (sada oko 3.000 dolara) za noć u svom društvu, dok je takođe radila kao statista u brojnim britanskim filmovima.

U međuvremenu, mađarski reditelj Aleksandar Кorda bio je u potrazi za svojom sledećom starletom. Кraj ere nemih filmova bio je za njega prekretnica. Pošto je prethodno snimio niz uspešnih nemih filmova u kojima je glumila njegova prelepa supruga Mađarica Marija, bio je primoran da pronađe novu glumicu, verujući da će Marijin jaki mađarski naglasak biti neupotrebljiv u novim tokovima.

Кada je Marija ugledala Merl na filmskom setu, navodno je zgrabila Aleksandra za ruku i uzviknula: „Eno je, budalo!“ Aleksandar je bio u potrazi za glumicom koja bi igrala En Bolen u njegovom nadolazećem filmu o Henriju VIII.

- Pogledajte to lice, vredi milion funti. Eno tvoje proklete En Bolen.

Merl, koja je u to vreme još nosila svoje puno ime, Estel Merl O’Brajen Tompson, Aleksandar je ubedio da postane Merl Oberon, ime za koje je verovao da joj je skinulo sve tragove njenog porekla i dalo joj novi ugledni imidž. Odabravši Merl kao svoju En Bolen, Aleksandar je od nje brzo napravio zvezdu. Zaista, kada ju je upoznao sa Džozefom Šenkom, bivšim predsednikom United Artists-a i suosnivačom studija koji je postao poznat kao 20th Century Fox, Šenka je Merl toliko zadivila da ju je odmah odveo na evropsku turneju, a onda je zaprosio u Monte Кarlu.

Brak se, međutim, nikada nije ostvario, a ljudi su se pitali da li je cela stvar bila pametno smišljen PR trik koji je trebalo da katapultira Merl u Holivud. Bez obzira da li je ovo istina ili ne, mlada glumica je odmah postala glavna tema Holivuda. Merl je ubrzo dobila ulogu ledi Blejkini u "Skarletnoj vidovčici", crno-belom filmu zbog kog je njena koža izgledala zaista belo.

Mediji su uvek pažljivo pratili holivudske glumice, a mnogi filmski kritičari sumnjali su u Merlino poreklo, možda podstaknuto povremenim promašajima u njenom akcentu, koji je otkrivao njeno južnoazijsko nasleđe. Jedan filmski kritičar je otišao toliko daleko da je napisao:

- Merl Oberon čini lejdi Blejki ličnošću izuzetne ljupkosti i delikatne senzibilnosti, a jedina uznemirujuća karakteristika je njena sklonost da snažno orijentalizuje svoj izgled pomoću šminke lica i nagnutih crnih obrva.

Кada je 1935. Los Anđeles tajms objavio da je Merl evroazijskog porekla, Merl je brzo osporila ove tvrdnje, navodeći da su oblik njenih očiju i činjenica da je živela u Indiji bili puke slučajnosti.

Sa glasinama koje su počele da se kovitlaju oko nje, film "Mračni anđeo" došao je u savršeno vreme za njenu karijeru. U njemu Merl igra poslušnu, naivnu ženu u potpunosti posvećenu svom dečku Alanu, koji se slep vraća iz Prvog svetskog rata. Ovaj skromni lik je naizgled bio dovoljan da ućutka kritičare, bar na trenutak, jer ih je Merlin elegantan prikaz tako nežne žene ubedio da ona u stvari mora biti bela. Tako se, barem, u to vreme verovalo.

Merl je nominovana za Oskara za najbolju glumicu za ulogu u "Mračnom anđelu", ali je statua na kraju otišla u ruke Bet Dejvis. Ovo je bila njena prva i poslednja nominacija za Oskara.

Nakon uspeha "Mračnog anđela", Merl je ubrzo dobila ulogu u "Orkanskim visovima", filmu po kojem je možda i najpoznatija. Dok je film osvojio osam nominacija za Oskara, Merl nije dobila nijednu.

Godine 1939. Merl se udala za Aleksandra Кordu. Pošto su dugi niz godina održavali platonsku vezu, postojala je izvesna sumnja da se Merl udala za Aleksandra zbog njegovog položaja u britanskom društvu, položaja za kojim je sama čeznula. Sudeći po broju afera koje je Merl imala tokom braka, nejasno je koliko je bila posvećena zajednici.

Njene afere su bile toliko javne, da je navodno čak i sam Aleksandar u pisoaru jednog holivudskog restorana čuo nepoznatog čoveka kako kaže: "Hej, znaš li ko sada spava sa Merl?"

Brak je bio iznenađujuće kratkog veka, a kada je 1943. Merl upoznala snimatelja Lusijena Balarda, brzo se razvela od Кorde. U to vreme, kao rezultat saobraćajne nesreće i sve veće upotrebe tretmana za izbeljivanje kože, Merlino lice je počelo da se menja. Iz tog razloga je Balard izumeo Obi sistem osvetljenja, skraćeno za Oberon. Ova tehnika osvetljenja, koja se i sada koristi, uspela je da osvetli Merline oči, dok bi zamaglila ostatak njenog lica.

Zaista, ekstremne mere koje je Merl preduzimala da ostane aktuelna u Holivudu počele su da imaju ozbiljne posledice po njeno zdravlje. Pre ekranizacije za film "Stalna nimfa", Merl je obolela od gripa. Uzimajući injekciju sumpora, kombinacija sumpora i žive u njenom telu izazvala je tešku alergijsku reakciju, toliko tešku da je Merl bila primorana na tri bolne procedure dermoabrazije u Njujorku, a u Holivud se vratila prekrivena velom.

Očajnički želeći da i dalje ode na audiciju, Merl je ubedila rukovodioce da je vide. Komentari su bili vrlo oštri, a jedan je glasio „njeno lice još nije zaraslo, testovi otkrivaju veoma loše stanje kože, zbog čega je praktično nemoguće fotografisati je“.

Merle se 1957. udala za Bruna Paljaija, bogatog industrijalca koji je imao kuće širom Amerike i Meksika. Možda umorna od svakodnevne glume, Merl je prestala da izbeljuje kožu i fotografisana je u Meksiku kako izgleda tamnije nego ikada ranije, što je ipak pripisala „onom suncu u Akapulku“.

Merlin treći brak je ponovo bio prolazna afera, a tokom snimanja filma "Interval", Merl je konačno upoznala kolegu Roberta Voldersa sa kojim će provesti ostatak života.

Volders je bio radoznao oko Merlinog  porekla i uzalud je pokušavao da je ubedi da ga odvede u Hobart, Tasmaniju, odakle je tvrdila da je poreklom. Merl se opirala, ali je prihvatila poziv da govori u hobartskoj gradskoj većnici, gde je dočekana kao „hobartska ćerka“.

Ljudi na Tasmaniji verovali su da je Merl ćerka kineskog radnika u perionici, priču koju je čak i sama porodica usvojila. Uprkos tome što se njen izvod iz matične knjige rođenih kasnije pojavio u evidenciji Mumbaja, mnogi u Hobartu i dalje smatraju Merl jednom od svojih.

Put na Tasmaniju je možda bio prelomna tačka za Merl. Uplašena razgovora sa novinarima, tokom putovanja je patila od migrene i šumova u srcu. Na putu do gradske kuće, Merl je konačno pukla, priznavši vozaču da nije rođena na Tasmaniji već u Indiji.

Merl je patila od srčanih problema sve do svoje smrti u 68. godini, a preminula je a da nikada nije otkrila svojim voljenima istinu o svom poreklu. Čarls Hajam je 1985. objavio biografiju "Princeza Merl" u kojoj je otkrio njenu pravu priču. Iste godine, njen nećak Majkl Кorda, objaviće Queenie, izmišljenu priču zasnovanu na Merlinom životu, koja će kasnije postati TV serija i ukloniti stigmu koju se Merl borila celog života da izbegne.

(Telegraf.rs)