Može li igranje herojskog roba Vilu Smitu oživeti karijeru?

Odrpan i iscrpljen, crnac je došepao u logor vojske Unije u Baton Ružu, Luizijana.

Bio je to mart 1863. i vreme kada su mnogi Amerikanci još uvek odbijali da prihvate užasnu stvarnost ropstva.

Preporučujemo

SAD su bile dve godine u građanskom ratu u kojem je Sever gajio značajnu ogorčenost protiv crnaca, uprkos borbi za oslobađanje robova, dok je Jug Konfederacije mogao da tvrdi da je „posebna institucija“ — kako je nazivao ropstvo — to je borba za odbranu bila u suštini humana.

Onda je čovek koji je zateturao u logor skinuo košulju i niko više nije mogao da kaže da nisu cenili monstruoznu brutalnost ropstva.

Pod imenom Gordon, ili "Bičevani Piter" kako je kasnije nazvan, bio je odbegli rob koji je nosio užasne ožiljke od svirepog bičevanja koje ga je zamalo koštalo života.

Debele, uzdignute ožiljke koji su mu prelazili preko leđa, od zadnjice do ramena, snimila su dva slobodna fotografa — a šokantne slike su podstakle abolicionistički osećaj širom SAD i šire.

Slike Piterovog opustošenog tela postale su zapanjujuće moćno oruđe za Uniju i one koji su ukinuli ropstvo u njihovoj borbi da pridobiju Severnjake i druge širom sveta koji su bili skeptični prema ratu.

Slike su bile praćene izvanrednom pričom o tome kako je Piter preživeo desetodnevnu poteru, u kojoj je bos pobegao kroz kilometre močvare prepune aligatora od čopora lovačkih pasa.

Napravio je opasan put da se prijavi kao crni vojnik u vojsku Unije i da se bori da okonča sistem koji ga je porobio.

Tokom lečenja skinuo je majicu i otkrio dokaze svog lečenja koji su šokirali svet.

Njegovu užasnu priču sada je prihvatila pala holivudska zvezda Vil Smit dok on vodi sopstvenu bitku za spas.

Ovaj 54-godišnji glumac zasluženo je izbačen iz filmske industrije i zabranjen mu je dodela Oskara, pošto je u martu prošle godine izašao na binu tokom ceremonije dodele nagrada i ošamario voditelja, komičara Krisa Roka, jer se našalio na račun njegove supruge, glumice Džejde Pinket Smit.

"Emancipacija", njegov prvi film od skandala — sa svojom vrednom tematikom, da ne pominjemo 100 miliona funti potrošenih na ovo ostvarenje — neizbežno je protumačen kao transparentan pokušaj da se vrati u naklonost Holivuda.

Radnja je klasičnog akcionog filma Vila Smita, sa njim kao plemenitim i hrabrim herojem koji se zalaže za svoju ženu i decu i prijatelje robove, protiv njihovih belih tlačitelja.

Film govori o tome kako je otrgnut od porodice, a zatim poslat da radi na železnici Konfederacije, pod brutalnim režimom u kojem su radnici zatvoreni u užasnim uslovima i pogubljeni po hiru sadističkih čuvara.

On i nekolicina zatvorenika beže u zaliv Luizijane prepun pijavica.

Naš heroj se sam bori protiv aligatora i koristi svoju lukavstvo da nadmudri okorelog hvatača robova (kojeg igra Ben Foster), koji je odlučan da ga povrati pre nego što stigne do vojske Unije i slobode.

Što se tiče prave priče o Piteru, ona je sastavljena iz zbunjujućeg svedočenja — njegovo pamćenje je verovatno zamućeno groznicom — koje je dao lekarima pešadije Masačusetsa kada je stigao u logor i o čemu je zatim pisala u američkoj štampi.

Živeo je na plantaži pamuka od 3.000 hektara u južnoj Luizijani, gde su on i još 40 drugih robova bili vlasništvo kapetana Džona Lajona rođenog u Irskoj i njegove žene Bridžit.

Piter, koji kao i drugi robovi nije dobio prezime, nikada nije poslat u logor Vojske Konfederacije da radi na železnici, kako se u filmu tvrdi.

Međutim, nadglednik plantaže Artaiu Karije ga je divljački išibao.

Razlog za premlaćivanje je nejasan, ali je bilo toliko teško, rekao je Piter, da ga je ostavilo u krevetu i oporavljao se dva meseca, a kada je njegov vlasnik video strašne rane, otpustio je Karijea.

Lajon to verovatno nije uradio iz ljudske ljubaznosti, već iz ekspeditivnosti — robovi su bili skupi i vlasnici nisu mogli da rizikuju da ih izgube od preterano entuzijastičnog nadzornika.

„Ne sećam se bičevanja“, rekao je on svojim lekarima, prema novinskom izveštaju.

„Bio sam dva meseca u bolovima u krevetu od bičevanja i slane slane vode koju mi je Oversir stavio na leđa. Malo-pomalo, moj osećaj je počeo da dolazi — rekli su da sam nekako lud.'

Bez obzira da li je Džon Lajon iskreno zažalio zbog užasnih povreda svog roba, Piter je odlučio da pobegne.

Moguće je da su on i još tri roba čuli da je nekoliko meseci ranije, u januaru 1863, predsednik Linkoln proglasio sve robove u Konfederaciji slobodnima prema Proklamaciji o emancipaciji.

Pobegli su u to pod okriljem noći, imajući u vidu da napune džepove lukom sa plantaže.

Njih su redovno trljali o kožu kako bi odbacili krvoproliće na svom tragu, dok su ih njihov vlasnik i grupa komšija jurili preko potoka, polja i šumovitih močvara.

Jedan od begunaca je navodno uhvaćen i verovatno ubijen, dok sudbina druge dvojice nije poznata. Piteru je trebalo deset dana da pređe 40 milja do vojske Unije.

Jedan od hirurga koji je pregledao Pitera očekivao je da će ga smatrati 'opakim' zbog težine kazne koju je dobio.

Ali on je naveo da se „izgleda inteligentno i dobrog ponašanja“, dodajući: „Malo koji pisac senzacija je ikada opisao gore kazne nego što je ovaj čovek morao da dobije.“

Prekaljene za rat, trupe koje su videle Petrova leđa i dalje su bile zatečene.

Srušio je gomilu prljavih krpa koje su mu napola skrivale leđa, rekao je očevidac.

'To je izazvalo uzbuđenje užasa svakom belcu koji je bio prisutan, ali nekolicina crnaca koji su čekali obraćala je malo pažnje, tako užasne scene su svima bile poznate.'

Abolicionisti su brzo iskoristili jednu šokantnu sliku Piterovih leđa dok su se vesti širile zemljom.

Za razliku od novinarskih izveštaja i romana kao što je Koliba ujka Toma o zlima ropstva, fotografija se nije mogla poreći.

Bio je to jedan od prvih puta u istoriji da je novi medij imao tako razoran uticaj.

Slika je prvi put objavljena u novinama protiv ropstva pod naslovom 'The Scourged Back'.

'Crnac sa ožiljcima na leđima', tvrdi list, simbolizuje brutalnost 'robovskog sistema i društva koje ga održava. . . ovu fotografiju sa kartice treba pomnožiti sa sto hiljada i razbacati po državama.

U stvari, slika je dobila gotovo isti publicitet kao kada je objavljena u Harper's Veekli-u, najčitanijem američkom časopisu u to vreme, u članku o Piteru pod naslovom „Tipični crnac“.

Uz njega su išle još dve ilustracije, takođe zasnovane na fotografijama, jedna koja prikazuje roba u pocepanoj i blatnjavoj odeći u kojoj je stigao u vojni logor, a druga ga prikazuje u uniformi kaplara u crnoj pešadiji. 

U članku je snishodljivo napomenuto da je „pokazao neobičnu inteligenciju i energiju“ koristeći luk da osujeti pse.

Kopije ozloglašene fotografije — koje su poslate čak u Evropu i koju je Vil Smit opisao kao „prvu viralnu sliku“ — prosleđene su oko vojske Unije dok su je vojnici mahali kao savršen simbol zašto se bore.

„Šaljem vam sliku roba kako se pojavljuje nakon bičevanja“, napisao je svom bratu hirurg iz 1. domorodne garde Luizijane, jednog od prvih potpuno crnih puka u vojsci Unije.

„Video sam, tokom perioda kada sam proveravao ljude za svoj i druge pukove, stotine takvih prizora; ali vam može biti novo.'

On je nastavio: „Ako znate nekoga ko govori o humanom načinu na koji se postupa sa robovima, molim vas pokažite mu ovu sliku. To je samo po sebi predavanje.'

Pitar se pridružio vojsci Unije kao vodič i, u jednom trenutku, bio je zarobljen od strane Konfederanata koji su ga vezali, pretukli i ostavili da umre.

Preživeo je i uspeo da se vrati u redove Unije.

Zatim se prijavio u potpuno crni pešadijski puk i, uzdigavši se do čina narednika, prijavljeno je da se hrabro borio u krvavoj opsadi Port Hadsona na Misisipiju od strane snaga Unije u julu 1863.

Bio je to prvi napad u kojem su crnačke trupe igrale vodeću ulogu. Tada je nestao iz istorije.

Njegova fotografija nastavlja da se ističe u moru užasnih slika ropstva. Neki kažu da je to zbog izraza dostojanstva na Piterovom licu.

I, čak i sada, još uvek ima moć da izazove nevolje. Producent filma "Emancipacija" Džoi MekFarland doneo je kopiju filma na premijeru filma u Los Anđelesu prošle nedelje, a kasnije je morao da se izvini nakon što su neki ljudi bili uvređeni.

Njegova namera je bila samo da oda počast "izvanrednom čoveku", rekao je.

"Emancipacija" je dostupna za strimovanje na platformi Apple TV.

(Telegraf.rs/izvor: Daily Mail/Tom Leonard)