Zafranović otkrio da je "Okupacija" mogla da se takmiči za Oskara, ali se iz jednog razloga odustalo

Reditelj Lordan Zafranović je govorio o retrospektivi svojih ranih filmova koja se završila u Jugoslovenskoj kinoteci.

Zafranović je rekao da je zahvalan Kinoteci na retrospektivi koja pokazuje da je njegov stvaralački put bio "valovit, gore-dole, uspesi-neuspesi i sukobi za osvajanje slobode".

Preporučujemo

"Kad čovek dođe u situaciju da retrospektiva gleda na ono što je radio onda bih ja u jednoj rečenici kazao šta je sa mnom bilo: nisam slušao nikoga, a nisam slušao niti sebe. Da sam slušao sebe možda bi druga situacija bila", priznao je reditelj, gostujući u emisiji Tanjug Reflektor.

Zafranović je dodao da nije mogao ni pomisliti da spajanje dva kadra u montaži može da dovede u opasnost ne samo njega nego i njegove bližnje.

Kao što je bio slučaj 1991/2. godine u osamostaljenoj Hrvatskoj, gde je iz poltiičkih razloga njegovo ime satanizovano, sin mu nije mogao upisati fakultet, a susedi nisu razgovarali sa njegovim roditeljima.

"To su bile drame. O nekim stvarim bi ipak trebalo voditi računa. To nisam radio. Možda ne bih ni sad?", naveo je Zafranović.

Podsetivši da je već sa 17 godina snimio svoj prvi film, Zafranović je rekao da mu je on "ušao u krv, telo, mozak", a nastavio je da živi na liniji film, porodica i nostalgija za pejsažima i vremena.

Govoreći o svom ostvarenju "Okupacija u 26 slika" (1978), smeštenom u ustaški Dubrovnik tokom Drugog svetskog rata, Zafranović je ocenio da "nijedan kutak sveta, pa bio najlepši, ne zaobilazi zlo".

"Upravo je poruka da Dubrovnik, koji je turistički simbol, kad mu se otvori stomak, vidi se da je unutar bilo stravičnog zla 1941. godine. Na tom kontrastu lepote i pojedinačnog i masovnog zla su napravljeni i filmovi 'Pad Italije' i 'Večernja zvona'", rekao je Zafranović.

Susrevši se sa tim zlom kada je prvi put video dokumentarne snimke iz Jasenovca, Zafranović je rekao da nije mogao shvatiti da je to napravilo ljudsko biće.

"Shvatio sam da su to uradili dobri susedi pored nas. Samo su trebali uslovi, ideologija koja će stvoriti propagandu mrženje i užasa, a onda i masovnu realizaciju. Rasni zakoni su davali pravo da bez ikakvih problema ubijate pojedinačno u masovno čitave narode", ocenio je sineasta.

Prema njegovim rečima, postojali su idealni uslovi da se "Okupacija" takmiči za Oskara, pošto je predsednik američke Akademije bio naše gore list glumac Karl Malden, a bio je tu i uticajni Den Tana. Bila je preporuka njemu i koscenaristi Mirku Kovaču da se film skrati za najmučnije trenutke.

"Mi smo jednoglasno rekli ne. Nećemo da sakatimo svoj film. Mada smo mogli napravii verziju za akademiju. Nismo hteli čak ni taj mali kopmpromis napraviti. Da li je to bilo pogrešno ili nije? Uvek govorim da odluke donosim sam i da je 80 posto pogrešno", priznao je Zafranović.

Upitan kako gleda na budućnost filma u doba tehnoloških revolucija, Zafranović je naveo primer fudbala gde VAR soba prekida i hladi utakmicu, i rešenje spornog trenutka bude potpuno drugačije.

"Kad je sudija bio sam, bila je pobuna celog stadiona. Diskutovalo se, to je bio fudbal. Tako mi se čini i u filmu na platformama. Masa je televizijskih stanica, mali ekran je superioran", dodao je Zafranović.

Ipak mu se čini da će film preživeti, a kao primer je naveo upravo završeni Festival autorskog filma u Beogradu gde su sale bile skoro pune.

Prema njegovim rečima, film će preživeti zbog toga što je on taj koji puni televizijske programe, u kojima se stari filmovi gledaju, dok će novi film ako ne prihvati digitatlnu tenhiku nestati.

(Telegraf.rs/Tanjug)