Scenarista u zatvoru, porše kao plata i nijedna jedina žena: Sve što niste znali o "Lorensu od Arabije"

Jedan od najboljih filmova ikada - "Lorens od Arabije" - svoju je premijeru imao pre 60 godina. Ostvarenje Dejvida Lina bazirano je na istinitim dožviljajima britanskog arhologa, pisca i vojnika Tomasa Edvarda Lorensa, koji je tokom Prvog svetskog rata učestvovao u pohodu na Sinaj i Palestinu, kao i u arapskoj pobuni protiv turske vladavine.

Film je bio nominovan za deset Oskara, od kojih je osvojio sedam, među kojima su oni za najbolji film i najboljeg režisera. Takođe je osvojio Zlatni globus za najbolji igrani film (drama), uz nagrade BAFTA za najbolji film i izvanredan britanski film. U godinama kasnije, prepoznat je kao jedan od najboljih i najuticajnijih ostvarenja u filmskoj istoriji.

Stiven Spilberg je samo jedan od reditelja koji je izdvojio ovaj film kao inspiraciju da postane režiser.

Ovo je pet stvari koje možda niste znali o "Lorensu od Arabije".

1.Dejvid Lin je umalo režirao biografski film o Gandiju umesto "Lorensa od Arabije".

Godine 1957. reditelj Dejvid Lin i legendarni producent Sem Špigel ostvarili su veliki uspeh ratnim epom „Most na reci Кvai“ — film je bio najveći te godine i osvojio je sedam Oskara, uključujući najbolji film, režiju i glumca.

Dvojac je nesumnjivo želeo da ponovo radi na sličnom epskom projektu, ali njihova prva ideja nije bila ono što biste očekivali: plan A je bio da Lin režira film o indijskom nacionalnom vođi Gandiju, a da zvezda "Mosta na reci Kvai", Alek Ginis, bude u glavnoj ulozi.

Lin je, međutim, izgubio interesovanje (Ričard Atenboro će kasnije preuzeti scenario i dobiti Oskara) i u centru njegove pažnje našao se oficir britanske vojske, arheolog i bliskoistočni avanturista T.E. Lorens, koji je igrao ključnu ulogu u arapskoj pobuni između 1916. i 1918.

Lorens je godinama bio privlačna figura za filmske stvaraoce, ali niko nikada nije prešao ciljnu liniju: Aleksandar Кorda je 1940-ih pokušao da adaptira Lorensovu autobiografiju „Sedam stubova mudrosti“, sa Trevorom Hauardom i Lorensom Olivijeom, ali nije mogao da prikupi novac. Potom je Terens Ratigan napisao scenario, „Ros“, koji se fokusirao na Lorensovu navodnu homoseksualnost, sa Dirkom Bogardom u glavnoj ulozi,  ali film nikada nije snimljen, a Ratigan ga je kasnije preradio za scenu (sa Alekom Ginisom u glavnoj ulozi).

2. Film je počeo da se snima bez završenog scenarija, a pisca Roberta Bolta producent je morao da izbavi iz zatvora

Ovih dana nije retkost da mega-blokbaster počne da snima samo sa grubom verzijom scenarija, što „Ljudi u crnom 3“, koji su zaradili 250 miliona dolara, mogu da dokažu.

Ali nije se uvek radilo tako. Lin nije bio posebno zadovoljan scenarijem holivudskog izgnanika sa crne liste Majkla Vilsona („Planeta majmuna“) za početak, što je jedan od razloga zbog kojih je Vilson napustio film nedugo nakon što je počeo da se snima. Dramaturg Beverli Кros je u međuvremenu uradio neke nekreditovane scene, pre nego što je Robert Bolt („Čovek za sva godišnja doba“) doveden da počne od nule.

Ali stvari ni tada nisu išle glatko: Bolt je uhapšen u Londonu zbog učešća u antinuklearnim demonstracijama, a Špigl je morao da ga izvuče iz zatvora. Bilo je i drugih rokenrol trenutaka: Piter O'Tul je povređen u prvom napadu na Akabu, i toliko se plašio da ponovo padne sa kamile da su se on i Omar Šarif napili i vezali se za konje. O’Tul je svojeremeno rekao da je bio toliko pijan da nije imao pojma gde se nalazi ili šta radi kada je sekvenca snimljena.

3. Marlon Brando i Albert Fini su odbili glavne uloge

Teško je zamisliti „Lorensa od Arabije“ bez prodornih plavih očiju Pitera O’Tula, ali kao što je to često slučaj, glumac nije bio prvi izbor za tu ulogu.

Špigl je u početku želeo Marlona Branda, ali je glumac to odbio u korist „Pobune na brodu Baunti“, uloge koja je bila bolje plaćena. Nakon toga, Linu se dopala ideja da unajeme tada nepoznatog Alberta Finija. Međutim, on je bio zabrinut da će film propasti, te je rekao ne.

Montgomeri Кlift je snažno lobirao za tu ulogu, a Entoni Perkins je razmatran, ali je umesto toga Lin otišao kod O’Tula, kog je video u maloj ulozi u B-filmu „Dan kada su opljačkali banku Engleske“. Špigl je bio protiv ideje, ali Lin je bio uporan.

O'Tul je osvojio priznanje i nominaciju za Oskara, uprkos tome što su ga mnogi kritikovali jer nije ličio na stvarnog Lorensa.

4. Film je mogao da izgleda veoma drugačije, sa Lorensom Olivijeom, Кerijem Grantom, Alanom Delonom i Кirkom Daglasom

Glavna uloga nije bila jedina oko koje su se lomila koplja.

Pre nego što je Alek Ginis dobio ulogu princa Fejzala, ona je nuđena Lorensu Olivijeu. Olivije je merkan i za rolu generala Albenija, za koju je takođe predlagan i Keri Grant, ali Lin je insitirao na svom dugogodišnjem favoritu Džeku Hokinsu, još jednom veteranu „Mosta na reci Kvai“.

Hokins i O'Tul su se odlično sprijateljili na snimanju i izluđivali reditelja improvizacijom dijalogu.

Omar Šarif je postao zvezda ulogom Šerifa Ali ibn el Hariša u filmu, ali i on je bio daleko od prvog izbora: to je bio Horst Bušolc, Alen Delon je takođe pozvan na audiciju, zajedno sa Morisom Roneom, koji nije mogao da savlada akcenat, i indijskom megazvezdom Dilipom Кumarom.

Ništa nije uspelo, i Šarif se na kraju pridružio ekipi.

Finansijske kompenzacije, međutim, nisu bile velike, posebno u poređenju sa Hozeom Fererom, koji je plaćen fabrički napravljenim Poršeom i 25.000 dolara za petominutnu scenu kao turski beg. To je bilo više od O’Tulove i Šarifove plate zajedno. Prepirke o platama su dovele do toga da Кirk Daglas odbije bude novinar Džekson Bentli - želeo je, ali za ogromnu naknadu. Umesto toga, Edmond O’Brajen je dobio ulogu, ali je imao srčani udar nakon snimanja dve scene, te ga je zamenio  Artur Кenedi.

Nijedna glumica nije uzeta u obzir, jer podsetimo - u 220 minuta filma nijedna žena ne govori.

5. Postoji nezvanični nastavak filma napravljen za TV u kojem glumi Ralf Fajns kao Lorens

S obzirom da Lorens umire na filmu, pomislili biste da je nastavak nemoguć. Ipak, 1989. godine Anglia Films je snimila „Opasni čovek: Lorens posle Arabije“, koji je obradio priču o tome kako Lorens odlazi na Parisku mirovnu konferenciju nakon završetka Prvog svetskog rata.

Ovo je bila jedna od prvih uloga Rejfa Fajnsa, film je bio relativno dobro primljen, i još uvek je dostupan na nekim striming servisima, uključujući Amazon Video.

(Telegraf.rs)