Kristijan Bejl: "Nikad nisam želeo da se bavim glumom. Da sam zaglavio s Betmenom, konačno bih je se rešio"

Кristijan Bejl nije tipičan momak sa naslovnice GQ, ali je upravo tu stigao ovog meseca, verovatno zato što mu je stalo do njegove najnovije saradnje sa Dejvidom O. Raselom iz "Amsterdama", u kom je Bejl takođe producent.

Još jedna stvar do koje mu je stalo bilo je da se ne zaglavi igrajući Betmena, nakon uspeha njegove saradnje sa Кristoferom Nolanom - u milijardu dolara vrednoj trilogiji "Mračni vitez". Ali da je to uradio, rekao je, postojala bi jedna prednost: konačno bi prestao da glumi.

Preporučujemo

- Svidelo mi se, jer sam razmišljao: "Ovo bi moglo biti to. Nikada ne bih mogao da budem ništa osim Betmena. A za mnoge ljude i neću“ - rekao je Bejl.

- Mislio sam - možda ću biti primoran da radim nešto drugo. I možda ova je**na stvar [gluma] koju sam bio primoran da radim kao klinac, a koju je**no nisam želeo da radim, bude gotova. I budem slobodan. A onda se to nije dogodilo.

(Bejl je ranije govorio kako ga gluma nije privlačila, ali kako su ga bliski ljudi naterali da se posveti toj karijeri, jer nije imao drugu ideju ili želju)

Dakle, kako je izolovao sebe - i svoj ego - od negativnih posledica kulturnog fenomena - što Nolanovi filmovi jesu postali?

- Uvek sam se osećao kao da je to nešto što je neko drugi uradio, zaista, na mnogo načina - rekao je Bejl za magazin.

- Razmišljao sam kao o nečmu što se desilo, što je uspešno i meni je zbog tog uspeha drago. Onda bih otišao u supermarket po banane.

Oskarovac je nastavio:

- Nikada sebe nisam smatrao važnim čovekom, glavnom facom, likom za glavne uloge. To je samo dosadno. Ne dobijate dobre uloge. Čak i ako igram glavnu ulogu, pretvaram se da sam četvrti ili peti u postavi, jer tako dobijam više slobode. Takođe ne razmišljam o ukupnom efektu koji će moj lik postići. Na meni je da se igram, slično kao što to rade životinje i deca.

Bejl kaže da je njegova karijera planirana sa „nultom strategijom.

- Mislim da neki ljudi pogrešno veruju da sam čovek za glavne uloge, i to se nastavlja, a ja to ne razumem.

Govoreći o vodećim ljudima, postoji jedan holivudski heroj koji prvi dobija priliku da pogleda svaku ulogu, uključujući i Patrika Bejtmana u filmu "Američki psiho". Bejl tvrdi da je to Leonardo Dikaprio.

- O, čoveče. Ne kažem to samo ja. Vidite, do danas, bilo koju ulogu bilo ko da dobije, to je samo zato što ju je prethodno odbio. Nije važno šta vam neko kaže. Nije važno koliko ste prijatelji sa rediteljima. Svi ti ljudi sa kojima sam radio više puta, svi su mu prvo ponudili svaku od tih uloga. Je l' tako? Jedan od tih ljudi mi je to rekao. Dakle, hvala ti, Leo, jer bukvalno, on može da bira sve što radi. I dobro za njega, on je fenomenalan.

Ali Bejl, koji je osvojio isto toliko Oskara za glumu kao i Dikaprio, kaže da to ne shvata lično.

Printskrin: Youtube/Netflix

- Znaš li koliko sam zahvalan što sam dobio bilo kakvu prokletu nagradu? - pita glumac.

- Mislim, ne mogu da radim ono što on radi. Ne bih želeo ni izloženost koju on ima. I on to čini veličanstveno. Ali sumnjam da skoro svi slični njemu u Holivudu duguju svoju karijeru tome što je odbio bilo koji projekat.

"Amsterdam", film u kome glume baš svi

Neviđena glumačka postava okupila se u filmu "Amsterdam" reditelja Dejvida O. Rasela koji je u bioskope stigao 6. oktobra.

Reč je o filmu u kojem se pojavljuju praktično svi glumci koji danas čine zvezde Holivuda - od Kristijana Bejla, Robi Margo, Džona Dejvida Vošingtona, Krisa Roka, preko Majka Majersa, Roberta De Nira, do kantautorke i dobitnice 11 Gremi nagrada Tejlor Svift, glumca Ramija Maleka i mnogih drugih.

Naslov već slovi za jedan od glavnih kandidata za dodelu nagrade Oskar što i ne čudi zbog toga što je većina dosadašnjih Raselovih filmova uglavnom dobijala pozitivne kritike kao i najprestižnije filmske nagrade.

Radnja kriminalističkog filma "Amsterdam" smeštena je u 1930-te godine prošlog veka i prati dvoje prijatelja koji svedoče ubistvu i tako postaju glavni osumnjičeni za zločin. Naknadno, otkriva se jedna od najneverovatnijih zavera u modernoj američkoj istoriji.

(Telegraf.rs)