Doba bezakonja: Stvarni događaji koji su inspirisali "Kuću zmaja"

Svet "Igre prestola" nikada i nije pretendovao da bude nalik našem srednjem veku, ali uvek je imao uporište u istoriji. O tome svedoči ikonična epizoda „Crveno venčanje“, koja je u velikoj meri proizašla iz stvarnog škotskog masakra. Prema Džordžu R. R. Martinu, autoru serije knjiga "Pesma leda i vatre", najnoviji deo u GoT univerzuma, prikvel "Kuća zmaja" ("House of the Dragon"), takođe se oslanja na događaje iz stvarnog života. Tačnije: iz nasilnog perioda u Engleskoj 12. veka kada se kraljev nećak sukobio sa princezom.

Martin je otkrio poreklo ove priče na Komikonu prošlog leta.

Preporučujemo

Džordž R. R. Martin / Foto: Profimedia/Liam McBurney/PA Images

- "Igra prestola, kao što su mnogi ljudi primetili, zasnovana je delimice na engleskom Rata ruža. Za "Kuću zmaja" sam inspiraciju našao u ranijem periodu srednjovekovne istorije pod nazivom razdoblje bezakonja (anarhija).

Anarhija je bila kriza zbog nasleđivanja trona kralja Henrija I, koji je vladao Engleskom od 1100. do 1135. Henri se oženio Matildom od Škotske iste godine kada je stupio na presto, a njegova kraljica je ubrzo rodila dvoje dece: Matildu i Vilijama (imao je i mnogo vanbračne dece, ali o tome kasnije).

Kralj Henri I / Izvor: Wikipedia

Sa zdravim naslednikom, Henri je mogao da bude miran, ali su dve tragedije pogodile kraljevsku porodicu otprilike na polovini njegove vladavine. Prvo, kraljica Matilda je umrla 1118. Zatim, 1120. godine, Vilijam se ukrcao na sudbonosni Beli brod iz Normandije. Prema Britanskoj biblioteci, 17-godišnji princ i drugi mladi članovi kraljevske porodice počeli su da piju, nateravši mornare da se pridruženj opijanju, i ubrzo je omamljena posada zaveslala pravo u stenu. Brod je potonuo, ostavljajući samo jednog preživelog — seljaka — i Englesku bez muškog naslednika.

Carica Matilda od Engleske / Izvor: Wikipedia

Кao i vladar iz "Кuće zmaja", Viseris Targarjen (kojeg igra Pedi Кonsidajn), Henri I se uspaničio i oženio mnogo mlađu ženu, nadajući se da će roditi još jednog dečaka. Ali za razliku od Viserisa i ledi Alisent Hajtauer, Henri i Adeliza od Luvena nisu imali dece. Tako je 1127. kralj pozvao svoj dvor da se zakune na lojalnost njegovoj ćerki Matildi kao prestolonaslednici. Oni su se povinovali, ali kada je kralj umro 1135. godine, mnogi su prekršili ovo obećanje.

Supplied by LMK / ipa-agency.net / IPA / Profimedia

Sud je umesto toga dao podršku Stefan od Bloa, kraljevom nećaku. Stefan je bio deo dvora od detinjstva i samo je ojačao svoj ugled kroz brak sa bogatom groficom od Bulonja. Кako naučnik Robert B. Paterson primećuje, Stefan je bio jedan od članova kraljevske porodice koji su se zakleli na vernost Matildi — neki izveštaji čak tvrde da se borio za čast da bude prvi koji je to učinio — ali je takođe razumeo da su mnogi moćni muškarci sumnjali u sposobnost žene da vlada. Seksizam je pobedio i Stefan je krunisan sa papinim blagoslovom.

Stefan od Bloa, / Izvor: Wikipedia

Matilda, međutim, ovo nije prihvatila bez borbe. Zahvaljujući braku sa pokojnim carem Svetog rimskog carstva Henrijem V, odbačena princeza je sklopila ključni savez sa jednim od vanbračnih sinova Henrija I: njenim polubratom Robertom od Glostera. Pošto je podrška Stefanu poklekla, naredila je svojoj vojsci da izvrši invaziju na Englesku 1139. Borbe su se nastavile otprilike deceniju, pošto su zamci bili zarobljeni, a odanost između plemića i sveštenstva preokrenuta.

Кada je Stefan zarobljen 1141. u bici kod Linkolna, Matilda je bila spremna za slavu. Ali dok je planirala krunisanje u Londonu, grad se digao protiv nje i bila je primorana ne samo da napusti ceremoniju, već i napusti grad. Njene vojske su na kraju oslobodile Stefana u zamenu za njihovog zarobljenog saveznika Roberta. I tako je rat besneo.

Кonačno, 1148. godine, Matilda je odustala od sukoba i povukla se u Normandiju sa svojim drugim mužem, grofom od Anžuja. Proživela je ostatak svog života u Francuskoj, praktično napuštajući san da vlada Engleskom. Iako se rat zvanično nije završio – zemlja je još uvek bila u rasulu – Stefan je, u njenom odsustvu, odneo pobedu.

Ali Matilda se poslednji smejala.

Uprkos pokušajima njenog rođaka da obezbedi presto za svoje sinove, Stefan je potpisao Volingfordski ugovor 1153. godine pod ogromnim pritiskom svog dvora. Matildinog sina Henrija imenovali su za pravog naslednika krune, a on je titulu preuzeo sledeće godine kada je kralj Stefan umro.

(Telegraf.rs/Mentalfloss)