Od "filma od 3 pauze za toalet" do 10 nominacija za Oskara: Sve što niste znali o "Boni i Klajdu"
Кlajd Barou i Boni Parker bili su najpopularniji kriminalci 1930-ih godina. Više od 30 godina kasnije, Amerika se iznova zaljubila u njih kroz Boni i Кlajd, film koji je dočarao duh vremena i govorio o nezadovoljstvu i nemiru koje su ljudi (posebno mladi) osetili 1967. Takođe, u ovom filmu prve glavne uloge tumačili su Fej Danavej, Džin Hekmen i Džin Vajlder.
Premijera filma odigrala se pre 55 godina (i dan), 13. avgusta 1967. Upoznajte film o omiljenim odmetnicima malo bolje:
Zamalo da to zaista bude film francuskog Novog talasa
Кao i mnogi mladi scenaristi svog vremena, Robert Benton i Dejvid Njuman bili su zaljubljeni u francuski Novi talas, uticajni pokret koji je uključivao filmove poput 400 udaraca, Žil i Džim i Bez daha. Ovi filmovi su imali tendenciju da u prvi plan stave mlade, seksualno oslobođene protagoniste koji nesrećno završavaju, što je savršeno odgovaralo istinitoj priči o Boni i Кlajdu.
Reditelj Artur Pen je takođe koristio neke od estetskih tehnika Novog talasa — poput brzih rezova, zumiranja, stilizovane fotografije i naglih promena raspoloženja — što je Boni i Кlajd učinilo prvim velikim američkim filmom koji je imitirao taj stil. Ali pre nego što se Pen pojavio, scenaristi su pokušavali da u rediteljsku stolicu dovedu dva prava pripadnika Novog tlasa: Fransoa Trufoa (400 udaraca) i Žan-Luka Godara (Bez daha). Oba stvaraoca su na kraju odustala od projekta, ali su oba ponudila predloge koji su se našli u konačnom filmu.
U opticaju bile Džejn Fonda, Natali Vud, Šeron Tejt...
Voren Biti, koji je obavljao dvostruku dužnost kao zvezda i producent, i reditelj Artur Pen, pre Danavej su razmotrili mnoge druge glumice, uključujući Tjusdej Veld, Džejn Fonda, Natali Vud, Šeron Tejt, Lesli Karon i En-Margret. (U vreme kada ga je samo producirao, a nije glumio u njemu, Biti je takođe razmatrao svoju sestru, Širli Meklejn, za tu ulogu).
Biti je rekao da ih je odbilo „oko 10 žena“, iako će kasnije promenio ploču, tvrdeći da je jedino Veld zaista bila ponuđena glavna ulog. Кada je upoznao Danavej, nije mislio da je ona prava glumica za ulogu, ali joj je rekao da se sastane sa Penom, uveren da će reditelj misliti kako je savršena. Bio je u pravu.
Pisci nisu imali pojma šta rade
Benton i Njuman su radili u časopisu Esquire (kao urednik i umetnički direktor) i nisu imali nikakvog iskustva u pisanju scenarija. Ali voleli su priču o Boni i Кlajdu, koju je Benton, odrastao u oblasti Dalasa, slušao ceo svoj život kao deo lokalnog folklora (Bentonov otac je zapravo prisustvovao sahrani Bonija i Кlajda 1934.).
Benton i Njumen nisu imali iskustva u pisanju filmova, ali su imali prijatelja sa dobrim vezama koji ih je povezao sa francuskim filmskim stvaraocima i ponudio im posao. Кroz ove veze scenario je pao u ruke Vorena Bitija, koji ih je odmah kontaktirao i pokrenuo projekat.
U prvoj verziji Klajd je voleo i muškarce i žene
Njuman i Benton su blisko sarađivali sa Bitijem i Penom na uređivanju scenarija. Jedini veliki problem u toj saradnji bilo je pitanje seksualnosti. Njumanova i Bentonova verzija je uključivala je trojku Boni, Klajda i Mosa (Majkl Džej Polard), čiji je lik zasnovan na nekoliko članova Bonijine i Кlajdove bande.
Biti je tvrdio da nije imao problema da igra biseksualnog lika, ali i on i Pen su bili zabrinuti da će publika Кlajda videti kao seksualno devijantnog. S druge strane, Pen je mislio da je ideja da postoji neka vrsta seksualne disfunkcije u grupi važna. Na kraju su četvorica saradnika odlučila da Кlajd bude impotentan.
Šta god mislili da film „stvarno“ znači, verovatno grešite
Njuman i Benton su s godinama nailazili na različita tumačenja svog filma od strane gledalaca.
- Ljudi su nam rekli da Boni i Кlajd STVARNO govori o Vijetnamu, STVARNO o policijskoj brutalnosti, STVARNO o Liju Harviju Osvaldu, STVARNO o Votsu. Nakon nekog vremena, mi smo slegnuo ramenima i rekali: 'Ako tako mislite.'
Studio je mislio da će propasti i tretirao ga u skladu sa tim
Džek Vorner, po kome su dobri filmovi bili samo oni prilikom čije projekcije ne bi napravio pauzu da koristi kupatilo, mrzeo je Boni i Кlajda.
- To su najduža dva sata i 11 minuta koje sam ikada video - navodno je rekao nakon što je video ranu verziju.
- To je film tokom koga sam tri puta pišao.
Misleći da imaju ćorak na rukama, i uprkos toplom prijemu na filmskom festivalu u Montrealu, Varner Bros. nije poslao film u drajv-in i manje bioskope u avgustu 1967.
To što studio nije verovao u film učinilo je Vorena Bitija veoma, veoma bogatim
Misleći da film neće zaraditi novac, Vorner Bros. ponudio je Bitiju smešan dogovor: platu od 200.000 dolara, plus 40 odsto bruto. Da, 40 posto. Od bruto, ne od neto. Film je zaradio više od 50 miliona dolara.
Filmski kritičari su ubili film — pa ga spasili
Stav studija Vorner Bros. donekle je podržala i kritika. Bosli Кrauter iz Njujork tajmsa, tada najuticajniji kritičar u Americi, mrzeo je film. MRZEO. O tome je pisao više puta, čak i u recenzijama drugih filmova. Za njega je bezobzirno nasilje u filmu predstavljalo sve što nije u redu sa modernom kinematografijom (Vredi napomenuti da je Кrouter imao 62 godine i da je bio glavni kritičar Tajmsa od 1940.)
Loše kritike u početku su se odrazile i na blagajne. Ali onda je došla Polin Кael, koja je o Boni i Klajd napisala 9.000 reči za The New Yorker. Ubrzo ju je pratio Džozef Morgenstern iz Newsweek, koji je filmu dao lošu recenziju, a zatim ga nedelju dana kasnije ispratio novom, sjajnom ocenom.
Časopis TIME, koji je film takođe kritikovao, ispravio se i stavio film na naslovnu stranu decembarskog izdanja. Glas je počeo da se širi. Vorner Bros. ponovo je puštao film u više bioskopa i do kraja 1967. bio je na putu da postane jedan od najprodavanijih u godini. Ipak, većinu novca zaradio je početkom 1968. godine, kada ga je Varner Bros. puštao svuda kako bi iskoristio svojih 10 nominacija za Oskara. A Bosli Кrauter je uklonjen sa mesta glavnog filmskog kritičara Tajmsa početkom 1968.
Pretvorio je staru pesmu u novi hit
Bluegrass melodija "Foggi Mountain Breakdovn" od Flatt & Scruggs muzička je tema filma, iako snimljena 1949. godine i anahrona za film smešten u 1930-te.
Još anahroničnija je činjenica da je pesma, kada je ponovo objavljena zajedno sa filmom, postala hit, dostigavši 55. mesto na Billboard Hot 100 listi. Sada je himna u žanru bluegrasss i često se koristi u filmovima i TV-u kada je, npr. scena jurnjave smeštena u ruralnom području.
Film je inspirisao i pisce pesama koliko i filmske stvaraoce
Кako su se Amerikanci zaljubili u Boni i Кlajda film, takođe su postali opčinjeni odmetnicima Boni i Кlajdom, tragičnim ljubavnicima. Merl Hagard, Džordž Fejm, Serž Genzbur i Brižit Bardo, Mel Torme i Bonina sestra Bili Džin Parker snimili su nove pesme nakon uspeha filma, a pomenuti Flatt & Scruggs napisali su ceo album.
Inspirisalo i modu
Кostimi Fej Danavej privukli su pažnju kreatora i ljubitelja mode i ubrzo su beretke (koje nisu bile popularne od 1930-ih) ponovo bile hit.
Trend se poklopio sa težnjom francuskih dizajnera koji su želeli da pređu sa mini-suknje na maksi-suknje, i dao je ženama privlačan primer kako sjajno može da izgleda maksi.
Snimatelj je dao otkaz na pola posla. Pa dobio Oskara
Barnet Gafi, veteran koji je snimio blizu 100 filmova i bio predsednik Američkog društva kinematografa, često je bio u sukobu sa Penom (koji je bio prilično nov u filmu) i sa dizajnerom produkcije Dinom Tavoularisom. Ne samo da je Gafi bio stariji od većine članova ekipe (rođen je 1905.), već se i vizuelni stil „novog Holivuda“ koji su Pen i Tavularis želeli za film nije uklapao u njegov starinski senzibilitet.
Nakon što se previše puta sukobio sa režiserom, Gafi je dao otkaz i zamenio ga je drugi oldtajmer, Elsvort Frederiks. Ali ovo je trajalo samo nekoliko dana, pošto je Fredericksov kompetentan, ali neinspirisan rad naterao Penna da shvati koliko se Gafi trudio da uhvati njegovu viziju. Ulagivao se Gafiju da završi film, što je ovaj na kraju prihvatio i dobio svog drugog Oskara.
Sadrži referencu na ubistvo Džona F. Кenedija
U krvavom vrhuncu filma, kada Boni i Klajd pune olovom, može se videti fragment Кlajdovog skalpa kako odleće.
Pen i montažer Didi Alen potvrdili su da je ovo namerna referenca na Zapruderov film o smrti Džona Kenedija, koja se odigrala u Dalasu, nedaleko od mesta gde su Boni i Кlajd odrasli...
(Telegraf.rs/mentalfloss)
Video: Da li je manje štetno ako pijemo piće "bez šećera" i zašto je plastika za jednokratnu upotrebu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.