Lordan Zafranović o "Zlatnom rezu 42": "Film je umetnički krik da se zlo više nikada ne ponovi"

Dva meseca pre početka snimanja, u blizini Gradiške (Republika Srpska), počela je izgranja scenografije za film Lordana Zafranovića „Zlatni rez 42“.

Scenario „Ðeca Kozare“ koji je Arsen Diklić napisao još 1986, Zafranović je adaptirao i uveo pojedine nove scene, koje će što vernije prikazati događaje iz leta 1942.

Preporučujemo

Samo izgradnja scenografije trajaće puna dva meseca, kako bi se uz sve ostale pripreme koje traju duže od pola godine, postigla vizuelna autentičnost epohe i ispunila kreativna zamisao proslavljenog reditelja.

„Gradićemo Jasenovac u blizini pravog, po skicama koje sam izradio. Unapred će se znati gde je koja baraka, upravna zgrada, gde ulazi voz... Predvodiću ekipu najboljih ljudi koji imaju ogromno iskustvo i želju da se napravi film koji govori o stradanju srpske dece i stanovništva sa Kozare, ali i o koncentracionom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata“, nedavno izjavio je Zafranović.

Autorsku ekipu čini više od 60 profesionalaca iz celog regiona, planirano je da snimanje počene sredinom septembra i trajaće skoro godinu dana.

Zafranović trenutno radi na odabiru glumačke postavke, koja će biti poznata do kraja leta, a činiće je glumci iz cele bivše Jugoslavije.

„Ovaj film sam dugo spremao i radim ga da se ne zaboravi. Ovo je film o zlu, kojim želim da zaustavim svako dalje zlo. Film je umetnički krik da se zlo više nikada ne ponovi“, izjavio je Zafranović za Tanjug.

Nekadašnji student legendarne, prestižne Praške filmske škole - FAMU, godinama se bavi analizom zla u vreme fašizma, što se jasno ogleda u njegovoj ratnoj trilogiji - "Okupacija u 26 slika" (1978), "Pad Italije" (1981) i "Večernja zvona" (1986), filmu "Krv i pepeo Jasenovca" (1983) ili dokumentarcu "Zalazak stoljeća - Testament L. Z.” (1994).

(Telegraf.rs/Tanjug)