"Glumcu je važno da ga ne zaborave": Po Miri Banjac nazvana bioskopska sala, zahvalila se dirljivim rečima

Nova sala bioskopu Abazija na Paliću ponela je danas ime naše legendarne glumice Mire Banjac. Umetnica, koja je inače i počasna članica Saveta Palić Film Festivala, prisustvovala je ovom događaju, zahvalivši se, kao i uvek, inspirativno i skromno.

- Ovo ne može biti poklon, ovo je trenutak koji je u mom životu stavio veliku tačku. Šta ja još mogu da tražim? Da bioskopska sala nosi tvoje ime, to nije lako nositi. Ali ja sam srećna što se ova prostorija napunila jednim entuzijazmom i radošću - rekla je glumica.

Ona je dodala kako je u poslednje vreme shvatila da su naši glumci veliki, i to i na evropskom i američkom nivou.

- A ja bih kao mala žena, volela da u ovoj maloj sali budu mladi ljudi. Jer mladi će nešto nas odneti sa sobom i to je jedino što vredi. Kad budem umrla neće ostati ništa osim onog što će oni sa sobom poneti iz onog velikog doprinosa, koji sam ja jednim svojim malim udeom zaslužila. Volela bih da ova sala uvek bude puna mladih - reditelja, glumaca, produkcije... To bi za mene nešto značilo.

- Kada je Ruža Sokić umirala (to mi je rekla njena doktorka) kazala je: "Samo da me ne zaborave".

- Glumcu je to jako bitno. Sve te nagrade, to će sve ići na svoje mesto, jedno će uzeti muzeji, drugo arhiv... ali ono što će ljudi odneti, to je trajno, to je jedino važno.

- Dogodila mi se nedavno lepa priča na snimanju u Zagrebu. Šetam tako, a iza mene idu neka tri mladića, oko 17, 18 godina. Ja malo sa strahom, jer oni se približavaju. Odjedanput jedan kaže: "Danice, znaš gde je Vinča?", a drugi odgovara da ceo film zna napamet. Toliko sam se obradovala. To je nešto.

- I volela bih da jednog dana ljudi kažu: "Ja sam ovu nagradu dobio na Paliću, u sali Mire Banjac". To bi za mene bio uspeh - kazala je legenda jugoslovenskog filma.

Miroslav Mogorović, programski direktor Palić Film Festivala, otvorio je danas ovu novu salu.

- Sala nosi ime po osobi koja je obeležila ne samo našu kinematografiju, već i regiona, i Evrope, a posebno mi je drago što je obeležila i ovaj naš Festival za koji se već 30 godina trudimo da bude referentan, bitan i značajan i u tome uspevamo. Ceo ovaj objekat je bio devastiran, narušen i spreman za prirodno urušavanje. Kada sam počeo da ga renoviram, ideja je bila da to bude mesto okupljanja za Palić Film Festival, ali i mesto koje funckioniše cele godine.

- I to se desilo, Abazaija je postala prebivalište za sve koji vole film iz ovog kraja. Sa pravom kažem najlepši bioskop severnobačkog okruga, jer dolaze ljudi iz okolnih mesta da ovde gledaju filmove.

U sali nevelikoj, ali modernoj sali, u kojoj se nalazi najsavremeniji laserski projektor, a privremeno i drvene, starinske bioskopske stolice koje su potpisali dobitnici nagrada Aleksandar Lifka, nekada je raslo drvo kroz razrušeni krov, otkrio je on.

- Idemo ka tome da Abazija bude prostor neke buduće Kinoteke Vojvodine, a za to nam je bila potrebna još jedna sala. Pogledao sam ovu i rekao da je "mala i slatka" i onda zamolio Miru, jer je jedina osoba koja je u svim našim srcima mala i slatka, da salu imenujemo po njoj. Iskreno sam srećan što je to prihvatila - rekao je Mogorović.

(Telegraf.rs)