Preminuo Monti Norman, kompozitor muzičke teme za Džejmsa Bonda

Monti Norman, kompozitor i tekstopisac u čijem opusu se nalazi i čuvena tema Džejmsa Bonda, preminuo je u 94. godini, potvrdila je njegova porodica.

Kao dete letonskih imigranata, Norman je odrastao u istočnom delu Londona, gde mu je majka kupila prvu gitaru kada je imao 16 godina.

Pre nego što je prešao na film, komponovao je muziku za predstave pozorišta Vest End, poput Ekspreso Bongo i Slatka Irma.

Njegova muzička tema o Bondu, naručena za film Doktor No - prvi u nizu ostvarenja o britanskom špijunu iz 1962, korišćena je u svim nastavcima.

Producent Kubi Brokoli zamolio je Normana da komponuje muziku za taj film, pošto ga je impresionirao njegov pozorišni muzički CV.

Kompozitor je iskoristio jednu od njegovih prethodnih kompozicija - „Bad Sign Good Sign" urađenu za muzičku adaptaciju romana „Kuća za gospodina Bisvasa" pisca V.S. Najpola - i preradio je imajući na umu uglađenog špijuna.

Pošto je prebacio glavni rif sa sitara na električnu gitaru, Norman je znao da je uhvatio suštinu tajnog agenta sa brojem 007.

- Njegova seksualnost, njegova misterija, njegova nemilosrdnost - sve je tu u nekoliko nota - prisećao se kasnije.

Foto: Tanjug/AP

Norman je takođe napisao „Underneath the Mango Tree" koja prati čuvenu scenu na plaži iz filma "Doktor No" sa Ursulom Andres i Šonom Konerijem.

Džon Beri je uradio aranžman za temu Bonda, navodeći tako neke ljude da pretpostave da ju je on napisao, na Normanovo nezadovoljstvo.

Godine 2001. izveo je britanski list Sandej Tajms na sud zbog članka u kojem se navodi da on nije autor čuvene gitarske linije i dobio odštetu od 30.000 funti (više od 35.000 evra) za klevetu.

U bogatoj karijeri, Norman je takođe pevao sa poznatim bendovima i pojavljivao se u različitim šou programima zajedno sa Hari Sekombom, Piterom Selersom, Spajkom Miliganom i Tomijem Kuperom.

Takođe je napisao muziku za film Hamer produkcijske kuće - Dva lica doktora Džekila (1960), Zovi me Bvana, Eon produkcije Boba Houpa i i mini TV seriju Dikens iz Londona (1976).

(Telegraf.rs)