"Teško je biti sa Džudi Garland? Znate li koliko je teško biti ona?": 100 godina od rođenja ikone Holivuda

Prošlo je 100 godina od rođenja glumice Džudi Garland, jedne od najvećih legendi Holivuda. Njen život bio je začinjen kako uspesima, tako i turbulentnim momentima.

Od malih nogu ušla je u svet šoubiznisa, začarana njegovim sjajem, a nemoćna da se nosi s okrutnošću. Detinjstvo nije imala, niti luksuz koji nosi neozbiljnost mladosti. Bila je primorana da drži stroge dijete i kontorliše raspoloženje lekovima koje je pila pod pritiskom svoje majke.

Preporučujemo

Foto: Profimedia/Entertainment Pictures/Metro-Goldwyn-Mayer

To nije prošlo bez posledica. Dok se Džudi njena deca sećaju sa nežnošću, ona je u intervjuima svoju majku opisivala kao "pravu zlu vešticu Zapada". Poznata glumica je možda stigla na sam vrh Holivuda, Fred Aster ju je nazvao "najboljim zabavljačem koji je ikada živeo"...ali po koju cenu? Njena priča je holivudska tragedija koja razotkrila svu toksičnost filmske industrije.

Foto: Profimedia/AFP

U dobi od 19 godina, Džudi Garland se prvi put udala za Dejvida Rouza - veza je bila kratkotrajna, a kada je zatrudnela, muž, majka pa čak i MGM studio naterali su je da abortira.  Ovo je brzo dovelo do raspada veze, a Garlandova je  uplovila u romansu sa režiserom Vinsenteom Minelijem. Ni tu nije imala sreće - jedna od najlepših i najpoželjnijih žena sveta otkrila je da je muž vara. Pokušala je samoubistvo.

Uz pritisak javnosti da stalno bude savršena, odvojenost od dece, propale brakove i veze i finansijske probleme, droga i alkohol postasli su deo njenog života. Imala je samo 47 godina kada je umrla nakon slučajnog predoziranja.

Obeležena čistom pohlepom holivudske industrije, sudbina Džudi Garland je tragedija koja pokazuje užase prisilne slave, posebno u Americi ranog 20. veka.

Pre nego što je preminula, glumica je počela da radi na autobiografiji - ali ona nikada nije završena ili objavljena. Čuvena zvezda "Čarobnjaka iz Oza" ipak je dala mnoge intervjue tokom svoje karijere koji su, spojeni zajedno, pomogli da se ispriča njena fascinantna, burna životna priča.

Ovako je govorila Džudi: 

O večito mladalačkom izgledu

- Još od "Čarobnjaka iz Oza" optužuju me da imam dvanaest godina. Trebalo bi da vidite neke od razočaranih pogleda koje dobijam kada me ljudi lično pogledaju. Očekuju da će neko sa pletenicama izaći pevajući "Over the Rainbow". A dolazim ja, umesto nje. Mislim da se i neki od njih prilično ljute na mene što ne nosim pletenice, što se ne oblačim kao Doroti, i što nemam jedanaest ili dvanaest godina. Oni su pisali o tome - rekla je Džudi Garland Džejmsu Ridu 1940. godine.

O religioznosti

- Verujem da se pravi izraz vaših religioznih uverenja pokazuje u svakodnevnom životu, u tome kako doprinosite svom okruženju i šta uzimate, ne narušavajući prava drugih ljudi… Prava religija je u vašem umu i srcu i ne može se proceniti po tome koliko puta idete u crkvu - rekla je Džudi Garland 1946. za Screenland.

O rođenom imenu i prezimenu, Frensis Gam

- Glumci žive u čudnoj vrsti dvostrukog sveta... Ne povezujem Frensis Gam sa mnom - ona ​​je devojka o kojoj mogu da čitam kao i drugi ljudi. Ja, Džudi Garland, rođena sam kada sam imala 12 godina. Kada vas studio stavi pod ugovor, njegovo PR odeljenje počinje da izdaje vesti o vama koje čitate sa čuđenjem. Mislite, mogu li to biti ja o kome pričaju? Oni zapravo ne prave neistine, ali izigravaju ono što će biti zanimljivo čitaocima, a onda kolumnista dodaje svoje male ukrase... to jednostavno nije stvarno. To nije laž, ali nije ni istina - rekla je Majklu Druriju 1951. godine.

Foto: Profimedia/United Archives/ IFTN

O životnim tragedijama

- Ljudi me gledaju kao neurotičnu klinku, pune depresije, koja grize nokte do kostiju, koja živi pod večnom senkom bolesti i kolapsa. Zašto ljudi insistiraju da uvek vide auru tragedije oko mene? Moj život uopšte nije tragičan. Mnogo se smejem ovih dana... - rekla je Herbertu Krecmeru 1960. godine.

O  ljubavi prema publici

- Stojite tu, sa krilima, a ponekad želite da vičete jer bend zvuči tako dobro. Onda izađete i ako je to zaista sjajna publika, može vas preplaviti čudan skup emocija… Odličan prijem čini da se osećam kao da imam veliki topli grejni jastučić svuda po sebi. Ljudi su mi masovno uvek bili divni. Zaista gajim veliku ljubav prema publici i nekada sam želela da im to dokažem dajući im krv. Ali sada imam jednu smešnu novu stvar, pravu odlučnost da nateram ljude da uživaju u nastupu. Želim da im dam dva sata samopouzdanja! - rekla je Džudi  Šejni Aleksander 1961. godine.

O tome kako su njena deca doživljavala njenu slavu

- Moja deca nikada ne puštaju moje ploče kod kuće. Nisu previše zainteresovani za moju karijeru. Mala Lorna je jednom, prilično oštro, rekla jednom engleskom novinaru, koji ju je pitao da li Džudi Garland peva deci uspavanke pred spavanje: "Ne, ne, i mi je ne zovemo Džudi Garland, samo mama" - rekla je  Džeku Hamiltonu 1962. godine.

Lajza Mineli / Foto: ABC Pictures Corp. / Allied Arti / AFP / Profimedia

O talentu njene dece za šou biznis

- Dugo sam verovala da ne bi trebalo da budu izloženi (šou biznisu). Ali bojim se da nemaju izbora. Moja šesnaestogodišnja ćerka (Lajza Mineli) je užasno dobra. Ona je veličanstvena plesačica i takođe dobra glumica. I veoma je lepa. A moja devetogodišnja devojčica je Gertruda Lorens od Skarsdejla! Moj mali dečak, Džo, ima sedam godina. Ne zna baš da li želi da bude dirigent ili mehaničar. … Ne znam šta će da urade. Oni mogu da rade šta hoće. Ali hvala Bogu da su talentovani! Zar ne bi bilo strašno da žele da budu na sceni, a da nemaju talenta? - pitala je Vilijama B. Vilijamsa 1962. godine.

O gubitku Oskara od Grejs Keli i bezobzirnim novinarima

- Sećam se dodele Oskara kada sam bila novinovana za ulogu u filmu "Zvezda je rođena". Mali Džo je rođen samo dan ranije. TV kamere je trebalo je da budu (u bolnici) ako pobedim, ali nisam. Grejs Keli jeste - a zašto da ne, uradila je dobar posao. Kada je objavljeno njeno ime, svi tehničari su spakovali svoju opremu i iselili se - a da nisu rekli laku noć, a kamoli da im je žao što nisam pobedila. Činilo se da su besni na mene što sam izgubila - rekla je Džudi Garland za TV Radio Mirror 1965. godine.

O piću

- Znaš šta? Neko je došao da me intervjuiše danas popodne i rekao da ljudi kažu da sam "udarila po flaši". E sad, šta to znači - "udariti po flaši"? Da li to bukvalno znači "udariti po flaši"? Ili to znači da volim da pijem? Rekao sam devojci da volim da pijem ledeni čaj, da pijem supu, da pijem votku i tonik. I, uostalom, kakvo je to pitanje? - rekla je Džonu Grenu 1967. godine.

O zategnutim odnosima sa majkom

- Moja majka je zaista bila scenska majka. Zlobna. … Bila je veoma ljubomorna jer nije imala apsolutno nikakav talenat... Kada sam bila mala i ako bih osećala mučninu u stomaku, ona bi rekla: "Izađi i pevaj ili ću te vezati za stub kreveta i polomititi te... Pa bih izašla i pevala - rekla je Barbari Volters 1967. godine.

O statusu "legende"

- Čula sam koliko je "teško" biti sa Džudi Garland. Znate li koliko je teško biti Džudi Garland? Rečeno mi je da sam legenda. U redu. Ali ne znam šta to znači. Sigurno nisam tražila da budem legenda. Bila sam potpuno nepripremljena za to - rekla je Džudi Garland za McCall's 1967. godine.

O tome da li joj je muka od pesme "Over The Rainbow"

- (Jesam li) umorna od pesme"Over The Rainbow"? Slušaj, to je kao da se umoriš od disanja. Cela premisao pesme je pitanje. Potraga. Na kraju, to nije: "Pa, pronašla sam svoj svet i uspela sam i ti i ja ćemo biti zajedno.“ U tekstu pesme male plave ptice "preleću dugu". Zašto, oh, zašto ne mogu?" To predstavlja da se svi pitaju zašto stvari ne mogu biti malo bolje - rekla je Džudi Garland Čeri Hil 1967. godine.

Dve godine kasnije je umrla.

(Telegraf.rs/parade.com)