Filmu “Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića nagrada za najbolji scenario na festivalu u Belgiji

Foto: Promo

Na upravo završenom 37. Međunarodnom filmskom festivalu u Monsu u Belgiji, nagrada za najbolji scenario pripala je Stefanu Arsenijeviću, Bojanu Vuletiću i Nikoli Dikreju za film “Strahinja Banović”. Predsednik žirija bio je čuveni reditelj Majkl Redford, autor kultnih ostvarenja “Il Postino” i “1984”. Na ceremoniji zatvaranja, nagradu je u ime laureata primio scenarista Nikola Dikrej.

“Posebno sam srećan zbog ove nagrade, jer znači da je naš scenaristički eksperiment spajanja dva naoko sasvim različita sveta, tradicionalnog srpskog i savremenog migrantskog, uspeo. Dodatno sam počastvovan što je predsednik žirija reditelj čije filmove veoma volim”, izjavio je Stefan Arsenijević, koji je zajedno sa glumcem Ibrahimom Komom i producentom Žilom Šanijelom prisustvovao projekciji filma koja je ujedno bila i belgijska premijera.

Preporučujemo

Nikola Dikrej, jedan od trojice scenarista, povodom priznanja je rekao: “Ovo je prva filmska nagrada koju sam ikada dobio i jako mi znači. Izuzetno sam srećan što je delim sa Stefanom i Bojanom, sa kojima sam zaista uživao u radu i izgradio veliko prijateljstvo. Za nagradu su zaslužni i mnogobrojni migranti koji su podelili sa nama svoje životne priče. Na tom ukazanom poverenju smo im beskrajno zahvalni.”

“Strahinja Banović” je moderna adaptacija čuvene srpske epske pesme, smeštena u savremeni kontekst migrantske krize. Film je imao svetsku premijeru na 55. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio čak pet nagrada, uključujući i glavnu nagradu, Gran-pri Kristalni globus za najbolji film. Ovo je prvi put u ovom veku da je srpski film trijumfovao u glavnom takmičarskom programu na nekom od svetskih festivala najvažnije A kategorije. Takođe, “Strahinja Banović” je do sada učestvovao i na još 20 filmskih festivala, među kojima su bili i prestižni festivali u Pinđau, Kairu, Sevilji, Monpeljeu, Solunu, Haifi, Trstu i drugim gradovima širom sveta.

Film su podržali Filmski centar Srbije, Fond Saveta Evrope – Eurimaž, Filmski fond Luksemburg, Francuski nacionalni centar za film, Bugarski nacionalni filmski centar, Litvanski filmski centar, Kreativna Evropa – MEDIA i Vlada Republike Srbije.

(Telegraf.rs)