Premijera domaćeg filma "Mrak" večeras na FEST-u: Slavko Štimac govorio o svojoj ulozi

Domaći film "Mrak" Dušana Milića imaće srpsku premijeru večeras u okviru jubilarnog 50. FEST-a na sceni Kombank dvorane, a autorska i glumačka ekipa danas su razgovarale sa novinarima.

Radnja psihološkog trilera "Mrak" se dešava u vreme Martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji 2004. godine.

Preporučujemo

Projekat je nastao u koprodukciji Srbije, Danske, Bugarske, Italije i Grčke, a uloge tumače Danica Ćurčić, Slavko Štimac, Miona Ilov, Flavio Parenti, Ivan Zerbinati, Nikola Kent, Daren Peti, Nikola Rakočević, Slaviša Čurović, Slađana Bukejlović.

Ostvarenje Dušana Milića imalo je svetsku premijeru 23. januara na 33. Filmskom festivalu u Trstu, u okviru takmičarske selekcije dugometražnih filmova, gde je osvojio Nagradu publike.

Osim toga, u Trstu su specijalnim priznanjima tada nagrađena i ostvarenja “Kelti” Milice Tomović i „Strahinja Banović“ Stefana Arsenijevića, u programu dugometražnih igranih filmova.

Slogan filma glasi "Niko ne može da vas zaštiti od mraka", što ukazuje da je dominantna tema i atmosfera - strah.

Reditelj je ukazao na činjenicu da je svakako strah primarna emocija u filmu koji je tokom nastajanja scenarija "gurnuo" u specifičan podžanr psihološkog horora.

Taj strah je, dramaturški i rediteljski, autor Milić postepeno gradio, da raste, i putem gradacije da se publika zapita da li je to sve stvarnost ili paranoja glavnih junaka.

"Odrastao sam na FEST-u, sada posebno imam tremu zbog mog filma, a Zanimljivo je da sam uvek inače imao tremu kad sam dolazio na ovaj festival, iako nisu moji filmovi bili u programu. Uzbuđenje mi je stalno prisutno", rekao je reditelj i scenarista "Mraka".

Dušan Milić je poznat kao reditelj filmova "Jagoda u supermarketu", "Guča" i "Travelator", i upravo za taj treći je osvojio nagradu za najbolju režiju srpskog filma na FEST-u 2015.

Bio je autor - scenarista i režiser dve TV serije - "Folk" i "Sumnjiva lica".

Radnja psihološkog trilera "Mrak" se dešava u vreme Martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, nakon Uskrsa 2004. godine.

Film obrađuje obrađuje životnu i potresnu priču ispričanu kroz vizuru devojčice Milice koja je u stalnom strahu nakon što su joj otac i ujak nestali bez traga.

Ona ostaje sama sa majkom i dedom u sablasnoj kući u planinskim zabitima Kosova, na imanju okruženom gustom šumom. Porodicu čuvaju prijateljski nastrojeni pripadnici italijanskog KFOR-a čija prekomanda, ipak, menja sve.

Proslavljeni glumac Slavko Štimac tumači ulogu dede, koji predstavlja stub porodice i živi za to da pronađe svog nestalog sina, nadajući se da nije nastradao.

"Najveći motiv mog lika je nada, ona ga drži. U samom uvodu filma je već mnogo toga jasno. Reditelj je veoma vešt i talentovan, sve je od početka postavio kako treba, posebno jer je i sam napisao kompletan scenario. Onda je jasno šta reditelj želi sa filmom kada je i autor scenarija", smatra Štimac i dodaje da film ima dosta specijalnih efekata i zato se malo duže čekalo na njegovu premijeru, da sve bude urađeno vrhunski.

Glumac je otkrio da se poznaje sa režiserom Milićem već punih 30 godina, da su iskreni prijatelji, i da mu je drago da su konačno radili prvi put zajedno.

Glumica Danica Ćurčić, poreklom iz Srbije, sa uspešnom karijerom u Danskoj, igra glavnu žensku ulogu i ovo joj je prvi film u Srbiji, na maternjem jeziku.

U susretu sa novinarima govorila je kombinovano, na srpskom i engleskom jeziku, jer joj je bilo lakše na ovom drugom.

"Bilo mi je veoma zahtevno da igram, posebno jer mi je prvi projekat u Srbiji, mada oko jezika i ne toliko, jer scenario nema puno dijaloga. Ovde je bilo neophodno dočarati tenziju, igrati taj strah. Zato je ovo težak film, jer predstavlja portret rata, a svaki rat je mučan. Za mene je to bilo izazovno", istakla je srpsko-danska glumica.

Italijanski glumac Flavio Parenti u ovom triler hororu igra vojnika i kako je izjavio, čuo je da su Italijanski vojnici bili veoma dobro prihvaćeni na Kosovu.

On je naveo da je živeo u teškim vremenima, osetio kako to izgleda, kao i u ovom filmu, te smatra da bi trebalo da se grade horizontalni odnosi među ljudima danas, koji nemaju veze sa ideologijom ili politikom.

Međunarodnu i svetsku autorsku ekipu filma čine još direktor fotografije Kiril Prodanov, scenograf Milenko Jeremić, kostimografkinja Lidija Jovanović, montažer Janis Halkijadakis i kompozitor Kristijan Ejdnes Andersen, čest saradnik velikih reditelja - Larsa fon Trira i Nikolasa Vindinga Refna.

Producentkinja filma je Snežana van Houvelingen ispred “This and That Productions”, koja je primetila da je tema filma - strah, prilično univerzalna, nevezana samo za Kosovo.

Na "Mraku" su sarađivale filmske kuće "Film Deluxe International", "Firefly productions", "Space Rocket Nation", "A_Lab", "RFF International" i "GRAAL Films", i podržali su Filmski centar Srbije, Eurimaž.

Nakon premijere večeras, "Mrak" će se prikazivati na 50. FEST-u i u još nekoliko termina kao što je sutra, u nedelju od 12h, takođe u Kombank Dvorani.

U redovnu distribuciju će krenuti na simboličan datum 17. marta, kada je i počeo pogrom na Kosovu.

Zahvaljujući partneru iz Francuske, "Mrak" je prodat u mnogim zemljama Evrope, u Aziji i na Novom Zelandu.

Na FEST-u premijera nemačkog filma u režiji Detleva Buka

Nemački film "Ispovesti varalice Feliksa Krula" (2021) prema istoimenom romanu (1954) Tomasa Mana, u režiji Detleva Buka, biće premijerno prikazan danas na 50. FEST-u u programu “Gala” u Kombank dvorane i kasnije u Dvorani kulturnog centra Beograda.

Gost festivala je upravo nemački režiser koji u bogatoj filmografiji ima i 90 glumačkih projekata na filmu i televiziji, i oko 30 rediteljskih potpisa.

Detlev Buk je danas na konferenciji za novonatre izjavio da mu je veoma prijatno u Beogradu, koji ima veoma zanimljiva mesta, kao što je “fascinantno ušće reke Save i Dunava”.

“Kada stignete na festival u novi grad, to onda ima sasvim drugačiji aspekt nego kada taj grad posećujete kao turista. Ipak ste onda upućeni na ljude iz branše, svi zajedno gledate filmove, drugačija je atmosfera. Veoma mi se dopalo na otvaraju FEST-a sinoć, drugačiji je osećaj zaista nego da sam došao sam u Srbiju da je istražujem”, rekao je režiser i glumac.

Glavne uloge u novom filmu o Feliksu Krulu tumače Janis Nivohner, Katja Flint, Petra Bernt.

Ekranizacija čuvenog romana Tomasa Mana opisuje Pariz, sa početka 20. veka.

Feliks Krul je zgodan mladić koji ima izuzetan dar da se transformiše i prilagodi kako bi ostvario cilj da dosegne višu društvenu lestvicu. Dok radi u luksuznom hotelu, upliće se u ljubavni trougao u kojem spoznaje najveću priliku za napredovanje.

Reditelj smatra da su varalice i danas veoma u trendu, zapravo primamljive u svim društvima, sistemima, i atraktivni su za snimanje filma.

“Jezik Tomasa Mana je vrlo neobičan, specifičan, niko ne govori i ne piše kao on. U pitanju je njegov nedovršen roman, što je onda bio poseban izazov. Moj scenarista Daniel Kelman i ja smo onda pristupili drugačije ovom projektu, u samoj adaptaciji dela. Jednim delom je to autentičan rukopis i jezik Tomasa Mana, a dobar deo to je dramaturški stil Kelmana”, objasnio je reditelj Buk.

Autor filma je otkrio da su mu producenti ponudili da radi ovaj film kao rimejk, jer postoji već nemačka verzija dramatizacije tog romana, a on obično ne radi obrade već postojećih ostvarenja.

Onda je pristupio filmu kao realizaciji još jedne verzije oživljavanja tog romana, a ne toliko kao da snima rimejk.

“Saradnja sa glumcima je bila odlična, stvorila se dobra hemija među njima, gde nije bilo očekivane sujete, surevnjivosti, nisu se borili ni pitali ko će od njih dobiti više mesta u sceni, krupan kadar i slično”, opisao je režiser stvaralački proces na snimanju filma.

Tomas Man, autor remek dela kao što su romani “Budenbrokovi”, “Čarobni breg”, “Smrt u Veneciji”, “Doktor Faustus”, kruniše svoj obimni romaneskni rad upravo pričom o Feliksu Krulu.

Kako su pisali književni stručnjaci - teoretičari, jezička elegancija ove izmišljene autobiografije, njena ironična dvosmislenost, kao i događaji u kojima Feliks Krul učestvuje, dokazuju da je „bog lopova“.

Junak je „paket svih zanata“ koji je u stanju da se nosi sa svakom novom i neočekivanom situacijom.

Nijedno drugo delo nije okupiralo Tomasa Mana u tako dugom periodu kao roman o Feliksu Krulu: nastajao je decenijama, od 1910. do objavljivanja 1954, i na taj način pratio je gotovo čitav književni život autora.

(Telegraf.rs/Tanjug)